1. Какве људе Јехова привлачи к себи и зашто у духовном смислу морају бити опрезни?

ИСУС је рекао: „Прави обожаваоци [ће] обожавати Оца духом и истином, јер Отац тражи такве да га обожавају“ (Јован 4:23). Кад Јехова нађе такве особе — као што је нашао тебе — он их привлачи к себи и свом Сину (Јован 6:44). То је заиста велика част! Међутим, они који воле библијску истину морају ’испитивати шта је угодно Господу‘, јер је Сатана мајстор преваре (Ефешанима 5:10; Откривење 12:9).

2. Објасни како Јехова гледа на оне који покушавају да праву религију мешају с кривом.

² Погледајмо шта се десило у близини горе Синај када су Израелци тражили од Арона да им направи бога. Арон је прећутно пристао на то и направио им златно теле наговестивши да оно представља Јехову. „Сутра је празник у част Јехови“, рекао је. Да ли је Јехова био равнодушан према том покушају да се права религија меша са кривом? Није, јер је усмртио око три хиљаде идолопоклоника (Излазак 32:1-6, 10, 28). Какву поуку извлачимо из тога? Уколико желимо да останемо под окриљем Божје љубави, не смемо ’дотицати ништа нечисто‘ и морамо љубоморно чувати истину од свега што би је могло искварити (Исаија 52:11; Језекиљ 44:23; Галатима 5:9).

3, 4. Зашто треба да обратимо посебну пажњу на библијска начела док разматрамо општеприхваћене обичаје и прославе?

 ³ Нажалост, након смрти апостола, који су спречавали појаву отпадништва, тобожњи хришћани који нису волели истину почели су да прихватају паганске обичаје, прославе и „свете“ дане које су прогласили хришћанским празницима (2. Солуњанима 2:7, 10). Док будемо разматрали неке од тих прослава, запазимо како оне одражавају дух света, а не Божји дух. Уопштено говорећи, светске прославе имају једну заједничку нит: удовољавају жељама тела и заговарају лажна веровања и спиритизам, што је ознака ’Вавилона Великог‘ * (Откривење 18:2-4, 23). Немојмо изгубити из вида ни то да је Јехова лично посматрао одвратне паганске обреде од којих потичу многи општеприхваћени обичаји. Нема сумње да такве прославе и данас сматра одвратним. Зар онда не би требало да нам буде најважније његово мишљење? (2. Јованова 6, 7).

⁴ Као прави хришћани, ми знамо да се извесне прославе не допадају Јехови. Међутим, у свом срцу морамо чврсто решити да ни на који начин не учествујемо у њима. Разматрање чињеница због којих се Јехови не допадају такве прославе помоћи ће нам да будемо још одлучнији да не чинимо ништа што би нас могло спречити да останемо под окриљем његове љубави.

5. Зашто са сигурношћу можемо рећи да се Исус није родио 7. јануара, односно 25. децембра?

⁵ У Библији се нигде не спомиње да се славио Исусов рођендан. Ми у ствари не знамо тачан датум  његовог рођења. Међутим, са сигурношћу можемо рећи да се није родио 7. јануара, односно 25. децембра, када је у том делу света хладно зимско време. * Један од разлога је то што је Лука известио да су у време када се Исус родио „пастири [...] боравили напољу“ чувајући своја стада (Лука 2:8-11). Да су „боравили напољу“ током читаве године, онда не би било потребно истицати овај детаљ. Међутим, будући да зими у Витлејему има снега и кише, стада су у то време била у затвореном простору, а пастири нису „боравили напољу“. Осим тога, Јосиф и Марија су отишли у Витлејем зато што је цар Август наредио да се изврши попис становништва (Лука 2:1-7). Скоро је невероватно да би цар заповедио људима који су ионако били кивни на римску власт да усред зиме путују у градове из којих потичу.

6, 7. (а) Одакле потичу многи божићни обичаји? (б) Какав став што се тиче даривања имају прави хришћани?

⁶ Прослава Божића се не заснива на Библији, већ потиче од древних паганских прослава, као што су римске Сатурналије, то јест празник посвећен Сатурну, богу пољопривреде. Исто тако, у једној енциклопедији се каже да су поклоници бога Митре 25. децембра славили „рођење непобедивог сунца“ и да „Божић потиче из времена када је култ сунца у Риму био нарочито јак“, отприлике три века после Христове смрти (New Catholic Encyclopedia).

⁷ За време тих прослава, пагани су размењивали поклоне и гостили се, што је и данас саставни део прославе Божића. Међутим, давање поклона у време Божића углавном није у духу 2. Коринћанима 9:7, где  се каже: „Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје.“ Прави хришћани дају поклоне из љубави, не везујући се за неки посебан датум и не очекујући ништа за узврат (Лука 14:12-14; прочитати Дела апостолска 20:35). Осим тога, срећни су што нису део те празничне еуфорије и што не упадају у дугове које многи себи намећу у то доба године (Матеј 11:28-30; Јован 8:32).

8. Да ли су астролози донели Исусу поклоне кад се родио? Објасни.

⁸ Неки ће можда рећи да су астролози донели Исусу поклоне кад се родио. Али то нису били рођендански поклони. У библијско доба давање поклона је једноставно био израз поштовања према некој значајној особи (1. Краљевима 10:1, 2, 10, 13; Матеј 2:2, 11). У ствари, астролози чак нису ни дошли оне ноћи када  се Исус родио. У време када су га посетили он није био беба у јаслама, већ је био мало старији и живео је у кући.

9. Шта је карактеристично за рођенданске прославе које се спомињу у Библији?

⁹ Премда рођење детета увек доноси много радости, Библија не говори о томе да је неки Божји слуга славио рођендан (Псалам 127:3). Да ли је то можда случајно изостављено? Не, јер се спомињу две рођенданске прославе, наиме рођендан египатског фараона и Ирода Антипе. (Прочитати Постанак 40:20-22 и Марка 6:21-29.) Међутим, обе прославе су представљене у лошем светлу, нарочито ова друга јер је тада Јовану Крститељу одрубљена глава.

10, 11. Како су први хришћани гледали на рођенданске прославе и зашто?

 ¹⁰ У једној енциклопедији пише следеће: „Први хришћани су сматрали да је слављење било чијег рођендана пагански обичај“ (The World Book Encyclopedia). Древни Грци су веровали да свако има духа заштитника који је био присутан приликом његовог рођења и који га штити током живота. У једној књизи се каже да је тај дух „на неки мистичан начин био повезан с богом на чији је рођендан та особа рођена“ (The Lore of Birthdays). Рођендани су већ доста дуго повезани са астрологијом и хороскопом.

¹¹ Осим што нису славили рођендане зато што су паганског и спиритистичког порекла, Божје слуге старог доба вероватно их нису славиле ни због својих схватања. Зашто то можемо рећи? То су били понизни, скромни људи и зато нису сматрали да је њихов долазак на свет толико важан да га треба славити * (Михеј 6:8; Лука 9:48). Они су славили Јехову и захваљивали му за диван дар живота који им је дао * (Псалам 8:3, 4; 36:9; Откривење 4:11).

12. У ком смислу дан наше смрти може бити бољи од дана рођења?

¹² Бог чува у свом сећању све оне који су умрли и који су му остали верни и њихов будући живот је загарантован (Јов 14:14, 15). У Проповеднику 7:1 пише: „Боље је добро име него добро уље, и дан смрти него дан рођења.“ Пред Богом стичемо „добро име“ када му верно служимо. Вредно је запазити да се једина прослава коју хришћани треба да одржавају не односи на рођење већ на смрт, и то на смрт Исуса Христа  чије је узвишено „име“ пресудно за наше спасење (Јеврејима 1:3, 4; Лука 22:17-20).

13, 14. Одакле потичу општеприхваћени ускршњи обичаји?

¹³ Премда се Ускрс представља као празник у част Христовог ускрсења, он у ствари потиче из криве религије. Како су јаја и зечеви постали део ускршњег славља? Једна енциклопедија каже да су јаја „истакнути симбол новог живота и ускрсења“, а зечеви су били симбол плодности (Encyclopædia Britannica). Дакле, Ускрс је заиста обред плодности прерушен у прославу Христовог ускрсења. *

¹⁴ Зар би Јехова одобрио да се један тако одвратан обред плодности користи као знак сећања на ускрсење његовог Сина? Ни у ком случају! (2. Коринћанима 6:17, 18). У суштини, у Светом писму уопште није заповеђено да се обележава Исусово ускрсење нити је то на неки начин допуштено. Ако бисмо тако нешто ипак урадили, и то по узору на те древне паганске обреде, то би била двострука увреда за Јехову.

15. Одакле потиче Ноћ вештица и на шта указује датум који је изабран за ту прославу?

¹⁵ Ноћ вештица, која се обележава 31. октобра, а позната је по вештицама, вилењацима и крајње необичној декорацији, и дан Свих светих, који се слави наредног дана, потичу из доба када су древни Келти насељавали Британију и Ирску. Када је пун месец био најближи 1. новембру, они су славили празник Самаин, што значи „крај лета“. Веровали су да се за  време Самаина подиже вео који раздваја људе од натприродног света и да духови, и добри и зли, лутају земљом. Сматрали су да се душе умрлих враћају кућама, па би им породица износила храну и пиће у нади да ће их умирити. Према томе, када се деца данас прерушавају у духове или вештице и иду од куће до куће претећи домаћину враголијама док им нешто не да, они несвесно чувају од заборава ритуале Самаина.

16, 17. (а) Зашто хришћани који планирају да се венчају треба да размотре локалне свадбене обичаје у светлу библијских начела? (б) Шта хришћани треба да узму у обзир када је реч о обичајима као што је бацање бидермајера?

¹⁶ Ускоро се „глас младожење и невесте у [Вавилону Великом] неће више чути“ (Откривење 18:23). Зашто? Између осталог и због спиритистичких обичаја који од самог венчања скрнаве брак (Марко 10:6-9).

¹⁷ У свакој земљи има разних обичаја што се тиче венчања. Неки можда изгледају сасвим безазлено, али потичу од вавилонских обичаја који наводно доносе срећу младенцима или њиховим гостима (Исаија 65:11). Један од таквих обичаја јесте да млада након венчања баци свој бидермајер окупљеним девојкама. Верује се да ће она која га ухвати бити следећа која ће се удати. Овај обичај има паганске корене. Нема сумње да се сви они који желе да остану под окриљем Божје љубави неће држати таквих нечистих обичаја. (Прочитати 2. Коринћанима 6:14-18.)

18. Којим библијским начелима треба да се води пар који планира венчање, као и они који су позвани?

¹⁸ Јеховине слуге такође не следе светске обичаје због којих венчања и свадбе губе хришћанско достојанство или због којих може бити повређена нечија савест. На пример, не држе говоре у којима има сарказма или алудирања на полне односе, не праве  неслане шале нити упућују примедбе због којих би младенцима или другима било непријатно (Пословице 26:18, 19; Лука 6:31; 10:27). Такође не праве раскошна венчања која нису одраз скромности већ представљају ’истицање нечијег иметка‘ (1. Јованова 2:16). Ако планирате венчање, немојте заборавити да Јехова жели да тај посебан дан за вас буде нешто чега ћете се увек сећати с радошћу, а не са жаљењем. *

19, 20. Шта једна књига каже о пореклу здравица и зашто тај обичај није прихватљив за хришћане?

¹⁹ Наздрављање је уобичајено на свадбама и другим скуповима. У једној књизи пише следеће: „Иако је наздрављање световни обичај, оно вероватно води порекло од древних жртава леваница у којима се света течност проливала и тиме приносила боговима [...] у замену за испуњење жеље или молбе сажете у речима ’Живели!‘ или ’Уздравље!‘“ (International Handbook on Alcohol and Culture, објављено 1995).

²⁰ Истина, многи не сматрају здравице верским или празноверним гестом. Па ипак, обичај подизања чаше вина може се сматрати молбом за благослов која се упућује „небу“, то јест натприродним силама, али на начин који није у складу са оним што каже Свето писмо (Јован 14:6; 16:23). *

21. Којих прослава хришћани треба да се клоне иако можда нису верског карактера и зашто?

²¹ Одражавајући све нижа мерила данашњег света, што је тренд који Вавилон Велики директно или индиректно  подржава, у неким земљама се сваке године одржавају карневали на којима се бесрамно плеше и чак велича начин живота хомосексуалаца и лезбијки. Да ли би било прикладно да они који ’воле Јехову‘ присуствују једном таквом догађају или да га посматрају? Да ли би својим присуством показали да заиста мрзе оно што је зло? (Псалам 1:1, 2; 97:10). Зар није боље имати став какав је имао псалмиста који се молио следећим речима: „Одврати очи моје од оног што је безвредно“ (Псалам 119:37).

22. Када је учествовање у некој прослави одлука коју хришћани доносе на основу своје савести?

²² У време празника хришћани треба да пазе да својим понашањем не створе утисак да учествују у слављу. „Било да једете, било да пијете, било да нешто друго чините, све на Божју славу чините“ (1. Коринћанима 10:31; видети оквир „ Доносити мудре одлуке“). С друге стране, уколико неки обичај или нека прослава очигледно нема никакво верско значење, није део неке политичке или патриотске прославе нити се тиме крше нека библијска начела, онда сваки хришћанин мора сам за себе одлучити да ли ће у томе учествовати. При томе треба да узме у обзир и мишљење других како не би некога навео на спотицање.

23, 24. Како можемо дати добро сведочанство о Јеховиним праведним мерилима?

²³ Многи сматрају да су празнични дани првенствено прилика да се породица и пријатељи окупе. Зато ако би неко због нашег библијског става закључио да ми не волимо људе или да смо фанатици, можда бисмо му љубазно могли објаснити да ми као Јеховини сведоци волимо окупљања породице и пријатеља (Пословице 11:25; Проповедник 3:12, 13;  2. Коринћанима 9:7). Ми уживамо у дружењу с вољеним особама током читаве године, али из љубави према Богу и његовим праведним мерилима не желимо да такве лепе прилике упрљамо обичајима који га вређају. (Видети оквир „ Служење истинитом Богу доноси највећу радост“.)

²⁴ Неки Сведоци су користећи 16. поглавље књиге Шта Библија заиста научава?, * врло лепо објаснили свој став особама које су искрено постављале питања. Међутим, немојмо заборавити да је наш циљ да некога привучемо истинитом Богу, а не да му докажемо да није у праву. Зато покажимо поштовање према људима, будимо благи и нека наша „реч увек буде љубазна, сољу зачињена“ (Колошанима 4:6).

25, 26. Како родитељи могу помоћи својој деци да развијају веру у Јехову и љубав према њему?

²⁵ Као Јеховине слуге, ми смо добро поучени о својој религији. Знамо зашто у нешто верујемо, зашто нешто радимо и зашто нешто не радимо (Јеврејима 5:14). Зато родитељи, поучите своју децу да схвате смисао библијских начела. Тако градите њихову веру, учите их како да одговоре на темељу Библије онима који постављају питања о њиховим веровањима и уверавате их у Јеховину љубав (Исаија 48:17, 18; 1. Петрова 3:15).

²⁶ Они који обожавају Бога духом и истином не само што не учествују у небиблијским прославама већ се труде да буду поштени у свим аспектима живота (Јован 4:23). Данас многи сматрају да се не исплати бити поштен. Али као што ћемо видети у следећем поглављу, Божји начин размишљања и поступања увек је најбољи.