KAŽE se da su to najpoznatije uvodne reči koje su ikada napisane. „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Postanak 1:1). Tom jednostavnom a ipak veličanstvenom rečenicom, Sveto pismo nas upoznaje s najvažnijom ličnošću o kojoj govori — sa svemoćnim Bogom, Jehovom. Prvi stih u Svetom pismu otkriva da je Bog Stvoritelj ogromnog svemira i planete na kojoj živimo. Naredni stihovi objašnjavaju da je Bog tokom niza dugih perioda, simbolično nazvanih danima, pripremao naš zemaljski dom za život, stvarajući zadivljujuć biljni i životinjski svet.

Čovek je bio kruna Božjeg stvaralaštva na Zemlji. Stvoren je po Božjoj slici, što znači da je sposoban da odražava Jehovine osobine, kao što su ljubav i mudrost. Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha. Dao mu je ime Adam i smestio ga u raj — edenski vrt. Sam Bog je zasadio taj vrt, u kom je bilo puno predivnog, rodnog drveća.

Bog je video da nije dobro da čovek bude sam. Zato je uzeo jedno Adamovo rebro i načinio ženu koju mu je dao za suprugu. Ona je kasnije dobila ime Eva. Adam je bio toliko ushićen da je poetski rekao: „Evo napokon kosti od mojih kostiju i mesa od mog mesa.“ Bog je rekao: „Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku i prionuće uz svoju ženu i oni će postati jedno telo“ (Postanak 2:22-24; 3:20).

Bog je Adamu i Evi dao dve zapovesti. Kao prvo, rekao im je da obrađuju svoj zemaljski dom, da se brinu o njemu i da ga napune svojim potomstvom. Kao drugo, rekao im je da u celom tom ogromnom vrtu postoji samo jedno drvo čiji plod ne smeju jesti, a to je ’drvo spoznanja dobra i zla‘ (Postanak 2:17). Ukoliko ne bi bili poslušni, umrli bi. Ovim zapovestima Bog je muškarcu i ženi pružio priliku da pokažu da ga prihvataju kao Vladara. Svojom poslušnošću bi takođe pokazali da ga vole i da su mu zahvalni. Nisu imali nijedan razlog da odbace tako dobrog vladara. Ti savršeni ljudi nisu imali nikakve nedostatke. Sveto pismo nam kaže: „Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro“ (Postanak 1:31).

(Na temelju Postanka, 1. i 2. poglavlja.)