16

Kako da prebolim smrt roditelja?

Iako se u ovom poglavlju govori o smrti roditelja, načela se mogu primeniti i na smrt bilo kog člana porodice ili bliskog prijatelja.

„Kada je mama umrla, osećala sam se potpuno izgubljeno i prazno. Ona je bila spona koja je povezivala našu porodicu“ (Karolina)

SMRT roditelja je jedno od najbolnijih iskustava u životu. Moraš se boriti s brojnim osećanjima koja nikada dosad nisi imao. Brajan, koji je imao 13 godina kada mu je otac umro od srčanog udara, kaže: „Te noći kada smo čuli da je tata umro, samo smo se grlili i plakali.“ Nevena, koja je  imala 10 godina kada joj je otac umro od raka, kaže: „Nisam znala šta da osećam. Bila sam skamenjena. U meni nije bilo ničega.“

Svako različito reaguje na smrt. Kao što stoji u Bibliji, „svako zna svoju nevolju i svoj bol“ (2. Letopisa 6:29). Imajući to na umu, razmisli na trenutak kako je smrt roditelja uticala na tebe. Napiši ispod (1) kako si se osećao kada si čuo za smrt roditelja i (2) kako se osećaš sada. *

1. ․․․․․

2. ․․․․․

Možda tvoji odgovori pokazuju da su ti se osećanja barem donekle smirila. To je normalno. Ne znači da si zaboravio svog roditelja. S druge strane, možda se nisu promenila, ili su još snažnija. Možda kod tebe žalost dolazi u neočekivanim trenucima, poput talasa koji se povlače, a  zatim podižu i razbijaju o obalu. I to je takođe normalno, čak i ako su prošle godine od smrti roditelja. Međutim, kako se možeš izboriti sa žalošću, u kakvom god obliku se ona javljala?

Nemoj gutati suze. Plakanje olakšava bol zbog gubitka. Međutim, možda se osećaš poput Alise, koja je imala 19 godina kada je ostala bez majke. Ona priča: „Imala sam utisak da će drugi pomisliti da nemam dovoljno vere ako se budem prepustila emocijama.“ Ali seti se da je Isus Hrist bio savršen čovek sa snažnom verom u Boga, pa je ipak zaplakao zbog smrti svog dragog prijatelja Lazara (Jovan 11:35). Zato se nemoj ustručavati da plačeš. To ne znači da ti nedostaje vera! Alisa kaže: „Na kraju sam plakala. Svakog dana, i to mnogo.“ *

Ne dozvoli da te proganja krivica. „Svako veče sam odlazila kod mame u sobu da je  poljubim za laku noć“, kaže Karen, koja je imala 13 godina kada joj je majka preminula. „Samo jednom to nisam učinila, a mama je sledećeg jutra bila mrtva. Koliko god to čudno zvučalo, osećam krivicu što je nisam videla te poslednje večeri i zbog onoga što se desilo sledećeg jutra. Naime, kada je tata krenuo na poslovni put, rekao je mojoj sestri i meni da pazimo na mamu. Ali mi smo se uspavale. Kada sam otišla u maminu sobu, više nije disala. Osećala sam se užasno jer je bila dobro kada je tata otišao!“

Poput Karen, možda i ti osećaš izvesnu meru krivice zbog stvari koje si propustio da uradiš. Možda čak mučiš sebe razmišljajući „da sam samo“. ’Da sam samo češće govorio tati da ode kod lekara.‘ ’Da sam samo proverila kako je mama.‘ Ako te muče takve misli, upamti sledeće: Normalno je što bi voleo da si neke stvari uradio drugačije. Činjenica je da bi sigurno postupio drugačije da si znao šta će se dogoditi. Ali ti to nisi znao. Prema tome, nema razloga da osećaš krivicu. Ti nisi odgovoran za smrt svog roditelja! *

 Reci kako se osećaš. U Poslovicama 12:25 stoji: „Dobra reč razveseli [čoveka].“ Ako potiskuješ osećanja, biće ti teže da se nosiš s bolom. S druge strane, ako se nekom poveriš, čućeš ’dobre reči‘ ohrabrenja kada su ti najpotrebnije.

Razgovaraj s Bogom. Verovatno ćeš se osećati mnogo bolje nakon što u molitvi ’izliješ svoje srce‘ Jehovi Bogu (Psalam 62:8). To nije neki vid terapije da bi se osećao bolje. U molitvi se obraćaš ’Bogu svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji‘ (2. Korinćanima 1:3, 4). Bog nas teši i preko svoje Reči, Biblije (Rimljanima 15:4). Zašto ne bi imao pri ruci spisak stihova koji su ti utešni? *

Bol zbog gubitka ne prestaje preko noći. Ali Biblija pruža utehu, jer nam zasigurava da u Božjem novom svetu „smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“ (Otkrivenje 21:3, 4). Razmišljanje o takvom obećanju može pomoći i tebi da preboliš smrt roditelja.

[Fusnote]

KLJUČNI STIH

„[Bog] će obrisati svaku suzu s njihovih očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti. Nestalo je ono što je nekad bilo“ (Otkrivenje 21:4)

SAVET PLUS

Zapisuj misli o preminulom roditelju, jer to može biti ogromna pomoć u savladavanju gubitka.

DA LI SI ZNAO... ?

Plakanje nije znak slabosti. Kad su bili u žalosti, plakali su čak i tako snažni ljudi kao što su Avraham, Josif i David (Postanak 23:2; 50:1; 2. Samuilova 1:11, 12; 18:33).

VREME JE ZA AKCIJU!

Kada me obuzme tuga, ja ću ․․․․․

Šta bih o ovoj temi voleo da pitam roditelja koji je živ ․․․․․

ŠTA BI REKAO?

● Zašto je dobro da razmišljaš o lepim uspomenama na roditelja koji je preminuo?

● Zašto ti pisanje o osećanjima može pomoći da se izboriš sa žalošću?

[Istaknuti tekst na 112. strani]

„Gušio sam osećanja u sebi. Bolje bi bilo da sam pričao. Tako bi mi bilo mnogo lakše“ (David)

 [Okvir/Slika na 113. strani]

ŠANTEL

„Moj otac je bolovao oko pet godina i bilo mu je sve gore. Imala sam 16 godina kada je sebi oduzeo život. Posle toga, majka je sa mnom i mojim starijim bratom razgovarala o svemu što nas čeka. Čak nam je dozvolila da pomognemo oko sahrane. To nam je značilo. Mislim da deca ne vole da se kriju stvari od njih — posebno nešto tako veliko. Kako je vreme prolazilo, mogla sam otvoreno razgovarati o očevoj smrti. Kada mi se plakalo, jednostavno bih se negde povukla ili otišla kod prijateljice i plakala. Moj savet je da ako ti je potreban razgovor popričaš s nekim članom porodice ili prijateljem. Radi ono što ti je potrebno da bi se izborio s bolom.“

[Okvir/Slika na stranama 113, 114]

LEA

„Kada sam imala 19 godina, moja majka je imala snažan moždani udar i umrla je nakon tri godine. Posle njene smrti, mislila sam da moram biti jaka. Poslednje što je mom tati trebalo jeste da ja ’puknem‘. Dok sam bila mala, mama je uvek bila uz mene kada sam bila bolesna ili kada mi je bilo  loše. Sećam se dodira njenih ruku dok je proveravala da li imam temperaturu. Ponekad tako bolno shvatam da je više nema. Pokušavam da ugušim svoja osećanja, ali to nije dobro. Ponekad gledam slike samo da bih plakala. Razgovor s prijateljima takođe pomaže. Biblija obećava da će oni koji umru biti vraćeni u život na rajskoj zemlji (Jovan 5:28, 29). Kada razmišljam o tome kako ću ponovo videti svoju majku, kao i o tome šta treba da radim da bih je ponovo videla, onda me bol više ne izjeda toliko mnogo.“

[Okvir/Slika na 114. strani]

BETANI

„Volela bih da se sećam da sam tati rekla da ga volim. Sigurno jesam, ali se toga ne sećam, a tako bih volela da imam tu uspomenu. Imala sam svega pet godina kada je on umro. Tata je imao moždani udar u snu i hitno su ga odveli u bolnicu. Kada sam sledeće jutro ustala, saznala sam da je umro. Posle toga, bilo mi je teško da slušam kada se pričalo o tati, ali kasnije sam to želela da čujem jer sam tako imala priliku da saznam kakav je bio. Savetujem svima koji su izgubili roditelja da razmišljaju o trenucima koje su proveli s njim i da zapisuju svoje uspomene kako nešto ne bi zaboravili. Zatim neka učine sve što mogu da bi imali jaku veru i dočekali svog roditelja kada ga Bog uskrsne u novom svetu.“

 [Okvir na 116. strani]

List za popunjavanje

Stavi na papir svoje misli

Navedi neke lepe uspomene o svom roditelju. ․․․․․

Napiši šta bi voleo da si rekao svom roditelju dok je bio živ. ․․․․․

Zamisli da imaš mlađeg brata ili sestru koji se muče sa osećanjem krivice zbog smrti roditelja. Napiši šta bi rekao da ih utešiš. (To može i tebi pomoći da to osećanje sagledaš iz pravog ugla.) ․․․․․

Navedi dve ili tri stvari koje bi voleo da si znao o preminulom roditelju, a zatim zamoli roditelja koji je živ da pričate o tome. ․․․․․

Pročitaj Dela apostolska 24:15. Kako ti nada o kojoj se govori u ovom stihu pomaže u tvojoj borbi? ․․․․․

[Slika na 115. strani]

Žalost može biti poput talasa koji iznenada dođu i razbiju se o obalu