ПОСЛЕ Самсона, Самуило је служио као пророк у Израелу. Израелци су од њега упорно тражили да им постави неког човека за краља као што су га имали други народи. Премда је тај захтев био увреда за Јехову, он је заповедио Самуилу да им удовољи. Бог је за краља изабрао Саула, који је био понизан човек. Међутим, краљ Саул се с временом узохолио и постао непослушан. Јехова га је одбацио као краља и рекао је Самуилу да постави другог краља — младића који се звао Давид. Међутим, Давид ће тек после доста година почети да влада као краљ.

Давид је вероватно још увек био тинејџер када је посетио своју браћу која су била у Сауловој војсци. Сва војска је била веома уплашена због Голијата, непријатељског војника дивовског раста, који је вређао њих и њиховог Бога. Давид се разгневио и прихватио позив тог дива на двобој. Поневши са собом само праћку и неколико каменчића, овај младић је изашао пред свог противника који је био висок скоро три метра. Када је Голијат почео да му се руга, Давид му је рекао да је боље наоружан од њега јер се бори у име Јехове Бога. Давид је оборио Голијата једним јединим каменом и затим је том диву одсекао главу његовим мачем. Филистејска војска се уплашила и разбежала.

Саул је у почетку био одушевљен Давидовом храброшћу и поставио је тог младића над целом војском. Али касније је због Давидових успеха постао веома љубоморан на њега. Давид је морао да побегне да би спасао живот и годинама је живео као бегунац. Ипак, остао је веран краљу који је покушавао да га убије, јер је имао на уму да га је наименовао Јехова Бог. Саул је на крају погинуо у једној бици. Убрзо после тога, Давид је постао краљ као што је Јехова и обећао.

Давид је као краљ жарко желео да изгради храм Јехови. Међутим, Јехова му је рекао да ће то учинити један од његових потомака. Испоставило се да је то био његов син Соломон. Међутим, Бог је наградио Давида тако што је с њим склопио један посебан савез: Из његове породичне лозе настаће краљевска династија која ће бити другачија од свих осталих. Из ње ће на крају доћи Избавитељ, то јест Потомак који је обећан још у Едену. Он ће бити Месија, што значи „помазаник“, неко кога је поставио сам Бог. Јехова је обећао да ће Месија бити Владар једне владавине, то јест Краљевства које ће вечно трајати.

Давид је био дубоко захвалан због тога па је сакупио огромне количине грађевинског материјала и племенитих метала за изградњу храма. Осим тога, Бог га је надахнуо да састави многе псалме. Пред крај свог живота, Давид је рекао: „Дух Јеховин говорио је преко мене, реч његова била је на мом језику“ (2. Самуилова 23:2).

(На темељу 1. Самуилове, 2. Самуилове, 1. Летописа, Исаије 9:7, Матеја 21:9, Луке 1:32 и Јована 7:42.)