1. Нек’ оно што ја осећам,

и моја сва размишљања,

за тебе буде угодно

да чврсто стојим пред тобом.

Кад бриге душу притисну

и оку заспат’ не дају,

у мисли дозваћу те ја,

и дела твоја праведна.

2. Све што је чисто, честито,

и хвале вредно, похвално,

то нек’ ми мисли испуни

и души вратиће се мир.

Све твоје мисли безбројне

драгоцене су, дубоке.

О њима ја размишљаћу

да део мене постану.