1, 2. Šta se sve dogodilo Pavlu i Varnavi u Listri?

 U LISTRI vlada haos. Čovek koji od rođenja nije mogao da hoda skače od sreće jer su ga dva njemu nepoznata čoveka izlečila. Ljudima u čudu zastaje dah, a sveštenik Zevsa donosi vence toj dvojici ljudi koje mnoštvo smatra bogovima. Bikovi frkću i muču dok se sveštenik priprema da ih prinese na žrtvu. Pavle i Varnava se bune protiv toga vičući iz sveg glasa. Razdirući svoje haljine, utrčavaju među te ljude i mole ih da im ne prinose žrtve. Jedva uspevaju da ih odvrate od toga.

² A zatim iz Antiohije u Pisidiji i iz Ikonije stižu Judejci koji žele da spreče Pavla i Varnavu da propovedaju. Kleveću ih i uspevaju da stanovnike Listre okrenu protiv njih. Mnoštvo ljudi koje je do maločas želelo da Pavlu prinese žrtve, okuplja se oko njega i zasipa ga kamenjem sve dok se ne onesvesti. Oni iskaljuju sav svoj bes, a zatim odvlače njegovo izranjavano telo izvan grada misleći da je mrtav.

3. Koja ćemo pitanja razmotriti u ovom poglavlju?

³ Šta je dovelo do ovog potresnog događaja? Šta današnji objavitelji dobre vesti mogu naučiti iz onoga što su Varnava i Pavle doživeli s prevrtljivim stanovnicima Listre? Kako se hrišćanske starešine mogu ugledati na Varnavu i Pavla koji su verno istrajavali u svojoj službi i „odvažno govorili u Jehovino ime“? (Dela 14:3).

4, 5. Zašto su Pavle i Varnava putovali u Ikoniju i šta se tamo desilo?

⁴ Nešto pre tih događaja Pavle i Varnava su bili izbačeni iz Antiohije u Pisidiji, rimskog grada u kom su im neprijateljski nastrojeni Judejci pravili probleme. Međutim, njih dvojica se nisu obeshrabrili već su otresli „prašinu sa svojih nogu“ kao svedočanstvo protiv neprijemljivih stanovnika tog grada (Dela 13:50-52; Mat. 10:14). Pavle i Varnava su mirno otišli i prepustili te protivnike Božjem sudu (Dela 18:5, 6; 20:26). Dvojica misionara su s nepomućenom  radošću nastavila svoje propovedničko putovanje. Prešavši oko 150 kilometara u pravcu jugoistoka došli su do plodne visoravni između planinskog venca Taurusa i Sultanskih planina.

⁵ Pavle i Varnava su se najpre zaustavili u Ikoniji, jednom od najznačajnijih gradova u rimskoj provinciji Galatiji koji je zadržao grčku kulturu. a U tom gradu je živeo znatan broj Judejaca i prozelita. Pavle i Varnava su po svom običaju ušli u sinagogu i počeli da propovedaju (Dela 13:5, 14). Oni su govorili „tako uverljivo da su mnogi Judejci i Grci postali vernici“ (Dela 14:1).

6. Zašto su Pavle i Varnava bili dobri učitelji i kako se možemo ugledati na njih?

⁶ Zašto je način na koji su Pavle i Varnava govorili doveo do tako dobrih rezultata? Pavle je bio prava riznica mudrosti iz Pisma. Veoma vešto je povezivao ono što je znao o istoriji, proročanstvima i Mojsijevom zakonu kako bi dokazao da je Isus obećani Mesija (Dela 13:15-31; 26:22, 23). Varnava je bio zainteresovan za ljude, što se na njemu jasno videlo (Dela 4:36, 37; 9:27; 11:23, 24). Nijedan od njih dvojice nije se oslanjao na svoje znanje već su govorili „u Jehovino ime“. Kako se možeš ugledati na te misionare dok propovedaš? Tako što ćeš se dobro upoznati s Božjom Rečju, izabrati biblijske stihove koji će najverovatnije zainteresovati one koji te slušaju, tražiti načine da utešiš one kojima propovedaš i tako što ćeš poučavanje uvek zasnivati na Jehovinoj Reči, a ne na sopstvenoj mudrosti.

7. (a) Kakve reakcije izaziva dobra vest? (b) Šta ne treba da izgubiš iz vida ukoliko tvoja porodica ne odobrava to što si prihvatio dobru vest?

⁷ Pa ipak, nisu svi u Ikoniji želeli da čuju ono što su Pavle i Varnava imali da kažu. Luka dalje izveštava: „Judejci koji nisu poverovali naveli su ljude iz drugih naroda da se okrenu protiv braće.“ Pavle i Varnava su uvideli potrebu da brane dobru vest i zato su „dugo ostali u Ikoniji“. To je dovelo do toga da su se „stanovnici grada podelili: jedni su bili za Judejce, a drugi za apostole“ (Dela 14:2-4). I danas ljudi slično reaguju na dobru vest. Ona neke ujedinjuje, a neke razdvaja (Mat. 10:34-36). Ukoliko neki u tvojoj porodici ne odobravaju to što si prihvatio dobru vest, nemoj izgubiti iz vida da je protivljenje često samo reakcija na neosnovane glasine ili čiste laži. Svojim dobrim ponašanjem možeš opovrgnuti takve glasine i s vremenom možda smekšati srce onih koji ti se suprotstavljaju (1. Petr. 2:12; 3:1, 2).

8. Zašto su Pavle i Varnava napustili Ikoniju i kakvu pouku izvlačimo iz toga?

⁸ Posle nekog vremena, protivnici u Ikoniji su skovali plan da kamenuju Pavla i Varnavu. Kada su ova dva misionara to saznala,  rešili su da svedoče na drugom području (Dela 14:5-7). Objavitelji Božjeg Kraljevstva i danas pokazuju istu razboritost. Kada nas verbalno napadaju, mi odvažno govorimo (Fil. 1:7; 1. Petr. 3:13-15). Ali ako nam prete nasiljem, gledamo da ne učinimo nešto nerazumno čime bismo nepotrebno ugrozili i svoj život i život suvernika (Posl. 22:3).

9, 10. Gde se nalazila Listra i šta znamo o njenim stanovnicima?

⁹ Pavle i Varnava su otišli u Listru, rimsku koloniju koja se nalazila oko 30 kilometara jugozapadno od Ikonije. Listra je održavala čvrste veze sa Antiohijom u Pisidiji, ali za razliku od tog grada u njoj nije postojala neka veća jevrejska zajednica. Premda su stanovnici ovog grada po svemu sudeći znali grčki, njihov maternji jezik bio je likaonski. Pavle i Varnava su počeli da propovedaju na javnim mestima verovatno zato što grad nije imao sinagogu. Pavle je u Listri izlečio jednog čoveka koji od rođenja nije mogao da hoda, baš kao što je Petar ranije u Jerusalimu izlečio čoveka hromog od rođenja (Dela 14:8-10). Zbog čuda koje je Petar učinio mnogi su postali vernici (Dela 3:1-10). Međutim, ovo čudo koje je Pavle učinio izazvalo je potpuno drugačiju reakciju.

¹⁰ Kao što je opisano u uvodu ovog poglavlja, kada je taj čovek skočio na noge, mnoštvo ljudi u Listri koji su inače obožavali paganske bogove odmah su iz toga izvukli pogrešan zaključak. Za Varnavu su rekli da je Zevs, vrhovno božanstvo, a za Pavla da je Hermes, Zevsov sin i zastupnik bogova. (Videti okvir „ Kult Zevsa i Hermesa u Listri“.) Međutim,  Varnava i Pavle su rešili da tim ljudima objasne da su oni govorili i postupali u ime Jehove, jedinog istinitog Boga, a ne u ime paganskih bogova (Dela 14:11-14).

11-13. (a) Šta su Pavle i Varnava rekli stanovnicima Listre? (b) Šta iz toga možemo naučiti?

¹¹ Izveštavajući o ovom događaju, Luka beleži delotvoran način na koji se dobra vest propovedala neznabošcima. Iako je situacija bila napeta, Pavle i Varnava su ipak pokušali da nađu najbolji način da dopru do srca svojih slušalaca. Zapazi kako su se obratili narodu: „Zašto to radite? I mi smo samo ljudi, kao i vi! Mi vam objavljujemo dobru vest da biste ostavili te isprazne stvari i počeli da služite živom Bogu, koji je stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima. On je u prošlosti dopustio svim narodima da idu svojim putem, ali ni tada vas nije ostavio bez svedočanstva o sebi čineći dobro, dajući vam kišu s neba i rodne godine, dajući vam obilje hrane i ispunjavajući vaša srca veseljem“ (Dela 14:15-17).

¹² Šta možemo naučiti iz ovih reči koje podstiču na razmišljanje? Kao prvo, Pavle i Varnava nisu smatrali da su bolji od tih ljudi. Nisu se pretvarali. Bili su onakvi kakvi jesu. Ponizno su priznali da imaju iste slabosti kao i ti ljudi kojima su se obraćali. Istina, Pavle i Varnava su dobili sveti duh i nisu bili zavedeni lažnim učenjima. Takođe su imali nadu da će vladati sa Hristom. Ali dobro su znali da bi i stanovnici Listre mogli dobiti te iste darove ako bi prihvatili Hrista.

¹³ Kakav stav mi imamo prema onima kojima propovedamo? Da li ih smatramo sebi ravnima? Dok pomažemo  drugima da saznaju istinu iz Božje Reči, da li i mi, poput Pavla i Varnave, svojim stavom pokazujemo da ne želimo da nam se oni dive? Čarls Tejz Rasel, izuzetan učitelj koji je revno propovedao krajem 19. i početkom 20. veka, ostavio je izvanredan primer u tom pogledu. On je napisao sledeće: „Ne želimo da nas ljudi uzvisuju niti da se dive onome što pišemo, a ni da nas oslovljavaju titulama kao što su Prečasni ili Rabi.“ Brat Rasel je bio ponizan poput Pavla i Varnave. Isto tako, svrha našeg propovedanja nije da proslavimo sebe već da pomognemo ljudima da se obrate „živom Bogu“.

14-16. Koje još pouke možemo izvući iz onoga što su Pavle i Varnava rekli stanovnicima Listre?

¹⁴ Pogledajmo koja je druga pouka koju možemo izvući iz onoga što su Pavle i Varnava rekli. Oni su bili prilagodljivi. Za razliku od Judejaca i prozelita u Ikoniji, stanovnici Listre su znali malo ili nimalo o svetim spisima ili o tome kako je Bog postupao sa Izraelcima. Međutim, bavili su se zemljoradnjom, o kojoj su dosta znali. Listra je imala blagu klimu i plodna polja. Dobra letina je, recimo, mogla tim ljudima pružiti svedočanstvo o tome kakav je Stvoritelj. Zato su misionari to iskoristili kao zajednički temelj da bi ih podstakli na razmišljanje (Rimlj. 1:19, 20).

¹⁵ Možemo li i mi isto tako biti prilagodljivi? Na primer, zemljoradnik može sejati istu vrstu semena na njivama različitog kvaliteta, ali zato svaku njivu mora pripremiti na poseban način. Neko zemljište je možda već rastresito i spremno za setvu. Drugo možda tek treba da se pripremi. Slično tome, seme koje sejemo uvek je isto – a to je dobra vest o Kraljevstvu iz Božje Reči. Međutim, ako se trudimo da budemo poput Pavla i Varnave, pokušaćemo da razumemo u kakvim okolnostima žive ljudi kojima propovedamo i kojoj religiji pripadaju. To saznanje treba da utiče na to kako ćemo im preneti dobru vest o Kraljevstvu (Luka 8:11, 15).

¹⁶ Iz ovog izveštaja o Pavlu, Varnavi i stanovnicima Listre možemo izvući i treću pouku. Uprkos tome što dajemo sve od sebe, seme koje sejemo ponekad bude oteto ili padne na kamenito tlo (Mat. 13:18-21). Ako se to desi, ne očajavajmo. Kao što je Pavle kasnije podsetio učenike u Rimu, „svako će od nas [uključujući i sve one s kojima razgovaramo o Božjoj Reči] položiti Bogu račun za sebe“ (Rimlj. 14:12).

17. Kuda su se Pavle i Varnava uputili kada su napustili Dervu i zašto?

¹⁷ Nakon što su Pavla odvukli izvan Listre misleći da je mrtav, učenici su se okupili oko njega, a on je ustao i sklonio se u grad tokom  noći. Sutradan su Pavle i Varnava krenuli na 100 kilometara dug put do Derve. Možemo samo zamisliti koliko je Pavlu bilo teško da prevali taj put, budući da je samo nekoliko sati pre toga bio kamenovan. Pa ipak, on i Varnava su izdržali to putovanje i kada su stigli u Dervu stvorili su „mnogo učenika“. A zatim, umesto da se kraćim putem vrate u Antiohiju u Siriji odakle su prvobitno krenuli, „vratili su se u Listru, Ikoniju i Antiohiju [u Pisidiji]“. S kojim ciljem? Da ojačaju „učenike, hrabreći ih da ostanu u veri“ (Dela 14:20-22). Pavle i Varnava su nam ostavili zaista izvanredan primer! Dobrobit skupštine su stavili ispred lične udobnosti. To isto danas rade putujući nadglednici i misionari.

18. Kako se imenuju starešine?

¹⁸ Osim što su rečima i dobrim primerom ojačali učenike, Pavle i Varnava su u svakoj skupštini postavili starešine. Premda ih je na ovo misionarsko putovanje „poslao sveti duh“, Pavle i Varnava su se ipak molili i postili kada su „poverili [starešine] Jehovi“ (Dela 13:1-4; 14:23). I danas se postupa na sličan način. Pre nego što nekog brata predloži za naimenovanje, starešinstvo pod molitvom razmatra da li on ispunjava uslove koji su izloženi u Bibliji (1. Tim. 3:1-10, 12, 13; Titu 1:5-9; Jak. 3:17, 18; 1. Petr. 5:2, 3). Nije presudan faktor to koliko je dugo neko Jehovin svedok, već u kojoj meri njegov govor, ponašanje i ugled pružaju dokaz da sveti duh deluje u njegovom životu. Da li će taj brat služiti kao starešina zavisi od toga da li ispunjava uslove za nadglednike koji su izloženi u Svetom pismu (Gal. 5:22, 23). Pokrajinski nadglednik imenuje starešine i sluge pomoćnike. (Uporediti s 1. Timoteju 5:22.)

19. Kome će starešine položiti račun i kako slede primer Pavla i Varnave?

¹⁹ Naimenovane starešine dobro znaju da će Bogu položiti račun za to kako se ophode prema braći i sestrama u skupštini (Jevr. 13:17). Poput Pavla i Varnave, starešine pružaju dobar primer u službi propovedanja. Rečima jačaju suvernike. Spremni su da dobrobit skupštine stave ispred lične udobnosti (Fil. 2:3, 4).

20. Kako na nas utiče kad čujemo kako naša braća s verom propovedaju dobru vest?

²⁰ Kada su se Pavle i Varnava na kraju vratili u Antiohiju u Siriji odakle su prvobitno i krenuli, ispričali su „šta je sve Bog učinio preko njih i kako je ljudima iz drugih naroda pružio priliku da postanu vernici“ (Dela 14:27). Dok čitamo o tome kako naša braća s verom propovedaju dobru vest i kako Jehova blagosilja njihov trud, bićemo podstaknuti da i dalje odvažno govorimo „u Jehovino ime“.