1

Kako da nađem zajednički jezik s roditeljima?

„Stvarno sam se trudila da objasnim roditeljima kako se osećam, ali nije ispalo kao što sam želela — jednostavno su me prekinuli. Taj razgovor je bio potpuni promašaj, a ja sam jedva skupila hrabrosti da im se obratim!“ (Riki)

KADA si bio mlađi, tvoji roditelji su verovatno bili prvi od kojih si tražio savet. Pričao si im svaku novost, veliku ili malu. Slobodno si govorio o tome šta misliš i osećaš, i imao si poverenja u njihove savete.

Međutim, sada ti se možda čini da te oni više ne razumeju. „Jednom sam se tokom večere rasplakala i počela  da pričam o tome kako se osećam“, kaže devojka po imenu Aida. „Roditelji su me slušali, ali kao da me nisu razumeli.“ Kako se to završilo? „Otišla sam u svoju sobu i još više plakala.“

S druge strane, ponekad se radije ne bi poveravao roditeljima. „Razgovaram s njima o mnogim stvarima“, kaže dečko po imenu Kris. „Ali ponekad više volim da oni ne znaju baš sve o čemu razmišljam.“

Da li je pogrešno zadržati neke misli za sebe? Ne uvek — pod uslovom da nisi neiskren (Poslovice 3:32). Pa ipak, bilo da ti se čini da te roditelji ne razumeju ili se ustručavaš da razgovaraš s njima, jedno je sigurno — ti treba da razgovaraš s roditeljima, a oni treba da čuju kako se osećaš.

Nemoj se predati!

Na neki način, komunikacija s roditeljima se može uporediti s vožnjom kolima. Ako naiđeš na prepreku na putu, ti ne odustaješ već tražiš drugi put. Osmotri dva primera.

1. PREPREKA Želiš da razgovaraš, ali ti se čini da te roditelji ne slušaju. „Teško mi je da razgovaram s tatom“, kaže devojka po imenu Lea. „Ponekad mu nešto pričam, a onda mi on kaže: ’Izvini, nešto si rekla?‘ “

PITANJE: Šta ako je Lei zaista važno da razgovara o svom problemu? Ona ima barem tri mogućnosti.

 A

Burno reagovati. Lea bi mogla početi da viče: „Tata, saslušaj me, važno mi je!“

B

Prekinuti razgovor. Lea bi jednostavno mogla dići ruke i prestati da razgovara s roditeljima o svojim problemima.

C

Sačekati pravi trenutak i ponovo spomenuti problem. Mogla bi kasnije razgovarati s tatom ili mu problem objasniti u pismu.

Koju bi ti mogućnost preporučio Lei? ․․․․․

Hajde da vidimo šta bi se moglo desiti u svakoj od ovih situacija.

Lein tata je toliko zaokupljen svojim mislima da ne primećuje njenu uznemirenost. Ako Lea izabere mogućnost pod A, on možda neće razumeti zašto ona odjednom viče na njega. Pored toga što ga time verovatno ne bi podstakla da je pažljivije sluša, takođe ne bi pokazala poštovanje prema njemu (Efešanima 6:2). Prema tome, ova mogućnost je ne bi nigde dovela.

Premda se na prvi pogled čini da je mogućnost pod B najlakša, ona nije i najmudrija. Zašto? Jer „namere propadaju gde nema poverljivog razgovora“ (Poslovice 15:22). Da bi Lea rešila svoje  probleme, važno je da razgovara s tatom. A da bi joj mogao pomoći, on mora da zna šta se dešava u njenom životu. Povlačenjem u sebe ništa se ne postiže.

Međutim, ukoliko se opredeli za mogućnost pod C, Lea neće dozvoliti da prepreka na putu postane ćorsokak. Ona će pokušati da razgovara o svom problemu neki drugi put. Ukoliko izabere da napiše tati pismo, verovatno će joj odmah biti lakše. Pisanje pisma joj takođe može pomoći da jasnije izrazi ono što bi mu rekla. Dok bude čitao pismo, Lein tata će shvatiti šta je ona želela da kaže, što će mu pomoći da bolje razume ono što je muči. Mogućnost pod V bi mogla da pomogne i Lei i njenom tati.

Koje još mogućnosti Lea ima? Pokušaj da se setiš nekih i zapiši ih ispod. Zatim napiši do čega bi to moglo dovesti.

․․․․․

2. PREPREKA Tvoji roditelji žele da razgovarate, ali tebi nije do toga. „Nema ništa gore nego kada te nakon napornog školskog dana odmah bombarduju pitanjima“, kaže Sara. „Jedva čekam da zaboravim na školu, ali me tata i mama zaspu pitanjima: ’Kako ti je prošao dan? Da li je bilo nekih problema?‘ “ Nema sumnje da Sarini roditelji to čine  s najboljom namerom. Međutim, ona kaže: „Teško mi je da pričam o školi kada sam umorna i napeta.“

PITANJE: Šta bi Sara mogla da uradi? Kao što smo videli i u prethodnom primeru, ona ima barem tri mogućnosti.

A

Odbiti razgovor. Mogla bi reći: „Molim vas, ostavite me na miru. Ne želim sada da pričam o tome!“

B

Ipak pristati na razgovor. Iako je napeta, mogla bi preko volje razgovarati s roditeljima.

C

Odložiti razgovor o školi, ali nastaviti razgovor o drugoj temi. Mogla bi predložiti da razgovaraju o školi u neko drugo vreme kad bude bolje raspoložena. Zatim bi sa iskrenim zanimanjem mogla pitati: „Kako je vama prošao dan? Šta ste radili?“

Koju bi ti mogućnost preporučio Sari? ․․․․․

Hajde ponovo da vidimo šta bi se moglo desiti u svakoj od ovih situacija.

Sara je već napeta i neraspoložena za razgovor. Ukoliko se odluči za mogućnost pod A, i dalje će biti napeta. Uz to će osećati krivicu što je planula na roditelje (Poslovice 29:11).

 S druge strane, Sarine roditelje će verovatno povrediti njena burna reakcija. Pošto ne želi da razgovara s njima, mogli bi posumnjati da nešto krije od njih. Možda bi nastavili da insistiraju na razgovoru, što bi nju sigurno još više iznerviralo. Na kraju se ne bi postiglo ništa dobro.

Mogućnost pod B očigledno je bolja od mogućnosti pod A. Na kraju krajeva, barem bi razgovarali. Ali, pošto bi to bilo usiljeno, ni Sara ni njeni roditelji ne bi postigli ono što žele — opušten i otvoren razgovor.

Međutim, ukoliko izabere mogućnost pod C, Sara će se bolje osećati jer je razgovor o školi odložen. Njeni roditelji će ceniti što ona želi da razgovara s njima, pa će i oni biti zadovoljni. Ova mogućnost će najverovatnije voditi do uspeha jer obe strane primenjuju načelo iz Filipljanima 2:4 koje glasi: „Ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih.“

 Ne stvaraj rebus kod svojih roditelja

Zapamti da ono što kažeš i ono što tvoji roditelji čuju nije uvek isto. Na primer, roditelji te pitaju zašto si neraspoložen. Ako kažeš: „Ne želim o tome da pričam“, roditelji mogu čuti: „Ne želim da vam se poverim. O tome mogu da razgovaram sa svojim prijateljima, ali ne i s vama.“ Uradi sledeću vežbu tako što ćeš dopisati odgovore. Zamisli da imaš jedan veliki problem i roditelji ti nude pomoć.

Ako kažeš: „Ništa ne brinite. Sam(a) ću to rešiti.“

Tvoji roditelji možda čuju: ․․․․․

Možda bi bolje zvučalo da kažeš: ․․․․․

Šta na kraju možemo zaključiti? Pažljivo formuliši misli. Iznosi ih s poštovanjem (Kološanima 4:6). Gledaj svoje roditelje kao prijatelje, a ne kao neprijatelje. A moraš priznati da ti je potrebna pomoć svih tvojih prijatelja da bi izašao na kraj sa izazovima na koje nailaziš.

U SLEDEĆEM POGLAVLJU

Šta ako ti nije problem da započneš razgovor s roditeljima, već što se on uvek pretvori u svađu?

KLJUČNI STIH

„Govorim iz srca i iskreno“ (Jov 33:3; The Holy Bible in the Language of Today, Vilijam Bek)

SAVET PLUS

Ako ti je teško da sedneš i razgovaraš s roditeljima o nekom problemu, popričaj s njima kada odete u šetnju, vožnju ili kupovinu.

DA LI SI ZNAO... ?

Razgovor o ozbiljnim temama možda nije težak samo tebi već i tvojim roditeljima. Možda im je nezgodno i imaju osećaj nedoraslosti.

VREME JE ZA AKCIJU!

Kad sledeći put poželim da prekinem razgovor s roditeljima, ja ću ․․․․․

Ako roditelji navaljuju da pričamo o nečemu o čemu mi se ne priča, reći ću ․․․․․

Šta bih o ovoj temi voleo da pitam roditelje ․․․․․

ŠTA BI REKAO?

● Koliko je važno izabrati pravi trenutak za razgovor? (Poslovice 25:11)

● Zašto je vredno da se trudiš da nađeš zajednički jezik s roditeljima? (Jov 12:12)

[Istaknuti tekst na 10. strani]

„Nije uvek lako razgovarati s roditeljima, ali kada to učiniš i poveriš im se, imaš osećaj da ti je pao ogroman teret sa srca“ (Dijana)

[Slika na 8. strani]

Prepreka u komunikaciji ne mora postati ćorsokak — uvek postoji način da pronađeš zajednički jezik s roditeljima!