16

Како да преболим смрт родитеља?

Иако се у овом поглављу говори о смрти родитеља, начела се могу применити и на смрт било ког члана породице или блиског пријатеља.

„Када је мама умрла, осећала сам се потпуно изгубљено и празно. Она је била спона која је повезивала нашу породицу“ (Каролина)

СМРТ родитеља је једно од најболнијих искустава у животу. Мораш се борити с бројним осећањима која никада досад ниси имао. Брајан, који је имао 13 година када му је отац умро од срчаног удара, каже: „Те ноћи када смо чули да је тата умро, само смо се грлили и плакали.“ Невена, која је имала 10 година  када јој је отац умро од рака, каже: „Нисам знала шта да осећам. Била сам скамењена. У мени није било ничега.“

Свако различито реагује на смрт. Као што стоји у Библији, „свако зна своју невољу и свој бол“ (2. Летописа 6:29). Имајући то на уму, размисли на тренутак како је смрт родитеља утицала на тебе. Напиши испод (1) како си се осећао када си чуо за смрт родитеља и (2) како се осећаш сада. *

1. ․․․․․

2. ․․․․․

Можда твоји одговори показују да су ти се осећања барем донекле смирила. То је нормално. Не значи да си заборавио свог родитеља. С друге стране, можда се нису променила, или су још снажнија. Можда код тебе жалост долази у неочекиваним тренуцима, попут  таласа који се повлаче, а затим подижу и разбијају о обалу. И то је такође нормално, чак и ако су прошле године од смрти родитеља. Међутим, како се можеш изборити са жалошћу, у каквом год облику се она јављала?

Немој гутати сузе. Плакање олакшава бол због губитка. Међутим, можда се осећаш попут Алисе, која је имала 19 година када је остала без мајке. Она прича: „Имала сам утисак да ће други помислити да немам довољно вере ако се будем препустила емоцијама.“ Али сети се да је Исус Христ био савршен човек са снажном вером у Бога, па је ипак заплакао због смрти свог драгог пријатеља Лазара (Јован 11:35). Зато се немој устручавати да плачеш. То не значи да ти недостаје вера! Алиса каже: „На крају сам плакала. Сваког дана, и то много.“ *

Не дозволи да те прогања кривица. „Свако вече  сам одлазила код маме у собу да је пољубим за лаку ноћ“, каже Карен, која је имала 13 година када јој је мајка преминула. „Само једном то нисам учинила, а мама је следећег јутра била мртва. Колико год то чудно звучало, осећам кривицу што је нисам видела те последње вечери и због онога што се десило следећег јутра. Наиме, када је тата кренуо на пословни пут, рекао је мојој сестри и мени да пазимо на маму. Али ми смо се успавале. Када сам отишла у мамину собу, више није дисала. Осећала сам се ужасно јер је била добро када је тата отишао!“

Попут Карен, можда и ти осећаш извесну меру кривице због ствари које си пропустио да урадиш. Можда чак мучиш себе размишљајући „да сам само“. ’Да сам само чешће говорио тати да оде код лекара.‘ ’Да сам само проверила како је мама.‘ Ако те муче такве мисли, упамти следеће: Нормално је што би волео да си неке ствари урадио другачије. Чињеница је да би сигурно поступио другачије да си знао шта ће се догодити. Али ти то ниси знао. Према томе, нема разлога да осећаш кривицу. Ти ниси одговоран за смрт свог родитеља! *

 Реци како се осећаш. У Пословицама 12:25 стоји: „Добра реч развесели [човека].“ Ако потискујеш осећања, биће ти теже да се носиш с болом. С друге стране, ако се неком повериш, чућеш ’добре речи‘ охрабрења када су ти најпотребније.

Разговарај с Богом. Вероватно ћеш се осећати много боље након што у молитви ’излијеш своје срце‘ Јехови Богу (Псалам 62:8). То није неки вид терапије да би се осећао боље. У молитви се обраћаш ’Богу сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи‘ (2. Коринћанима 1:3, 4). Бог нас теши и преко своје Речи, Библије (Римљанима 15:4). Зашто не би имао при руци списак стихова који су ти утешни? *

Бол због губитка не престаје преко ноћи. Али Библија пружа утеху, јер нам засигурава да у Божјем новом свету „смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“ (Откривење 21:3, 4). Размишљање о таквом обећању може помоћи и теби да преболиш смрт родитеља.

[Фусноте]

КЉУЧНИ СТИХ

„[Бог] ће обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити. Нестало је оно што је некад било“ (Откривење 21:4)

САВЕТ ПЛУС

Записуј мисли о преминулом родитељу, јер то може бити огромна помоћ у савладавању губитка.

ДА ЛИ СИ ЗНАО... ?

Плакање није знак слабости. Кад су били у жалости, плакали су чак и тако снажни људи као што су Аврахам, Јосиф и Давид (Постанак 23:2; 50:1; 2. Самуилова 1:11, 12; 18:33).

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА АКЦИЈУ!

Када ме обузме туга, ја ћу ․․․․․

Шта бих о овој теми волео да питам родитеља који је жив ․․․․․

ШТА БИ РЕКАО?

● Зашто је добро да размишљаш о лепим успоменама на родитеља који је преминуо?

● Зашто ти писање о осећањима може помоћи да се избориш са жалошћу?

[Истакнути текст на 112. страни]

„Гушио сам осећања у себи. Боље би било да сам причао. Тако би ми било много лакше“ (Давид)

 [Оквир/Слика на 113. страни]

ШАНТЕЛ

„Мој отац је боловао око пет година и било му је све горе. Имала сам 16 година када је себи одузео живот. После тога, мајка је са мном и мојим старијим братом разговарала о свему што нас чека. Чак нам је дозволила да помогнемо око сахране. То нам је значило. Мислим да деца не воле да се крију ствари од њих — посебно нешто тако велико. Како је време пролазило, могла сам отворено разговарати о очевој смрти. Када ми се плакало, једноставно бих се негде повукла или отишла код пријатељице и плакала. Мој савет је да ако ти је потребан разговор попричаш с неким чланом породице или пријатељем. Ради оно што ти је потребно да би се изборио с болом.“

[Оквир/Слика на странама 113, 114]

ЛЕА

„Када сам имала 19 година, моја мајка је имала снажан мождани удар и умрла је након три године. После њене смрти, мислила сам да морам бити јака. Последње што је мом тати требало јесте да ја ’пукнем‘. Док сам била мала, мама је увек била уз мене када сам била болесна или када ми је било  лоше. Сећам се додира њених руку док је проверавала да ли имам температуру. Понекад тако болно схватам да је више нема. Покушавам да угушим своја осећања, али то није добро. Понекад гледам слике само да бих плакала. Разговор с пријатељима такође помаже. Библија обећава да ће они који умру бити враћени у живот на рајској земљи (Јован 5:28, 29). Када размишљам о томе како ћу поново видети своју мајку, као и о томе шта треба да радим да бих је поново видела, онда ме бол више не изједа толико много.“

[Оквир/Слика на 114. страни]

БЕТАНИ

„Волела бих да се сећам да сам тати рекла да га волим. Сигурно јесам, али се тога не сећам, а тако бих волела да имам ту успомену. Имала сам свега пет година када је он умро. Тата је имао мождани удар у сну и хитно су га одвели у болницу. Када сам следеће јутро устала, сазнала сам да је умро. После тога, било ми је тешко да слушам када се причало о тати, али касније сам то желела да чујем јер сам тако имала прилику да сазнам какав је био. Саветујем свима који су изгубили родитеља да размишљају о тренуцима које су провели с њим и да записују своје успомене како нешто не би заборавили. Затим нека учине све што могу да би имали јаку веру и дочекали свог родитеља када га Бог ускрсне у новом свету.“

 [Оквир на 116. страни]

Лист за попуњавање

Стави на папир своје мисли

Наведи неке лепе успомене о свом родитељу. ․․․․․

Напиши шта би волео да си рекао свом родитељу док је био жив. ․․․․․

Замисли да имаш млађег брата или сестру који се муче са осећањем кривице због смрти родитеља. Напиши шта би рекао да их утешиш. (То може и теби помоћи да то осећање сагледаш из правог угла.) ․․․․․

Наведи две или три ствари које би волео да си знао о преминулом родитељу, а затим замоли родитеља који је жив да причате о томе. ․․․․․

Прочитај Дела апостолска 24:15. Како ти нада о којој се говори у овом стиху помаже у твојој борби? ․․․․․

[Слика на 115. страни]

Жалост може бити попут таласа који изненада дођу и разбију се о обалу