124
Будимо гостољубиви
1. Јехова поступа гостољубиво,
он пази брижно нас и непристрано,
јер кишу, сунца сјај он не ускраћује,
и дивне пружа нам дарове.
Кад помажемо убогим људима,
опонашамо тад Бога нашега.
Он нашу искрену доброту запажа
и ми смо деца тад његова.
2. Кад руку спремно пружамо другима,
то много добра сигурно доноси.
Иако можда њих не познајемо ми,
угостимо их радосно сви.
К’о некад Лидија друге примамо,
топлину дома свог радо делимо.
Кад од свег срца ми смо гостољубиви,
наш Отац ће то запазити.
(Додатни стихови: Дела 16:14, 15; Римљ. 12:13; 1. Тим. 3:2; Јевр. 13:2; 1. Петр. 4:9.)