Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Jednoglasno smo odlučili

Jednoglasno smo odlučili

Kako je vodeće telo donelo odluku i kako je ona ujedinila skupštine

Na temelju Dela apostolskih 15:13-35

1, 2. (a) Koja su se ozbiljna pitanja pojavila pred vodećim telom hrišćanske skupštine u prvom veku? (b) Šta je toj braći pomoglo da dođu do ispravnog zaključka?

 U VAZDUHU se oseća napetost. Apostoli i starešine okupljeni u sobi u Jerusalimu gledaju jedni u druge shvatajući da je došao odlučujući trenutak. Pitanje obrezanja je pokrenulo još neka važna pitanja. Da li su hrišćani pod Mojsijevim zakonom? Da li između hrišćana jevrejskog i nejevrejskog porekla treba da se pravi neka razlika?

2 Odgovorna braća uzimaju u obzir mnogo toga. Razmatraju Božju proročansku Reč kao i svedočanstva iz prve ruke koja potvrđuju da Jehova prihvata hrišćane nejevrejskog porekla. Otvoreno iznose svoje mišljenje. Ima toliko činjenica u vezi sa ovim pitanjem da je očigledno da im Jehovin duh pruža vođstvo. Da li će ga ti ljudi slediti?

3. Kako nam može koristiti razmatranje 15. poglavlja Dela apostolskih?

3 Trebaće im prava vera i hrabrost da u ovoj situaciji prihvate vođstvo svetog duha. Rizikuju da još više raspire mržnju judejskih verskih vođa. Otpor im pružaju i ljudi unutar skupštine koji bi želeli da se Božji narod ponovo drži Mojsijevog zakona. Šta će vodeće telo uraditi? Da vidimo. Dok budemo analizirali ovaj biblijski zapis videćemo kako su ti ljudi ostavili primer po kome danas postupa Vodeće telo Jehovinih svedoka. To je obrazac po kome i mi kao pravi hrišćani treba da postupamo kada donosimo odluke ili se suočavamo s problemima.

„To je u skladu sa onim što je zapisano u Prorocima“ (Dela apostolska 15:13-21)

4, 5. Šta je Jakov citirao iz Božje proročanske Reči?

4 Učenik Jakov, Isusov polubrat, uzeo je reč. a Po svemu sudeći je on vodio taj sastanak. Izgleda da je on sažeto izneo zaključak do kog su svi došli. Svim prisutnima je rekao: „Simeon je detaljno ispričao kako je Bog prvi put obratio pažnju na ljude iz drugih naroda da bi od njih stvorio narod koji će nositi njegovo ime. To je u skladu sa onim što je zapisano u Prorocima“ (Dela 15:14, 15).

5 Ono što je rekao Simeon, to jest Simon Petar, i činjenice koje su izneli Varnava i Pavle, verovatno su podsetili Jakova na stihove koji se odnose na predmet njihovog razgovora (Jov. 14:26). Nakon što je rekao da je to „u skladu sa onim što je zapisano u Prorocima“, Jakov je citirao reči iz Amosa 9:11, 12. Ta knjiga pripada hebrejskom delu Svetog pisma koji obično nosi naziv „Proročke knjige“ (Mat. 22:40; Dela 15:16-18). Zapazićeš da se ono što je Jakov rekao donekle razlikuje od onoga što stoji u Amosovoj knjizi. Jakov je verovatno citirao iz Septuaginte, prevoda hebrejskog dela Svetog pisma na grčki jezik.

6. Kako je Sveto pismo pomoglo braći da dođu do određenog zaključka?

6 Jehova je preko proroka Amosa prorekao da će doći vreme kada će on podignuti „Davidovu senicu“, što je povezano sa uspostavljanjem Mesijanskog Kraljevstva. Da li će Jehova u to opet uključiti samo Izraelce? Ne. Proročanstvo još kaže da će među „onima koji nose [Božje] ime“ biti ljudi „iz svih naroda“. Nemojmo izgubiti iz vida da je Petar upravo posvedočio da Bog „nije napravio nikakvu razliku između nas [hrišćana jevrejskog porekla] i njih [hrišćana nejevrejskog porekla], nego je i njihova srca očistio posredstvom vere“ (Dela 15:9). Drugim rečima, Bog želi da i Jevreji i nejevreji budu naslednici u Božjem Kraljevstvu (Rimlj. 8:17; Ef. 2:17-19). Nigde se u ovim nadahnutim proročanstvima ne kaže da nejevreji najpre moraju da se obrežu ili da postanu prozeliti.

7, 8. (a) Šta je Jakov predložio? (b) Kako treba da razumemo Jakovljeve reči?

7 Podstaknut tim stihovima iz Svetog pisma i upečatljivim izveštajima koje je čuo, Jakov je predložio sledeće: „Zato smatram da ne treba opterećivati one iz drugih naroda koji su poverovali u Boga, nego im treba napisati da se uzdržavaju od onoga što je žrtvovano idolima, od bluda, od mesa udavljenih životinja i od krvi. Jer još od drevnih vremena u svakom gradu ima onih koji objavljuju Mojsijeve reči. Njegovi spisi se svakog sabata naglas čitaju u sinagogama“ (Dela 15:19-21).

8 Budući da je Jakov možda vodio sastanak, da li je time što je rekao „zato smatram“ želeo da istakne svoj autoritet nad ostalima i da samovoljno odluči šta treba učiniti? Ni u kom slučaju! Jakov nije doneo odluku u ime svih, već je samo dao predlog šta da se učini na osnovu činjenica koje su iznete i onoga što Sveto pismo kaže o tome.

9. Od kakve je koristi bio Jakovljev predlog?

9 Da li je Jakovljev predlog bio dobar? Očigledno jeste, jer su ga apostoli i starešine kasnije prihvatili. Od kakve je to bilo koristi? S jedne strane, hrišćani nejevrejskog porekla ne bi bili opterećeni time što bi im se nametalo držanje odredaba Mojsijevog zakona (Dela 15:19). S druge strane, ovom odlukom bi se pokazalo poštovanje prema savesti hrišćana jevrejskog porekla koji su godinama slušali kako se Mojsijevi spisi „svakog sabata naglas čitaju u sinagogama“ b (Dela 15:21). Ta odluka bi sigurno zbližila hrišćane jevrejskog i nejevrejskog porekla. Povrh svega, Jehova Bog bi bio zadovoljan tom odlukom jer je ona u skladu s njegovom namerom. To je stvarno bio odličan način da se reši problem koji je ugrožavao jedinstvo i dobrobit čitave skupštine Božjeg naroda. A to je izvanredan primer i za današnju hrišćansku skupštinu.

Albert Šroder na međunarodnom kongresu 1998. godine

10. Kako današnje Vodeće telo postupa poput vodećeg tela iz prvog veka?

10 Kao što je spomenuto u prethodnom poglavlju, današnje Vodeće telo Jehovinih svedoka, poput vodećeg tela iz prvog veka, u svemu traži vođstvo od Jehove, Vrhovnog Vladara, i Isusa Hrista, Poglavara skupštine c (1. Kor. 11:3). Na koji način? Albert Šroder, koji je bio član Vodećeg tela od 1974. godine pa sve dok nije završio svoj zemaljski život u martu 2006, rekao je sledeće: „Vodeće telo se sastaje svake srede i sastanak započinje molitvom za vođstvo Jehovinog duha. Zaista se ulaže trud da sve što se radi i svaka odluka koja se donese bude u skladu s Božjom Rečju, Biblijom.“ Slično tome, Milton Henšel, dugogodišnji član Vodećeg tela koji je završio svoj zemaljski život u martu 2003, postavio je sledeće važno pitanje polaznicima 101. razreda Biblijske škole Galad: „Postoji li još neka organizacija na svetu u kojoj njeni vodeći ljudi traže savet u Božjoj Reči, Bibliji, pre nego što donesu važne odluke?“ Odgovor je jasan.

Izabrali su neke ljude i poslali ih (Dela apostolska 15:22-29)

11. Kako je odluka vodećeg tela preneta skupštinama?

11 Vodeće telo u Jerusalimu je donelo jednoglasnu odluku što se tiče obrezanja. Međutim, da bi braća u skupštinama postupala na isti način, tu odluku im je trebalo preneti jasno i u pozitivnom i ohrabrujućem duhu. Kako se to moglo najbolje izvesti? O tome čitamo sledeće: „Tada su apostoli i starešine, zajedno s celom skupštinom, odlučili da između sebe izaberu neke ljude i da ih pošalju s Pavlom i Varnavom u Antiohiju. Izabrali su Judu zvanog Varsava i Silu, kojima su bile poverene odgovornosti među braćom.“ Sem toga, sastavili su jedno pismo i poslali ga po njima kako bi moglo da se pročita u svim skupštinama u Antiohiji, Siriji i Kilikiji (Dela 15:22-26).

12, 13. Zašto je bilo dobro što su braća poslala (a) Judu i Silu? (b) pismo vodećeg tela?

12 Kao oni „kojima su bile poverene odgovornosti među braćom“, Juda i Sila su u potpunosti odgovarali ulozi predstavnika vodećeg tela. Dolaskom četvoročlane delegacije bilo je sasvim jasno da poruka koju nose nije samo odgovor na postavljeno pitanje već izričito uputstvo vodećeg tela. Prisustvo Jude i Sile zbližilo je vodeće telo i ostale hrišćane jevrejskog porekla iz Jerusalima s hrišćanima nejevrejskog porekla iz drugih skupština. To je stvarno bilo mudro i obzirno, i sigurno je doprinelo miru i jedinstvu među Božjim narodom.

13 To pismo je pružilo jasna uputstva hrišćanima nejevrejskog porekla ne samo što se tiče obrezanja već i što se tiče toga šta moraju raditi da bi imali Jehovinu naklonost i njegov blagoslov. Ključni deo tog pisma glasi: „Jer sveti duh i mi odlučili smo da ne stavljamo nikakav dodatni teret na vas, osim ovoga što je neophodno: da se uzdržavate od onoga što je žrtvovano idolima, od krvi, od mesa udavljenih životinja i od bluda. Ako se od svega ovoga čuvate, biće vam dobro. Srdačan pozdrav!“ (Dela 15:28, 29).

14. Zahvaljujući čemu su Jehovini svedoci ujedinjeni u današnjem razjedinjenom svetu?

14 Danas više od 8 000 000 Jehovinih svedoka u preko 100 000 skupština širom sveta imaju ista verovanja i drže se istih merila ponašanja. Kako je takvo jedinstvo moguće, naročito kad uzmemo u obzir previranja i podele u današnjem svetu? U suštini, to jedinstvo je rezultat jasnog i odlučnog vođstva koje Isus Hrist, Poglavar skupštine, pruža preko vernog i razboritog roba, to jest preko Vodećeg tela (Mat. 24:45-47). Jedinstvo takođe proističe iz toga što Jehovini svedoci širom sveta spremno prihvataju smernice Vodećeg tela.

„Ohrabrili su se i obradovali“ (Dela apostolska 15:30-35)

15, 16. Kako je bila prihvaćena odluka vodećeg tela o pitanju obrezanja i šta je doprinelo tome?

15 Izveštaj iz Dela apostolskih nam dalje kaže da su ta braća iz Jerusalima po dolasku u Antiohiju „okupili braću i predali im pismo“. Kako su tamošnja braća reagovala na smernice vodećeg tela? „Kad su ga [pismo] oni pročitali, ohrabrili su se i obradovali“ (Dela 15:30, 31). Sem toga, Juda i Sila su „ohrabrili [...] i ojačali braću mnogim rečima“. Za njih dvojicu se kaže da su bili „proroci“, poput Varnave, Pavla i drugih koji su tako nazvani, jer se taj izraz odnosi na one koji objavljuju Božju volju (Dela 13:1; 15:32; Izl. 7:1, 2).

16 Jehova je očigledno blagoslovio sve što je bilo učinjeno da bi se pitanje obrezanja dobro rešilo. Šta je u tome igralo presudnu ulogu? Nesumnjivo to što je vodeće telo jasno i u pravo vreme pružilo smernice zasnovane na Božjoj Reči i vođstvu svetog duha, kao i to što je odluka preneta skupštinama u duhu ljubavi.

17. Kako se prilikom poseta pokrajinskih nadglednika u današnje vreme sledi primer postavljen u prvom veku?

17 Po uzoru na primer iz prvog veka, današnje Vodeće telo Jehovinih svedoka pruža pravovremene smernice suvernicima širom sveta. Donete odluke se saopštavaju skupštinama na jasan i direktan način. Jedan od načina je prilikom poseta pokrajinskih nadglednika. Ta samopožrtvovana braća posećuju skupštine i pružaju jasne smernice i ohrabrenje. Poput Pavla i Varnave, oni provode mnogo vremena u službi tako što poučavaju ljude i tako što zajedno s mnogim drugima objavljuju „dobru vest o Jehovinoj reči“ (Dela 15:35). Poput Jude i Sile, oni hrabre i jačaju braću mnogim rečima.

18. Šta će Jehovinom narodu i dalje garantovati njegov blagoslov?

18 Šta se može reći o skupštinama? Šta će skupštinama širom sveta pomoći da sačuvaju mir i jedinstvo uprkos tome što je današnji svet razjedinjen? Setimo se da je upravo učenik Jakov kasnije napisao: „Mudrost odozgo je najpre čista, zatim miroljubiva, razumna, spremna da posluša [...] A pravednost se seje u miru i njen plod će ubrati oni koji grade mir“ (Jak. 3:17, 18). Ne možemo reći da li je Jakov imao u mislima sastanak u Jerusalimu kada je to napisao. Ali na osnovu razmatranja događaja zapisanih u 15. poglavlju Dela apostolskih sa sigurnošću možemo reći da Jehova daje svoj blagoslov samo kad među braćom vladaju jedinstvo i duh saradnje.

19, 20. (a) Šta pokazuje da su u skupštini u Antiohiji zavladali mir i jedinstvo? (b) Na šta su se Pavle i Varnava posle toga usredsredili?

19 Bilo je očigledno da su u skupštini u Antiohiji zavladali mir i jedinstvo. Braća iz Antiohije nisu pobijala ono što su rekla braća iz Jerusalima, već su pokazala da veoma cene to što su Juda i Sila došli kod njih. U Delima apostolskim čitamo: „Nakon što su tamo proveli neko vreme, braća su ih u miru ispratila i oni su se vratili kod onih koji su ih poslali“, to jest nazad u Jerusalim d (Dela 15:33). Možemo biti sigurni da su se i braća u Jerusalimu radovala kada su im njih dvojica preneli utiske sa ovog putovanja. Zahvaljujući Jehovinoj nezasluženoj dobroti, njihova misija je bila uspešna!

20 Pavle i Varnava, koji su ostali u Antiohiji, usredsredili su se na propovedanje i tako pružili braći dobar primer, baš kao što to danas rade pokrajinski nadglednici kad posećuju skupštine koje su im dodeljene (Dela 13:2, 3). To je pravi blagoslov za Jehovin narod! Međutim, kako je Jehova dalje koristio i blagosiljao ta dva revna propovednika? To ćemo videti u sledećem poglavlju.

Pravi hrišćani u savremeno doba dobijaju duhovnu hranu preko Vodećeg tela i njegovih predstavnika

a Videti okvir „ Jakov – Gospodov brat“.

b Bilo je dobro što se Jakov osvrnuo na Mojsijeve spise, jer oni obuhvataju ne samo odredbe Zakona već i zapise o tome kako je Bog postupao prema svom narodu i kakva je bila njegova volja i pre nego što je uveden Zakon. Na primer, u Postanku se može jasno videti Božje gledište o krvi, preljubi i idolopoklonstvu (Post. 9:3, 4; 20:2-9; 35:2, 4). Jehova je tako otkrio načela koja važe za sve ljude, bilo da su jevrejskog ili nejevrejskog porekla.

d U nekim prevodima Biblije u 34. stihu su dodate reči iz kojih proizlazi da je Sila odlučio da ostane u Antiohiji (Bakotić). Međutim, te reči su po svemu sudeći kasnije dodate u nekim drevnim manuskriptima.