1. Kakve ljude Jehova privlači k sebi i zašto u duhovnom smislu moraju biti oprezni?

ISUS je rekao: „Pravi obožavaoci [će] obožavati Oca duhom i istinom, jer Otac traži takve da ga obožavaju“ (Jovan 4:23). Kad Jehova nađe takve osobe — kao što je našao tebe — on ih privlači k sebi i svom Sinu (Jovan 6:44). To je zaista velika čast! Međutim, oni koji vole biblijsku istinu moraju ’ispitivati šta je ugodno Gospodu‘, jer je Satana majstor prevare (Efešanima 5:10; Otkrivenje 12:9).

2. Objasni kako Jehova gleda na one koji pokušavaju da pravu religiju mešaju s krivom.

² Pogledajmo šta se desilo u blizini gore Sinaj kada su Izraelci tražili od Arona da im napravi boga. Aron je prećutno pristao na to i napravio im zlatno tele nagovestivši da ono predstavlja Jehovu. „Sutra je praznik u čast Jehovi“, rekao je. Da li je Jehova bio ravnodušan prema tom pokušaju da se prava religija meša sa krivom? Nije, jer je usmrtio oko tri hiljade idolopoklonika (Izlazak 32:1-6, 10, 28). Kakvu pouku izvlačimo iz toga? Ukoliko želimo da ostanemo pod okriljem Božje ljubavi, ne smemo ’doticati ništa nečisto‘ i moramo ljubomorno čuvati istinu od svega što bi je moglo iskvariti (Isaija 52:11; Jezekilj 44:23; Galatima 5:9).

3, 4. Zašto treba da obratimo posebnu pažnju na biblijska načela dok razmatramo opšteprihvaćene običaje i proslave?

 ³ Nažalost, nakon smrti apostola, koji su sprečavali pojavu otpadništva, tobožnji hrišćani koji nisu voleli istinu počeli su da prihvataju paganske običaje, proslave i „svete“ dane koje su proglasili hrišćanskim praznicima (2. Solunjanima 2:7, 10). Dok budemo razmatrali neke od tih proslava, zapazimo kako one odražavaju duh sveta, a ne Božji duh. Uopšteno govoreći, svetske proslave imaju jednu zajedničku nit: udovoljavaju željama tela i zagovaraju lažna verovanja i spiritizam, što je oznaka ’Vavilona Velikog‘ * (Otkrivenje 18:2-4, 23). Nemojmo izgubiti iz vida ni to da je Jehova lično posmatrao odvratne paganske obrede od kojih potiču mnogi opšteprihvaćeni običaji. Nema sumnje da takve proslave i danas smatra odvratnim. Zar onda ne bi trebalo da nam bude najvažnije njegovo mišljenje? (2. Jovanova 6, 7).

⁴ Kao pravi hrišćani, mi znamo da se izvesne proslave ne dopadaju Jehovi. Međutim, u svom srcu moramo čvrsto rešiti da ni na koji način ne učestvujemo u njima. Razmatranje činjenica zbog kojih se Jehovi ne dopadaju takve proslave pomoći će nam da budemo još odlučniji da ne činimo ništa što bi nas moglo sprečiti da ostanemo pod okriljem njegove ljubavi.

5. Zašto sa sigurnošću možemo reći da se Isus nije rodio 7. januara, odnosno 25. decembra?

⁵ U Bibliji se nigde ne spominje da se slavio Isusov rođendan. Mi u stvari ne znamo tačan datum  njegovog rođenja. Međutim, sa sigurnošću možemo reći da se nije rodio 7. januara, odnosno 25. decembra, kada je u tom delu sveta hladno zimsko vreme. * Jedan od razloga je to što je Luka izvestio da su u vreme kada se Isus rodio „pastiri [...] boravili napolju“ čuvajući svoja stada (Luka 2:8-11). Da su „boravili napolju“ tokom čitave godine, onda ne bi bilo potrebno isticati ovaj detalj. Međutim, budući da zimi u Vitlejemu ima snega i kiše, stada su u to vreme bila u zatvorenom prostoru, a pastiri nisu „boravili napolju“. Osim toga, Josif i Marija su otišli u Vitlejem zato što je car Avgust naredio da se izvrši popis stanovništva (Luka 2:1-7). Skoro je neverovatno da bi car zapovedio ljudima koji su ionako bili kivni na rimsku vlast da usred zime putuju u gradove iz kojih potiču.

6, 7. (a) Odakle potiču mnogi božićni običaji? (b) Kakav stav što se tiče darivanja imaju pravi hrišćani?

⁶ Proslava Božića se ne zasniva na Bibliji, već potiče od drevnih paganskih proslava, kao što su rimske Saturnalije, to jest praznik posvećen Saturnu, bogu poljoprivrede. Isto tako, u jednoj enciklopediji se kaže da su poklonici boga Mitre 25. decembra slavili „rođenje nepobedivog sunca“ i da „Božić potiče iz vremena kada je kult sunca u Rimu bio naročito jak“, otprilike tri veka posle Hristove smrti (New Catholic Encyclopedia).

⁷ Za vreme tih proslava, pagani su razmenjivali poklone i gostili se, što je i danas sastavni deo proslave Božića. Međutim, davanje poklona u vreme Božića uglavnom nije u duhu 2. Korinćanima 9:7, gde  se kaže: „Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje.“ Pravi hrišćani daju poklone iz ljubavi, ne vezujući se za neki poseban datum i ne očekujući ništa za uzvrat (Luka 14:12-14; pročitati Dela apostolska 20:35). Osim toga, srećni su što nisu deo te praznične euforije i što ne upadaju u dugove koje mnogi sebi nameću u to doba godine (Matej 11:28-30; Jovan 8:32).

8. Da li su astrolozi doneli Isusu poklone kad se rodio? Objasni.

⁸ Neki će možda reći da su astrolozi doneli Isusu poklone kad se rodio. Ali to nisu bili rođendanski pokloni. U biblijsko doba davanje poklona je jednostavno bio izraz poštovanja prema nekoj značajnoj osobi (1. Kraljevima 10:1, 2, 10, 13; Matej 2:2, 11). U stvari, astrolozi čak nisu ni došli one noći kada  se Isus rodio. U vreme kada su ga posetili on nije bio beba u jaslama, već je bio malo stariji i živeo je u kući.

9. Šta je karakteristično za rođendanske proslave koje se spominju u Bibliji?

⁹ Premda rođenje deteta uvek donosi mnogo radosti, Biblija ne govori o tome da je neki Božji sluga slavio rođendan (Psalam 127:3). Da li je to možda slučajno izostavljeno? Ne, jer se spominju dve rođendanske proslave, naime rođendan egipatskog faraona i Iroda Antipe. (Pročitati Postanak 40:20-22 i Marka 6:21-29.) Međutim, obe proslave su predstavljene u lošem svetlu, naročito ova druga jer je tada Jovanu Krstitelju odrubljena glava.

10, 11. Kako su prvi hrišćani gledali na rođendanske proslave i zašto?

 ¹⁰ U jednoj enciklopediji piše sledeće: „Prvi hrišćani su smatrali da je slavljenje bilo čijeg rođendana paganski običaj“ (The World Book Encyclopedia). Drevni Grci su verovali da svako ima duha zaštitnika koji je bio prisutan prilikom njegovog rođenja i koji ga štiti tokom života. U jednoj knjizi se kaže da je taj duh „na neki mističan način bio povezan s bogom na čiji je rođendan ta osoba rođena“ (The Lore of Birthdays). Rođendani su već dosta dugo povezani sa astrologijom i horoskopom.

¹¹ Osim što nisu slavili rođendane zato što su paganskog i spiritističkog porekla, Božje sluge starog doba verovatno ih nisu slavile ni zbog svojih shvatanja. Zašto to možemo reći? To su bili ponizni, skromni ljudi i zato nisu smatrali da je njihov dolazak na svet toliko važan da ga treba slaviti * (Mihej 6:8; Luka 9:48). Oni su slavili Jehovu i zahvaljivali mu za divan dar života koji im je dao * (Psalam 8:3, 4; 36:9; Otkrivenje 4:11).

12. U kom smislu dan naše smrti može biti bolji od dana rođenja?

¹² Bog čuva u svom sećanju sve one koji su umrli i koji su mu ostali verni i njihov budući život je zagarantovan (Jov 14:14, 15). U Propovedniku 7:1 piše: „Bolje je dobro ime nego dobro ulje, i dan smrti nego dan rođenja.“ Pred Bogom stičemo „dobro ime“ kada mu verno služimo. Vredno je zapaziti da se jedina proslava koju hrišćani treba da održavaju ne odnosi na rođenje već na smrt, i to na smrt Isusa Hrista  čije je uzvišeno „ime“ presudno za naše spasenje (Jevrejima 1:3, 4; Luka 22:17-20).

13, 14. Odakle potiču opšteprihvaćeni uskršnji običaji?

¹³ Premda se Uskrs predstavlja kao praznik u čast Hristovog uskrsenja, on u stvari potiče iz krive religije. Kako su jaja i zečevi postali deo uskršnjeg slavlja? Jedna enciklopedija kaže da su jaja „istaknuti simbol novog života i uskrsenja“, a zečevi su bili simbol plodnosti (Encyclopædia Britannica). Dakle, Uskrs je zaista obred plodnosti prerušen u proslavu Hristovog uskrsenja. *

¹⁴ Zar bi Jehova odobrio da se jedan tako odvratan obred plodnosti koristi kao znak sećanja na uskrsenje njegovog Sina? Ni u kom slučaju! (2. Korinćanima 6:17, 18). U suštini, u Svetom pismu uopšte nije zapoveđeno da se obeležava Isusovo uskrsenje niti je to na neki način dopušteno. Ako bismo tako nešto ipak uradili, i to po uzoru na te drevne paganske obrede, to bi bila dvostruka uvreda za Jehovu.

15. Odakle potiče Noć veštica i na šta ukazuje datum koji je izabran za tu proslavu?

¹⁵ Noć veštica, koja se obeležava 31. oktobra, a poznata je po vešticama, vilenjacima i krajnje neobičnoj dekoraciji, i dan Svih svetih, koji se slavi narednog dana, potiču iz doba kada su drevni Kelti naseljavali Britaniju i Irsku. Kada je pun mesec bio najbliži 1. novembru, oni su slavili praznik Samain, što znači „kraj leta“. Verovali su da se za  vreme Samaina podiže veo koji razdvaja ljude od natprirodnog sveta i da duhovi, i dobri i zli, lutaju zemljom. Smatrali su da se duše umrlih vraćaju kućama, pa bi im porodica iznosila hranu i piće u nadi da će ih umiriti. Prema tome, kada se deca danas prerušavaju u duhove ili veštice i idu od kuće do kuće preteći domaćinu vragolijama dok im nešto ne da, oni nesvesno čuvaju od zaborava rituale Samaina.

16, 17. (a) Zašto hrišćani koji planiraju da se venčaju treba da razmotre lokalne svadbene običaje u svetlu biblijskih načela? (b) Šta hrišćani treba da uzmu u obzir kada je reč o običajima kao što je bacanje bidermajera?

¹⁶ Uskoro se „glas mladoženje i neveste u [Vavilonu Velikom] neće više čuti“ (Otkrivenje 18:23). Zašto? Između ostalog i zbog spiritističkih običaja koji od samog venčanja skrnave brak (Marko 10:6-9).

¹⁷ U svakoj zemlji ima raznih običaja što se tiče venčanja. Neki možda izgledaju sasvim bezazleno, ali potiču od vavilonskih običaja koji navodno donose sreću mladencima ili njihovim gostima (Isaija 65:11). Jedan od takvih običaja jeste da mlada nakon venčanja baci svoj bidermajer okupljenim devojkama. Veruje se da će ona koja ga uhvati biti sledeća koja će se udati. Ovaj običaj ima paganske korene. Nema sumnje da se svi oni koji žele da ostanu pod okriljem Božje ljubavi neće držati takvih nečistih običaja. (Pročitati 2. Korinćanima 6:14-18.)

18. Kojim biblijskim načelima treba da se vodi par koji planira venčanje, kao i oni koji su pozvani?

¹⁸ Jehovine sluge takođe ne slede svetske običaje zbog kojih venčanja i svadbe gube hrišćansko dostojanstvo ili zbog kojih može biti povređena nečija savest. Na primer, ne drže govore u kojima ima sarkazma ili aludiranja na polne odnose, ne prave  neslane šale niti upućuju primedbe zbog kojih bi mladencima ili drugima bilo neprijatno (Poslovice 26:18, 19; Luka 6:31; 10:27). Takođe ne prave raskošna venčanja koja nisu odraz skromnosti već predstavljaju ’isticanje nečijeg imetka‘ (1. Jovanova 2:16). Ako planirate venčanje, nemojte zaboraviti da Jehova želi da taj poseban dan za vas bude nešto čega ćete se uvek sećati s radošću, a ne sa žaljenjem. *

19, 20. Šta jedna knjiga kaže o poreklu zdravica i zašto taj običaj nije prihvatljiv za hrišćane?

¹⁹ Nazdravljanje je uobičajeno na svadbama i drugim skupovima. U jednoj knjizi piše sledeće: „Iako je nazdravljanje svetovni običaj, ono verovatno vodi poreklo od drevnih žrtava levanica u kojima se sveta tečnost prolivala i time prinosila bogovima [...] u zamenu za ispunjenje želje ili molbe sažete u rečima ’Živeli!‘ ili ’Uzdravlje!‘“ (International Handbook on Alcohol and Culture, objavljeno 1995).

²⁰ Istina, mnogi ne smatraju zdravice verskim ili praznovernim gestom. Pa ipak, običaj podizanja čaše vina može se smatrati molbom za blagoslov koja se upućuje „nebu“, to jest natprirodnim silama, ali na način koji nije u skladu sa onim što kaže Sveto pismo (Jovan 14:6; 16:23). *

21. Kojih proslava hrišćani treba da se klone iako možda nisu verskog karaktera i zašto?

²¹ Odražavajući sve niža merila današnjeg sveta, što je trend koji Vavilon Veliki direktno ili indirektno  podržava, u nekim zemljama se svake godine održavaju karnevali na kojima se besramno pleše i čak veliča način života homoseksualaca i lezbijki. Da li bi bilo prikladno da oni koji ’vole Jehovu‘ prisustvuju jednom takvom događaju ili da ga posmatraju? Da li bi svojim prisustvom pokazali da zaista mrze ono što je zlo? (Psalam 1:1, 2; 97:10). Zar nije bolje imati stav kakav je imao psalmista koji se molio sledećim rečima: „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno“ (Psalam 119:37).

22. Kada je učestvovanje u nekoj proslavi odluka koju hrišćani donose na osnovu svoje savesti?

²² U vreme praznika hrišćani treba da paze da svojim ponašanjem ne stvore utisak da učestvuju u slavlju. „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da nešto drugo činite, sve na Božju slavu činite“ (1. Korinćanima 10:31; videti okvir „ Donositi mudre odluke“). S druge strane, ukoliko neki običaj ili neka proslava očigledno nema nikakvo versko značenje, nije deo neke političke ili patriotske proslave niti se time krše neka biblijska načela, onda svaki hrišćanin mora sam za sebe odlučiti da li će u tome učestvovati. Pri tome treba da uzme u obzir i mišljenje drugih kako ne bi nekoga naveo na spoticanje.

23, 24. Kako možemo dati dobro svedočanstvo o Jehovinim pravednim merilima?

²³ Mnogi smatraju da su praznični dani prvenstveno prilika da se porodica i prijatelji okupe. Zato ako bi neko zbog našeg biblijskog stava zaključio da mi ne volimo ljude ili da smo fanatici, možda bismo mu ljubazno mogli objasniti da mi kao Jehovini svedoci volimo okupljanja porodice i prijatelja (Poslovice 11:25; Propovednik 3:12, 13;  2. Korinćanima 9:7). Mi uživamo u druženju s voljenim osobama tokom čitave godine, ali iz ljubavi prema Bogu i njegovim pravednim merilima ne želimo da takve lepe prilike uprljamo običajima koji ga vređaju. (Videti okvir „ Služenje istinitom Bogu donosi najveću radost“.)

²⁴ Neki Svedoci su koristeći 16. poglavlje knjige Šta Biblija zaista naučava?, * vrlo lepo objasnili svoj stav osobama koje su iskreno postavljale pitanja. Međutim, nemojmo zaboraviti da je naš cilj da nekoga privučemo istinitom Bogu, a ne da mu dokažemo da nije u pravu. Zato pokažimo poštovanje prema ljudima, budimo blagi i neka naša „reč uvek bude ljubazna, solju začinjena“ (Kološanima 4:6).

25, 26. Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da razvijaju veru u Jehovu i ljubav prema njemu?

²⁵ Kao Jehovine sluge, mi smo dobro poučeni o svojoj religiji. Znamo zašto u nešto verujemo, zašto nešto radimo i zašto nešto ne radimo (Jevrejima 5:14). Zato roditelji, poučite svoju decu da shvate smisao biblijskih načela. Tako gradite njihovu veru, učite ih kako da odgovore na temelju Biblije onima koji postavljaju pitanja o njihovim verovanjima i uveravate ih u Jehovinu ljubav (Isaija 48:17, 18; 1. Petrova 3:15).

²⁶ Oni koji obožavaju Boga duhom i istinom ne samo što ne učestvuju u nebiblijskim proslavama već se trude da budu pošteni u svim aspektima života (Jovan 4:23). Danas mnogi smatraju da se ne isplati biti pošten. Ali kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, Božji način razmišljanja i postupanja uvek je najbolji.