1-3. (а) Који дар нам је Јехова дао и како се може десити да га непримерено користимо? (б) Како треба да користимо дар говора да бисмо остали под окриљем Божје љубави?

КАКО би се осећао када би видео да неко уопште не цени поклон који је од тебе добио као знак љубави и пажње? Рецимо да си некоме поклонио аутомобил и да си касније сазнао да га је бахато возио и другима причинио штету. Зар не би био разочаран?

² Способност говора је дар од Јехове, од кога долази „сваки добар дар и сваки савршен поклон“ (Јаковљева 1:17). Тај дар по коме се људи разликују од животиња пружа нам могућност да другима изразимо не само своје мисли већ и осећања. Међутим, као што неко може бахато возити аутомобил, тако неко може непримерено користити овај дар. Колико је Јехова само разочаран када непромишљеним речима другима наносимо бол!

³ Да бисмо остали под окриљем Божје љубави, тај дар морамо користити онако како је он намеравао. Јехова је јасно рекао какве речи су му угодне. У његовој Речи пише следеће: „Никаква ружна реч да не излази из ваших уста, него само она која је добра, да према потреби изграђује друге и да буде на корист онима који је слушају“ (Ефешанима 4:29).  Погледајмо сада зашто треба да водимо рачуна о томе шта причамо, какве речи не смемо да користимо и како можемо говорити оно што је добро и што „изграђује друге“.

4, 5. Како неке библијске пословице описују моћ коју имају речи?

⁴ Први и веома важан разлог зашто треба да пазимо на своје речи лежи у томе што речи имају велику моћ. Пословице 15:4 кажу: „Благ језик дрво је живота, а изопаченост његова слама дух.“ Благе и умирујуће речи могу охрабрити особу која их слуша. За разлику од тога, грубе речи могу сломити човека. Зато се заиста може рећи да наше речи могу некога да повреде или да га окрепе (Пословице 18:21).

⁵ Још једна пословица сликовито описује какву моћ имају речи, кад каже: „Неко ко непромишљено говори као да мачем пробада“ (Пословице 12:18). Непромишљене речи изговорене у налету емоција могу нанети дубоке ране и покварити добре односе. Да ли је икада нека оштра реч попут мача пробола твоје срце? С друге стране, та иста пословица каже:  „Језик је мудрих лек.“ Промишљене речи особе која се води Божјом мудрошћу могу залечити болно срце и поправити односе. Да ли си некада осетио исцељујућу моћ љубазних речи? (Прочитати Пословице 16:24.) Пошто знамо да оно што говоримо заиста утиче на друге, сигурно желимо да их својим речима крепимо, а не да их повређујемо.

6. Зашто није лако зауздати свој језик?

⁶ Међутим, колико год да се трудимо, ми не можемо у потпуности контролисати свој језик. Зато је други разлог због ког треба да пазимо на своје речи то што нас грех и несавршеност наводе да непримерено користимо свој језик. Речи извиру из срца, а „човеково срце склоно [је] злу“ (Постанак 8:21; Лука 6:45). Дакле, није уопште лако зауздати свој језик. (Прочитати Јаковљеву 3:2-4.) Премда га не можемо савршено контролисати, можемо радити на томе да се поправимо. Баш као што пливач који плива узводно мора да се бори с речном струјом, тако и ми морамо да се боримо са урођеном склоношћу да свој језик користимо на непримерен начин.

7, 8. У којој мери смо одговорни пред Јеховом за своје речи?

⁷ Трећи разлог због ког треба да пазимо на наше речи лежи у томе што смо пред Јеховом одговорни за оно што кажемо. Начин на који користимо свој језик утиче не само на наш однос с другим људима већ и на наш однос с Јеховом. У Јаковљевој посланици 1:26 пише: „Ако неко мисли да је побожан, а не обуздава свој језик, него обмањује своје срце, његово обожавање је узалудно.“ Као што смо видели у претходном поглављу, наше речи неминовно утичу на то како Јехова процењује нашу службу. Ако не обуздавамо свој језик и ако користимо грубе и отровне речи, све оно што чинимо да бисмо служили  Богу може бити безвредно у његовим очима. Зар то није нешто о чему треба да озбиљно размислимо? (Јаковљева 3:8-10).

⁸ Дакле, очигледно имамо чврсте разлоге да пазимо како користимо свој дар говора. Пре него што размотримо како својим речима можемо позитивно утицати на друге, погледајмо каквих речи нипошто не сме да буде у животу правих хришћана.

9, 10. (а) Какве речи су постале саставни део живота људи у данашњем свету? (б) Зашто не смемо користити простачке речи? (Видети и фусноту.)

⁹ Простачке речи. Псовке, вулгарне речи и многи други облици непристојног изражавања представљају саставни део живота људи у данашњем свету. Многи користе вулгарне узречице да би истакли оно што говоре или да би надоместили ионако сиромашан фонд речи. Да би насмејали људе, комичари често користе вулгарне речи алудирајући на секс. Међутим, непристојне речи нису нешто чему се треба смејати. Пре око 2 000 година, апостол Павле који је био надахнут Божјим духом дао је савет хришћанима у Колосима да одбаце „простачке речи“ (Колошанима 3:8). А скупштини у Ефесу рекао је да „простачке шале“ спадају у оно што не сме ни да се ’спомиње‘ међу правим хришћанима (Ефешанима 5:3, 4).

¹⁰ Јехови су одвратне простачке речи. Одвратне су и онима који га воле. У суштини, из љубави према Јехови ми не користимо такве речи. Када је навео „дела тела“, Павле је споменуо и ’нечистоћу‘, што се може односити и на нечистоћу у говору (Галатима 5:19-21). То је озбиљна ствар. Неко може бити искључен из скупштине ако упркос томе што је више  пута добио савет и даље без кајања користи вулгарне и простачке речи. *

11, 12. (а) Када разговор о другима постаје штетан? (б) Зашто они који служе Јехови не смеју да клевећу друге?

¹¹ Оговарање и клеветање. Људи воле да причају о другима и о томе шта се дешава у нечијем животу. Има ли ту нечег лошег? Нема, уколико се ради о безазленом разговору у коме размењујемо позитивне или корисне информације, као на пример ко се крстио или коме је потребна нека реч охрабрења. Хришћани у првом веку били су заинтересовани једни за друге и размењивали су примерене информације о суверницима (Ефешанима 6:21, 22; Колошанима 4:8, 9). Међутим, разговор о другима може бити штетан уколико се изврћу чињенице или откривају поверљиве ствари. Што је још озбиљније, такав разговор може водити до клеветања које никоме не доноси никакво добро. Према једном речнику, клевета је ’злонамерна лаж, измишљотина којом се жели нарушити нечији углед, укаљати нечија част‘. На пример, фарисеји су оклеветали Исуса да би му нарушили углед (Матеј 9:32-34; 12:22-24). Клеветање често изазива свађе (Пословице 26:20).

¹² Јехова не прелази олако преко тога што неки свој дар говора користе да би клеветали друге или стварали раздор. Он мрзи оне који изазивају „свађу међу браћом“ (Пословице 6:16-19). Грчка реч преведена као „клеветник“ гласи диаболос, а њоме се  означава и Сатана. Он је „Ђаво“, зла особа која клевеће Бога (Откривење 12:9, 10). Сигурно не желимо да причамо нешто што би нас у ствари поистоветило с Ђаволом. У скупштини не сме бити клеветања јер оно ствара „препирке“ и „поделе“ које спадају у дела тела (Галатима 5:19-21). Према томе, пре него што пренесемо неку новост о некоме, запитајмо се: ’Да ли је то стварно тачно? Да ли би било добро да то пренесемо? Да ли је неопходно или корисно да то некоме кажемо?‘ (Прочитати 1. Солуњанима 4:11.)

13, 14. (а) Како погрдне речи делују на оне који их слушају? (б) Зашто се особа која има навику да намерно вређа и понижава друге налази у опасној ситуацији?

¹³ Погрдне речи. Као што смо раније већ запазили, речима можемо повредити друге. Мора се признати да због људске несавршености сви ми понекад кажемо нешто због чега касније жалимо. Међутим, Библија нас упозорава на један начин изражавања за који апсолутно нема места у хришћанском дому или у скупштини. Апостол Павле је опоменуо хришћане: „Нека се сва злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор уклони од вас“ (Ефешанима 4:31). Погрдне речи, укључујући и погрдна имена, увреде, грубе и непрестане замерке, повређују људско достојанство због чега се човек осећа безвредним. Деца су посебно осетљива на такве речи (Колошанима 3:21).

¹⁴ Библија најоштрије осуђује навику да својим речима намерно вређамо и понижавамо друге. Особа која има обичај да тако говори доводи себе у опасну ситуацију јер може бити искључена из скупштине уколико не прихвата савет који је више пута добила. Ако се не промени, могла би изгубити и могућност да живи у новом свету (1. Коринћанима 5:11-13; 6:9, 10). Према томе, сигурно не можемо  остати под окриљем Божје љубави ако имамо навику да говоримо оно што је лоше, нетачно или нељубазно. Такве речи једноставно разарају друге.

15. Какав говор „изграђује друге“?

¹⁵ Како дар говора можемо користити у складу с оним што је Јехова намеравао? Сетимо се да нас Божја Реч подстиче да говоримо оно што је добро и што ’изграђује друге‘ (Ефешанима 4:29). Јехова је задовољан када наше речи изграђују, охрабрују и јачају друге. Међутим, да би наше речи биле такве, најпре треба да размишљамо о ономе што ћемо рећи. У Библији нису постављена нека правила којих треба да се држимо, нити се у њој налази неки списак онога што спада у „здрав говор“ (Титу 2:8). Да би наше речи ’изграђивале друге‘, треба да имамо на уму три једноставна али важна фактора који карактеришу говор који изграђује: примереност, истинитост и љубазност. Имајући то у мислима, размотримо неколико специфичних примера говора који нас изграђује. (Видети оквир „ Да ли моје речи изграђују друге?“)

16, 17. (а) Зашто треба да похваљујемо друге? (б) Које прилике имамо да похвалимо друге у скупштини и у породици?

¹⁶ Искрена похвала. И Јехова и Исус знају да постоји потреба да се другима упуте речи похвале и признања (Матеј 3:17; 25:19-23; Јован 1:47). Требало би да и ми као прави хришћани искрено похваљујемо друге. Зашто? Пословице 15:23 кажу: „Реч у право време — како је добра!“ Зато се питајмо: ’Како се осећамо кад нас неко искрено похвали? Зар нисмо срећни због тога и зар нас то не охрабрује?‘ У ствари, искрене речи похвале стављају нам до знања да нас је неко приметио, да је некоме стало до нас  и да је оно што смо урадили вредно уложеног труда. Такве речи граде наше самопоштовање и подстичу нас да будемо још вреднији. Будући да нам је драго када нас неко похвали, зар не би требало да се потрудимо да и ми похвалимо друге? (Прочитати Матеја 7:12.)

¹⁷ Потрудимо се да нам пређе у навику да запажамо добре особине код других и затим да их похвалимо за то. Можда смо на састанку чули добар говор, запазили неку младу особу која се труди да оствари неке духовне циљеве или смо приметили неког старијег ко редовно долази на састанке иако му због поодмаклих година то није лако. Искрена реч похвале може дирнути срце те особе и охрабрити је да и даље одлучно служи Јехови. Муж и жена такође треба једно другом да упућују искрене речи похвале и цењења (Пословице 31:10, 28). Посебно је важно да деца осете да им родитељи поклањају пажњу и да су поносни на њих. За дете су похвала и изрази цењења исто што и сунце и вода за биљку. Родитељи, тражите прилике да похвалите своју децу за добре особине и труд. То ће им улити храброст и самопоуздање и подстаћи их да се још више труде да чине оно што је добро.

18, 19. Зашто треба да дамо све од себе да утешимо сувернике и како то можемо чинити?

¹⁸ Утеха. Јехова истински брине за ’понизне‘ и оне којима је ’срце сломљено‘ (Исаија 57:15). Његова Реч нас подстиче да ’тешимо једни друге‘ и да ’тешимо потиштене‘ (1. Солуњанима 5:11, 14). Будимо сигурни да Бог запажа и цени то што се трудимо да утешимо сувернике које притиска туга.

¹⁹ Шта онда можемо рећи неком сувернику који је обесхрабрен или потиштен? Немој мислити да  мораш да решиш проблем који та особа има. Једноставне речи су у многим случајевима од највеће помоћи. Увери потиштену особу да ти је стало до ње. Предложи да се заједно помолите и усрдно моли Јехову да помогне тој особи да схвати колико је воле и суверници и он сам (Јаковљева 5:14, 15). Увери је да је потребна другима у скупштини и да је они цене (1. Коринћанима 12:12-26). Прочитај неки охрабрујући стих из Библије који говори о томе да се Јехова заиста брине за њу лично (Псалам 34:18; Матеј 10:29-31). Ако издвојимо време да упутимо неку ’добру реч‘ особи која је клонула духом и ако говоримо од срца, сигурно ћемо јој помоћи да се осећа вољено и цењено. (Прочитати Пословице 12:25.)

20, 21. Шта савет чини добрим?

²⁰ Добри савети. Свима нама је с времена на време потребан савет зато што смо несавршени. Библија нас подстиче следећим речима: „Послушај савет и прихвати укор, да би после био мудар“ (Пословице 19:20). Нису само старешине задужене да дају савете. Родитељи треба да саветују своју децу (Ефешанима 6:4). Старије сестре понекад треба да посаветују млађе жене (Титу 2:3-5). Љубав према  ближњима подстиче нас да им дамо савет, али тако да се не осећају утучено. Шта нам може помоћи да дамо такав савет? Размотримо три фактора која савет чине добрим: став и мотив онога ко даје савет, основа за савет и начин на који се он даје.

²¹ Колико ће савет бити добар и користан зависи првенствено од онога ко га даје. Запитајмо се: ’Када мени лично није тешко да прихватим савет?‘ Сигурно нам је лакше да прихватимо савет када знамо да је ономе ко нам даје савет стало до нас, да нам то не говори зато што је љут нити зато што има неке скривене мотиве. Зар не би онда требало да и ми имамо такав став и мотив кад некоме дајемо савет? Као друго, добар савет треба да буде заснован на Божјој Речи (2. Тимотеју 3:16). Било да цитирамо директно из Библије или не, она треба да буде основа сваког савета који дајемо. Зато старешине треба да пазе да другима не намећу своје лично гледиште, нити да изврћу оно што Библија каже како би изгледало да она подупире њихова лична гледишта. И као треће, савет треба дати на прави начин. Лакше је прихватити савет који је изговорен на љубазан начин и који не руши достојанство особе којој је упућен (Колошанима 4:6).

22. Како ћеш користити свој дар говора?

²² Нема сумње да је говор драгоцен дар од Бога. Љубав према Јехови треба да нас подстакне да исправно користимо тај дар. Немојмо заборавити да наше речи снажно делују на друге — могу да их изграде или да их сломе. Трудимо се онда да тај дар користимо онако како је то Јехова намеравао — да ’изграђујемо друге‘. Тада ће наше речи бити благослов за оне који нас окружују и помоћи ће нам да останемо под окриљем Божје љубави.