1, 2. Kako prevod Novi svet uzvisuje Božje ime?

 TOG prohladnog ali vedrog utorka ujutro, 2. decembra 1947, mala grupa pomazane braće iz bruklinskog Betela otpočela je jedan ogroman projekat. Iziskivao je mnogo truda, ali narednih 12 godina oni su strpljivo i istrajno radili na njemu. U nedelju, 13. marta 1960, konačno su završili poslednji deo teksta novog prevoda Biblije na engleski. Tri meseca kasnije, 18. juna 1960, brat Natan Nor predstavio je poslednji tom kompletnog Svetog pisma — prevod Novi svet pred oduševljenom publikom na oblasnom kongresu u Mančesteru. Ono što je tada rekao dobro je oslikavalo osećanja svih prisutnih: „Danas je dan radosti za sve Jehovine svedoke u celom svetu!“ Poseban razlog za radost bila je jedna izvanredna odlika novog prevoda — Božje ime se nalazilo tamo gde i u izvornom tekstu Svetog pisma.

² Božje ime je izostavljeno iz mnogih prevoda Biblije. Ali Jehovine pomazane sluge su dale sve od sebe da bi osujetile Sataninu pakosnu zamisao da izbriše Božje ime iz ljudskog sećanja. U uvodu prevoda Novi svet pisalo je: „Najistaknutija odlika ovog prevoda [jeste] vraćanje Božjeg imena na mesto koje mu i pripada.“ U skladu s tim, ono se u prevodu Novi svet pojavljuje više od 7 000 puta. Zaista izvanredan način da se iskaže čast našem nebeskom Ocu Jehovi!

3. (a) Šta su naša braća razumela u vezi sa značenjem Božjeg imena? (b) Šta znače reči iz Izlaska 3:13, 14? (Videti okvir „ Značenje Božjeg imena“.)

³ Istraživači Biblije su nekada mislili da Božje ime znači „Ja sam onaj koji jesam“ (Izl. 3:14, Bakotić). U Stražarskoj kuli od 1. januara 1926. pisalo je: „Ime Jehova ukazuje na to da on postoji [...] oduvek i zauvek.“ Međutim, pre nego što je započet rad na prevodu Novi svet, Jehova je pomogao svom narodu da uvidi da njegovo ime ne označava samo večno postojanje već pre svega činjenicu da je on Bog koji ostvaruje sve što naumi. Razumeli su  da ime Jehova doslovno znači „On prouzrokuje da postane“. On je prouzrokovao postojanje svemira i bića obdarenih razumom, i neprestano radi na ostvarenju svoje volje i namere. Međutim, zašto je toliko važno da se Božje ime uzvisuje i kako mi možemo imati udeo u tome?

4, 5. (a) Za šta se molimo kad kažemo: „Neka se sveti ime tvoje“? (b) Kako i kada će Bog posvetiti svoje ime?

⁴ Jehova želi da se njegovo ime uzvisuje. Prvenstveni cilj mu je da posveti svoje ime, što se vidi iz prve molbe u molitvi Očenaš: „Neka se sveti ime tvoje“ (Mat. 6:9). Za šta se mi molimo kad izgovaramo te reči?

⁵ Kao što smo videli u prvom poglavlju ove knjige, u Isusovoj molitvi Očenaš postoje tri molbe u vezi s Jehovinom namerom. „Neka se sveti ime tvoje“ jeste jedna od njih. Druge dve su: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja“ (Mat. 6:10). Kao što se molimo da Jehova nešto preduzme da bi došlo njegovo Kraljevstvo i vršila se njegova volja, tako ga molimo i da posveti svoje ime. Drugim rečima, mi ga molimo da sa svog imena ukloni sramotu koja mu se nanosi još od pobune u Edenu. Kako će Jehova uslišiti tu molitvu? On kaže: „Posvetiću svoje veliko ime koje je oskrnavljeno među narodima“ (Jezek. 36:23; 38:23). Jehova će posvetiti svoje ime pred svim stvorenjima kad u Armagedonu očisti zemlju od zla.

6. Kako mi svetimo Božje ime?

⁶ Jehova je tokom istorije ukazao svojim slugama čast da svete njegovo ime. Naravno, mi ne možemo učiniti Božje ime svetijim nego što jeste. Ono je već sveto u apsolutnom smislu. Kako ga onda mi svetimo? Prorok Isaija je zapisao: „Jehova nad vojskama — on jedini neka vam bude svet.“ A Jehova o svom narodu kaže: „Oni [će] svetiti moje ime, [...] imaće strahopoštovanje prema Izraelovom Bogu“ (Is. 8:13; 29:23). Prema tome, mi svetimo Božje ime tako što ga smatramo posebnim i uzvišenijim od svih drugih imena, poštujemo sve što ono predstavlja i pomažemo drugima da ga smatraju svetim. Duboko poštovanje prema Božjem imenu posebno pokazujemo time što priznajemo Jehovu za svog Vladara i poslušni smo mu svim srcem (Posl. 3:1; Otkr. 4:11).

7, 8. (a) Šta je bilo potrebno da bi Božji narod mogao da nosi njegovo ime? (b) Šta ćemo sada osmotriti?

⁷ U savremeno doba, Božji narod koristi njegovo ime u svojim publikacijama od 1870-ih. Primera radi, ime Jehova spominje se u Sionskoj  stražarskoj kuli od avgusta 1879. i u pesmarici Nevestine pesme, koja je izdata iste godine. Pa ipak, pre nego što je dozvolio svojim slugama da javno nose njegovo ime, Jehova se pobrinuo da budu dostojne te velike časti. Kako je on pripremio Istraživače Biblije da postanu nosioci njegovog imena?

⁸ Kada se osvrnemo na kraj 19. i početak 20. veka, vidimo da je Jehova pomagao svom narodu da bolje razume važne činjenice o njegovom imenu. Osmotrićemo njih tri.

9, 10. (a) Zašto je u ranim izdanjima Stražarske kule Isus bio u prvom planu? (b) Kako se to promenilo od 1919. i s kakvim ishodom? (Videti i okvir „ Stražarska kula uzvisuje Božje ime“.)

⁹ Kao prvo, Jehovine sluge su stekle ispravno gledište o važnosti Božjeg imena. Verni Istraživači Biblije su u početku smatrali da je otkupnina najvažnije biblijsko učenje. Zbog toga je većina članaka u Stražarskoj kuli govorila o Isusu. Na primer, tokom prve godine izdavanja, u tom časopisu se ime Isus pojavljivalo deset puta više nego ime Jehova. U Stražarskoj kuli od 15. marta 1976. rečeno je da su Istraživači Biblije u tom ranom periodu pridavali „preveliki značaj“ Isusu. Međutim, Jehova im je s vremenom pomogao da uvide da najistaknutije mesto u Bibliji ima Božje ime. Kako je to uticalo na Istraživače Biblije? U pomenutom članku je pisalo da su oni od 1919. nadalje „pokazivali više poštovanja prema Mesijinom nebeskom Ocu, Jehovi“. Tokom naredne decenije, u Stražarskoj kuli je Božje ime spomenuto više od 6 500 puta!

¹⁰ Naša braća su pokazala ljubav prema Božjem imenu poklonivši mu pažnju koja mu pripada. Poput Mojsija u drevno doba, želeli su da ’objavljuju ime Jehovino‘ (Pon. zak. 32:3; Ps. 34:3). Jehova je zapazio koliko vole njegovo ime i uzvratio im je svojom naklonošću, kao što je obećao u Svetom pismu (Ps. 119:132; Jevr. 6:10).

11, 12. (a) Šta se u našim publikacijama promenilo kratko nakon 1919? (b) Na šta je Je hova usmeravao pažnju svojih slugu i zašto?

¹¹ Kao drugo, pravi hrišćani su ispravno razumeli zadatak koji im je Jehova poverio. Kratko nakon 1919, Božji duh je podstakao pomazanu braću koja su predvodila Božji narod da detaljnije istraže Isaijino proročanstvo. Nakon toga je u našim publikacijama posebno počela da se ističe jedna tema. Kako se to pokazalo kao ’hrana u pravo vreme‘? (Mat. 24:45).

¹² Pre 1919, u Stražarskoj kuli nisu se podrobnije osmatrale sledeće reči iz Isaijinog proročanstva: „’Vi ste moji svedoci‘, govori Jehova,  ’i moj sluga kog sam izabrao‘.“ (Pročitati Isaiju 43:10-12.) Ali ubrzo posle 1919, u našim publikacijama se sve češće ukazivalo na te stihove i svi pomazani hrišćani su podsticani da izvršavaju zadatak koji im je Jehova poverio — da svedoče o njemu. Samo od 1925. do 1931. godine, 43. poglavlje Isaijine knjige osmatrano je u 57 izdanja Stražarske kule i svaki put je ukazano da se to odnosi na prave hrišćane. Očigledno je da je tokom tih godina Jehova usmeravao pažnju svojih slugu na zadatak kom je trebalo da se posvete. Zbog čega je to činio? Između ostalog, da bi ’prvo bili iskušani‘ (1. Tim. 3:10). Da bi s pravom mogli da nose Božje ime, Istraživači Biblije su najpre svojim delima morali dokazati Jehovi da su stvarno njegovi svedoci (Luka 24:47, 48).

13. Kako se iz Božje Reči vidi šta je važnije od svega?

¹³ Kao treće, Jehovin narod je uvideo da je važno da se Božje ime sveti. Tokom 1920-ih shvatili su da je posvećenje Božjeg imena važnije od svega. Kako Božja Reč otkriva tu značajnu istinu? Osmotrimo dva primera. Šta je bio prvenstveni razlog što je Bog izbavio Izraelce iz Egipta? Jehova je rekao: „Da se moje ime objavi po celoj zemlji“ (Izl. 9:16). Nadalje, zašto je Jehova bio milosrdan prema Izraelcima čak i kad su se bunili protiv njega? Njegove reči otkrivaju isti razlog: „Ustao [sam] radi svog imena, da se ono ne bi skrnavilo u očima naroda među kojima su bili“ (Jezek. 20:8-10). Šta su Istraživači Biblije naučili iz ovih i drugih delova Biblije?

14. (a) Šta je Božji narod razumeo krajem 1920-ih? (b) Kako je to bolje razumevanje uticalo na službu propovedanja? (Videti i okvir „ Snažan motiv za propovedanje“.)

¹⁴ Krajem 1920-ih, Božji narod je razumeo šta znače reči koje je Isaija zapisao oko 2 700 godina ranije. On je rekao Jehovi: „Tako si ti vodio svoj narod da stekneš sebi divno ime“ (Is. 63:14). Istraživači Biblije su razumeli da nije najbitnije naše spasenje već posvećenje Božjeg imena (Is. 37:20; Jezek. 38:23). To je sažeto u knjizi Proročanstvo, koja je izdata 1929: „Ni za jedno živo biće ne postoji ništa važnije od [posvećenja] Jehovinog imena.“ Ovo poboljšano razumevanje bilo je dodatan podstrek Božjim slugama da svedoče o Jehovi, kako bi se skinula ljaga s njegovog imena.

15. (a) Šta su naša braća razumela do početka 1930-ih? (b) Za šta je bilo vreme?

¹⁵ Do početka 1930-ih naša braća su stekla ispravno gledište o važnosti Božjeg imena, jasno su razumela zadatak koji im je Bog poverio i uvidela su da je posvećenje Božjeg imena važnije od svega. Došlo je vreme da Jehova svojim slugama ukaže čast da javno nose njegovo ime. Da bismo videli kako se  to odvijalo, osmotrimo neke događaje iz prošlosti.

16. (a) Na koji izvanredan način Jehova uzvisuje svoje ime? (b) Ko je u prošlosti najpre predstavljao Jehovu kao njegov narod?

¹⁶ Izvanredan način na koji Jehova uzvisuje svoje ime jeste i to što na zemlji postoji narod koji nosi to ime. Od 1513. pre n. e. pa nadalje, Izraelci su predstavljali Jehovu kao njegov narod (Is. 43:12). Međutim, oni se nisu držali saveza s Bogom i 33. n. e. su izgubili taj poseban odnos s njim. Kratko nakon toga, Jehova je „pogledao na druge narode da iz njih izabere narod za svoje ime“ (Dela 15:14). Taj novoizabrani narod je nazvan ’Izrael  Božji‘ i sastoji se od Hristovih pomazanih sledbenika iz raznih naroda (Gal. 6:16).

17. Koju zlobnu zamisao je Satana uspeo da ostvari?

¹⁷ Otprilike 44. n. e. Hristovi učenici su „božanskim proviđenjem [...] nazvani hrišćanima“ (Dela 11:26). U početku je to ime bilo jedinstveno, jer nije bilo ni najmanje sumnje na koga se odnosi (1. Petr. 4:16). Međutim, kao što je Isus nagovestio u poređenju o pšenici i kukolju, Satana je uspeo da ostvari svoju zlobnu zamisao da to jedinstveno ime počnu da nose i lažni hrišćani. Zbog toga se pravi hrišćani vekovima nisu mogli razaznati u moru lažnih. Ali situacija se promenila nakon što je 1914. nastupio period „žetve“. Zašto? Anđeli su tada počeli da razdvajaju jedne od drugih (Mat. 13:30, 39-41).

18. Kako su braća uvidela da im je potrebno novo ime?

¹⁸ Nakon što je Isus 1919. postavio vernog roba nad svojim slugama, Jehova im je pomogao da razumeju koji zadatak stoji pred njima. Oni su ubrzo uvideli da je propovedanje od kuće do kuće ono što ih izdvaja od lažnih hrišćana. Kad su postali svesni toga, shvatili su i da ih naziv „Istraživači Biblije“ ne čini dovoljno prepoznatljivima. Njihov prvenstveni cilj nije bio samo da proučavaju Bibliju već da svedoče o Bogu, da uzvisuju njegovo ime i iskazuju mu čast. Koje ime bi onda bilo odgovarajuće za ono što su činili? Na to pitanje je odgovoreno 1931.

19, 20. (a) Koja rezolucija je usvojena na jednom kongresu 1931? (b) Kako su naša braća reagovala?

¹⁹ U julu 1931, oko 15 000 Istraživača Biblije došlo je na kongres u Kolumbusu, u američkoj državi Ohajo. Na prvoj strani štampanog programa koji su dobili bila su istaknuta dva slova. Mnogi su se pitali šta ona znače. U nedelju, 26. jula, brat Džozef Raterford je izneo rezoluciju u kojoj se nalazila snažna izjava: „Želja nam je da budemo poznati i nazivani po tom imenu, a to ime glasi Jehovini svedoci.“ Tada su svi prisutni razumeli šta znače zagonetna slova s programa — bila su to početna slova našeg novog imena, koje se temelji na Isaiji 43:10.

²⁰ Iz publike su se začuli radosni uzvici i usledio je dugačak aplauz. Zahvaljujući radio-prenosu, oduševljenje koje je zavladalo u Kolumbusu čulo se i na drugom kraju sveta! Ernest i Naomi Barber iz Australije pričali su: „Kad se u Americi prolomio aplauz, braća u Melburnu su skočila na noge i takođe počela da aplaudiraju. Bio je to nezaboravan trenutak!“ a

21. Na šta je novo ime podstaklo Božje sluge?

²¹ To što su dobili biblijsko ime Jehovini svedoci ulilo je Božjim slugama dodatnu snagu da propovedaju. Bračni par pionira, Edvard i Džesi Grajms iz Sjedinjenih Država, bili su 1931. na kongresu u Kolumbusu. Njih dvoje su rekli: „Pošli smo od kuće kao Istraživači Biblije, a vratili se kao Jehovini svedoci. Bili smo srećni što smo dobili ime koje nam pomaže da veličamo ime našeg Boga.“ Posle tog kongresa, neki Svedoci su se dosetili novog načina da to čine. Prilikom predstavljanja stanaru, dali bi mu vizitkartu na kojoj je pisalo: „JEHOVIN Svedok, propoveda Kraljevstvo našeg Boga JEHOVE.“ Nema sumnje da je Božji narod bio ponosan što nosi Jehovino ime i spreman da ga objavljuje nadaleko i naširoko (Is. 12:4).

22. Na osnovu čega je očigledno ko danas služi Jehovi?

²² Prošle su decenije otkako je Jehova pokrenuo našu pomazanu braću da usvoje jedinstveno ime koje nosimo. Da li je Satana u međuvremenu uspeo da spreči ljude da vide ko zaista služi Bogu? Da li se Jehovin narod izgubio u mnoštvu lažnih religija? Ni u kom slučaju! Baš naprotiv, jasnije nego ikad se vidi da smo Božji svedoci. (Pročitati Miheja 4:5 i Malahiju 3:18.) Postali smo toliko prepoznatljivi po Božjem imenu da čim ljudi čuju da ga neko koristi, odmah pomisle da je Jehovin svedok. Poput veličanstvenog planinskog vrha, prava religija je danas „utvrđena iznad gorskih vrhova“, to jest uzdiže se iznad lažnih religija (Is. 2:2). Nema sumnje da se prava religija izdvaja od ostalih i da uzvisuje Božje ime.

23. U skladu s rečima iz Psalma 121:5, koje saznanje nam uliva snagu?

²³ Saznanje da će nas Jehova štititi od sadašnjih i budućih Sataninih napada uliva nam snagu i pouzdanje (Ps. 121:5). Imamo mnogo razloga da se svim srcem složimo s rečima psalmiste: „Srećan je narod kome je Bog Jehova, narod koji je on izabrao kao svoje nasledstvo“ (Ps. 33:12).