ИЗРАЕЛЦИ су годинама живели у Египту, где им је било добро и где су постајали све бројнији. А онда је на власт дошао нови фараон. Он није знао за Јосифа. Тог окрутног владара је плашило то што је Израелаца било све више, па их је учинио робовима и наредио да сву новорођену мушку децу бацају у Нил. Али једна храбра мајка је сачувала свог новорођеног сина тако што га је ставила у једну корпу коју је сакрила у трсци на обали реке. Фараонова ћерка је нашла то новорођенче, дала му име Мојсије и одгајила га на египатском двору.

Када је Мојсије имао 40 година дошао је у незгодну ситуацију док је бранио једног израелског роба од Египћанина који је надзирао посао. Мојсије је побегао у једну далеку земљу. Када је имао 80 година, Јехова Бог га је послао назад у Египат да тражи од фараона да ослободи Божји народ.

Фараон није хтео ни да чује за то. Зато је Бог Египћанима нанео десет невоља. Сваки пут када је Мојсије дошао код фараона да му пружи прилику да избегне следећу невољу, фараон је био дрзак и својим ставом је показао да презире Мојсија и његовог Бога Јехову. На крају је десета невоља донела смрт свих првенаца у земљи, осим у оним породицама које су послушале Јехову и обележиле довратке својих кућа крвљу жртвеног јагњета. Божји анђео који је дошао да побије све првенце заобишао је те куће. После тога су се Израелци сваке године подсећали на то чудесно избављење, славећи празник који су назвали Пасха.

Пошто је и сам фараон изгубио свог првенца, наредио је Мојсију и свим Израелцима да напусте Египат. Народ се одмах спремио за одлазак. Али фараон се предомислио. Кренуо је у потеру за њима с многим ратницима и бојним колима. Изгледало је као да су се Израелци нашли у клопци на обали Црвеног мора. Јехова је раздвојио Црвено море и омогућио Израелцима да прођу преко сувог морског дна, између зидова од воде. Кад су Египћани појурили за њима, Бог је пустио да се вода обруши на њих и тако су се фараон и његова војска удавили.

Касније када су се Израелци улогорили код горе Синај Јехова је склопио савез с њима. Користећи Мојсија као посредника, Бог је Израелцима дао законе који су им пружали вођство и заштиту на практично свим подручјима живота. Докле год би Израелци били верни Јехови и прихватали га као свог владара он би био с њима, а они би као народ били благослов за друге.

Међутим, већина Израелаца није имала довољно вере у Јехову. Зато је он одлучио да 40 година лутају по пустињи. Затим је Мојсије поставио једног честитог човека који се звао Исус Навин да буде вођа после њега. Сада су Израелци били спремни да уђу у земљу коју је Бог обећао Аврахаму.

(На темељу Изласка, Левитске, Бројева, Поновљених закона, Псалма 136:10-15 и Дела апостолских 7:17-36.)