1, 2. Шта се све догодило Павлу и Варнави у Листри?

 У ЛИСТРИ влада хаос. Човек који од рођења није могао да хода скаче од среће јер су га два њему непозната човека излечила. Људима у чуду застаје дах, а свештеник Зевса доноси венце тој двојици људи које мноштво сматра боговима. Бикови фркћу и мучу док се свештеник припрема да их принесе на жртву. Павле и Варнава се буне против тога вичући из свег гласа. Раздирући своје хаљине, утрчавају међу те људе и моле их да им не приносе жртве. Једва успевају да их одврате од тога.

² А затим из Антиохије у Писидији и из Иконије стижу Јудејци који желе да спрече Павла и Варнаву да проповедају. Клевећу их и успевају да становнике Листре окрену против њих. Мноштво људи које је до малочас желело да Павлу принесе жртве, окупља се око њега и засипа га камењем све док се не онесвести. Они искаљују сав свој бес, а затим одвлаче његово израњавано тело изван града мислећи да је мртав.

3. Која ћемо питања размотрити у овом поглављу?

³ Шта је довело до овог потресног догађаја? Шта данашњи објавитељи добре вести могу научити из онога што су Варнава и Павле доживели с превртљивим становницима Листре? Како се хришћанске старешине могу угледати на Варнаву и Павла који су верно истрајавали у својој служби и „одважно говорили у Јеховино име“? (Дела 14:3).

4, 5. Зашто су Павле и Варнава путовали у Иконију и шта се тамо десило?

⁴ Нешто пре тих догађаја Павле и Варнава су били избачени из Антиохије у Писидији, римског града у ком су им непријатељски настројени Јудејци правили проблеме. Међутим, њих двојица се нису обесхрабрили већ су отресли „прашину са својих ногу“ као сведочанство против непријемљивих становника тог града (Дела 13:50-52; Мат. 10:14). Павле и Варнава су мирно отишли  и препустили те противнике Божјем суду (Дела 18:5, 6; 20:26). Двојица мисионара су с непомућеном радошћу наставила своје проповедничко путовање. Прешавши око 150 километара у правцу југоистока дошли су до плодне висоравни између планинског венца Тауруса и Султанских планина.

⁵ Павле и Варнава су се најпре зауставили у Иконији, једном од најзначајнијих градова у римској провинцији Галатији који је задржао грчку културу. a У том граду је живео знатан број Јудејаца и прозелита. Павле и Варнава су по свом обичају ушли у синагогу и почели да проповедају (Дела 13:5, 14). Они су говорили „тако уверљиво да су многи Јудејци и Грци постали верници“ (Дела 14:1).

6. Зашто су Павле и Варнава били добри учитељи и како се можемо угледати на њих?

⁶ Зашто је начин на који су Павле и Варнава говорили довео до тако добрих резултата? Павле је био права ризница мудрости из Писма. Веома вешто је повезивао оно што је знао о историји, пророчанствима и Мојсијевом закону како би доказао да је Исус обећани Месија (Дела 13:15-31; 26:22, 23). Варнава је био заинтересован за људе, што се на њему јасно видело (Дела 4:36, 37; 9:27; 11:23, 24). Ниједан од њих двојице није се ослањао на своје знање већ су говорили „у Јеховино име“. Како се можеш угледати на те мисионаре док проповедаш? Тако што ћеш се добро упознати с Божјом Речју, изабрати библијске стихове који ће највероватније заинтересовати оне који те слушају, тражити начине да утешиш оне којима проповедаш и тако што ћеш поучавање увек заснивати на Јеховиној Речи, а не на сопственој мудрости.

7. (а) Какве реакције изазива добра вест? (б) Шта не треба да изгубиш из вида уколико твоја породица не одобрава то што си прихватио добру вест?

⁷ Па ипак, нису сви у Иконији желели да чују оно што су Павле и Варнава имали да кажу. Лука даље извештава: „Јудејци који нису поверовали навели су људе из других народа да се окрену против браће.“ Павле и Варнава су увидели потребу да бране добру вест и зато су „дуго остали у Иконији“. То је довело до тога да су се „становници града поделили: једни су били за Јудејце, а други за апостоле“ (Дела 14:2-4). И данас људи слично реагују на добру вест. Она неке уједињује, а неке раздваја (Мат. 10:34-36). Уколико неки у твојој породици не одобравају то што си прихватио добру вест, немој изгубити из вида да је противљење често само реакција на неосноване гласине или чисте лажи. Својим добрим понашањем можеш оповргнути такве гласине и с временом можда смекшати срце оних који ти се супротстављају (1. Петр. 2:12; 3:1, 2).

8. Зашто су Павле и Варнава напустили Иконију и какву поуку извлачимо из тога?

 ⁸ После неког времена, противници у Иконији су сковали план да каменују Павла и Варнаву. Када су ова два мисионара то сазнала, решили су да сведоче на другом подручју (Дела 14:5-7). Објавитељи Божјег Краљевства и данас показују исту разборитост. Када нас вербално нападају, ми одважно говоримо (Фил. 1:7; 1. Петр. 3:13-15). Али ако нам прете насиљем, гледамо да не учинимо нешто неразумно чиме бисмо непотребно угрозили и свој живот и живот суверника (Посл. 22:3).

9, 10. Где се налазила Листра и шта знамо о њеним становницима?

⁹ Павле и Варнава су отишли у Листру, римску колонију која се налазила око 30 километара југозападно од Иконије. Листра је одржавала чврсте везе са Антиохијом у Писидији, али за разлику од тог града у њој није постојала нека већа јеврејска заједница. Премда су становници овог града по свему судећи знали грчки, њихов матерњи језик био је ликаонски. Павле и Варнава су почели да проповедају на јавним местима вероватно зато што град није имао синагогу. Павле је у Листри излечио једног човека који од рођења није могао да хода, баш као што је Петар раније у Јерусалиму излечио човека хромог од рођења (Дела 14:8-10). Због чуда које је Петар учинио многи су постали верници (Дела 3:1-10). Међутим, ово чудо које је Павле учинио изазвало је потпуно другачију реакцију.

¹⁰ Као што је описано у уводу овог поглавља, када је тај човек скочио на ноге, мноштво људи у Листри који су иначе обожавали паганске богове одмах су из тога извукли погрешан закључак. За Варнаву су рекли да је Зевс, врховно божанство, а за Павла  да је Хермес, Зевсов син и заступник богова. (Видети оквир „ Култ Зевса и Хермеса у Листри“.) Међутим, Варнава и Павле су решили да тим људима објасне да су они говорили и поступали у име Јехове, јединог истинитог Бога, а не у име паганских богова (Дела 14:11-14).

11-13. (а) Шта су Павле и Варнава рекли становницима Листре? (б) Шта из тога можемо научити?

¹¹ Извештавајући о овом догађају, Лука бележи делотворан начин на који се добра вест проповедала незнабошцима. Иако је ситуација била напета, Павле и Варнава су ипак покушали да нађу најбољи начин да допру до срца својих слушалаца. Запази како су се обратили народу: „Зашто то радите? И ми смо само људи, као и ви! Ми вам објављујемо добру вест да бисте оставили те испразне ствари и почели да служите живом Богу, који је створио небо и земљу и море и све што је у њима. Он је у прошлости допустио свим народима да иду својим путем, али ни тада вас није оставио без сведочанства о себи чинећи добро, дајући вам кишу с неба и родне године, дајући вам обиље хране и испуњавајући ваша срца весељем“ (Дела 14:15-17).

¹² Шта можемо научити из ових речи које подстичу на размишљање? Као прво, Павле и Варнава нису сматрали да су бољи од тих људи. Нису се претварали. Били су онакви какви јесу. Понизно су признали да имају исте слабости као и ти људи којима су се обраћали. Истина, Павле и Варнава су добили свети дух и нису били заведени лажним учењима. Такође су имали наду да ће владати са Христом. Али добро су знали да би и становници Листре могли добити те исте дарове ако би прихватили Христа.

 ¹³ Какав став ми имамо према онима којима проповедамо? Да ли их сматрамо себи равнима? Док помажемо другима да сазнају истину из Божје Речи, да ли и ми, попут Павла и Варнаве, својим ставом показујемо да не желимо да нам се они диве? Чарлс Тејз Расел, изузетан учитељ који је ревно проповедао крајем 19. и почетком 20. века, оставио је изванредан пример у том погледу. Он је написао следеће: „Не желимо да нас људи узвисују нити да се диве ономе што пишемо, а ни да нас ословљавају титулама као што су Пречасни или Раби.“ Брат Расел је био понизан попут Павла и Варнаве. Исто тако, сврха нашег проповедања није да прославимо себе већ да помогнемо људима да се обрате „живом Богу“.

14-16. Које још поуке можемо извући из онога што су Павле и Варнава рекли становницима Листре?

¹⁴ Погледајмо која је друга поука коју можемо извући из онога што су Павле и Варнава рекли. Они су били прилагодљиви. За разлику од Јудејаца и прозелита у Иконији, становници Листре су знали мало или нимало о светим списима или о томе како је Бог поступао са Израелцима. Међутим, бавили су се земљорадњом, о којој су доста знали. Листра је имала благу климу и плодна поља. Добра летина је, рецимо, могла тим људима пружити сведочанство о томе какав је Створитељ. Зато су мисионари то искористили као заједнички темељ да би их подстакли на размишљање (Римљ. 1:19, 20).

¹⁵ Можемо ли и ми исто тако бити прилагодљиви? На пример, земљорадник може сејати исту врсту семена на њивама различитог квалитета, али зато сваку њиву мора припремити на посебан начин. Неко земљиште је можда већ растресито и спремно за сетву. Друго можда тек треба да се припреми. Слично томе, семе које сејемо увек је исто – а то је добра вест о Краљевству из Божје Речи. Међутим, ако се трудимо да будемо попут Павла и Варнаве, покушаћемо да разумемо у каквим околностима живе људи којима проповедамо и којој религији припадају. То сазнање треба да утиче на то како ћемо им пренети добру вест о Краљевству (Лука 8:11, 15).

¹⁶ Из овог извештаја о Павлу, Варнави и становницима Листре можемо извући и трећу поуку. Упркос томе што дајемо све од себе, семе које сејемо понекад буде отето или падне на каменито тло (Мат. 13:18-21). Ако се то деси, не очајавајмо. Као што је Павле касније подсетио ученике у Риму, „свако ће од нас [укључујући и све оне с којима разговарамо о Божјој Речи] положити Богу рачун за себе“ (Римљ. 14:12).

17. Куда су се Павле и Варнава упутили када су напустили Дерву и зашто?

¹⁷ Након што су Павла одвукли изван Листре мислећи да је мртав, ученици су се окупили око њега, а он је устао и склонио се  у град током ноћи. Сутрадан су Павле и Варнава кренули на 100 километара дуг пут до Дерве. Можемо само замислити колико је Павлу било тешко да превали тај пут, будући да је само неколико сати пре тога био каменован. Па ипак, он и Варнава су издржали то путовање и када су стигли у Дерву створили су „много ученика“. А затим, уместо да се краћим путем врате у Антиохију у Сирији одакле су првобитно кренули, „вратили су се у Листру, Иконију и Антиохију [у Писидији]“. С којим циљем? Да ојачају „ученике, храбрећи их да остану у вери“ (Дела 14:20-22). Павле и Варнава су нам оставили заиста изванредан пример! Добробит скупштине су ставили испред личне удобности. То исто данас раде путујући надгледници и мисионари.

18. Како се именују старешине?

¹⁸ Осим што су речима и добрим примером ојачали ученике, Павле и Варнава су у свакој скупштини поставили старешине. Премда их је на ово мисионарско путовање „послао свети дух“, Павле и Варнава су се ипак молили и постили када су „поверили [старешине] Јехови“ (Дела 13:1-4; 14:23). И данас се поступа на сличан начин. Пре него што неког брата предложи за наименовање, старешинство под молитвом разматра да ли он испуњава услове који су изложени у Библији (1. Тим. 3:1-10, 12, 13; Титу 1:5-9; Јак. 3:17, 18; 1. Петр. 5:2, 3). Није пресудан фактор то колико је дуго неко Јеховин сведок, већ у којој мери његов говор, понашање и углед пружају доказ да свети дух делује у његовом животу. Да ли ће тај брат служити као старешина зависи од тога да ли испуњава услове за надгледнике који су изложени у Светом писму (Гал. 5:22, 23). Покрајински надгледник именује старешине и слуге помоћнике. (Упоредити с 1. Тимотеју 5:22.)

19. Коме ће старешине положити рачун и како следе пример Павла и Варнаве?

¹⁹ Наименоване старешине добро знају да ће Богу положити рачун за то како се опходе према браћи и сестрама у скупштини (Јевр. 13:17). Попут Павла и Варнаве, старешине пружају добар пример у служби проповедања. Речима јачају сувернике. Спремни су да добробит скупштине ставе испред личне удобности (Фил. 2:3, 4).

20. Како на нас утиче кад чујемо како наша браћа с вером проповедају добру вест?

²⁰ Када су се Павле и Варнава на крају вратили у Антиохију у Сирији одакле су првобитно и кренули, испричали су „шта је све Бог учинио преко њих и како је људима из других народа пружио прилику да постану верници“ (Дела 14:27). Док читамо о томе како наша браћа с вером проповедају добру вест и како Јехова благосиља њихов труд, бићемо подстакнути да и даље одважно говоримо „у Јеховино име“.