1, 2. У ком смислу је Исус попут мудрог водича?

 ЗАМИСЛИ да си у групи којој искусан водич показује знаменитости једног величанственог и лепог града. За тебе и остале тај град је непознат, и зато упијате сваку водичеву реч. У неким тренуцима, ти и твоји пријатељи са усхићењем почнете да причате о неким знаменитостима које још нисте видели. Међутим, кад питате водича за њих, он не жели да прича о томе пре него што дође прави тренутак, а то је најчешће тек када призор почне да се назире. Због тога се све више дивите мудрости тог водича, јер вам говори само оно што треба да знате и то баш онда када треба да знате.

² Прави хришћани су на неки начин у сличној ситуацији. Ми желимо да сазнамо што више о највеличанственијем граду — ’граду који има праве темеље‘ — о Божјем Краљевству (Јевр. 11:10). Док је био на земљи, Исус је водио своје следбенике и откривао им истину о том Краљевству. Да ли је одједном одговорио на сва њихова питања и објаснио им све о Краљевству? Није. Рекао им је: „Још имам много тога да вам кажем, али сада то не можете носити“ (Јов. 16:12). Као најмудрији водич, Исус никад није оптерећивао своје ученике знањем за које још нису били спремни.

3, 4. (а) Како је Исус наставио да поучава своје следбенике о Божјем Краљевству? (б) Шта ћемо сазнати из овог поглавља?

³ Речи из Јована 16:12 Исус је изговорио последње вечери свог живота на земљи. Али како ће након смрти наставити да поучава своје следбенике о Божјем Краљевству? То сазнајемо из његовог обећања апостолима: ’Дух истине ће вас упутити у сву истину‘ (Јов. 16:13). И свети дух бисмо могли упоредити са стрпљивим водичем. Помоћу њега, Исус открива својим следбеницима све што је потребно да знају о Божјем Краљевству — и то увек чини у право време.

⁴ Размотримо како је Јеховин свети дух водио праве хришћане до потпунијег знања о Краљевству.  Најпре ћемо видети шта нам је помогло да препознамо кад је оно почело да влада. Затим ћемо осмотрити ко су његови владари и поданици, и каква им будућност предстоји. На крају ћемо сазнати како су Христови следбеници јасније разумели шта верност Краљевству подразумева.

5, 6. (а) Која су погрешна гледишта Истраживачи Библије имали о жетви и о почетку владавине Краљевства? (б) Зашто таква гледишта нису разлог за сумњу да је Исус водио своје следбенике?

⁵ Као што смо видели у 2. поглављу, Истраживачи Библије су деценијама унапред указивали да ће 1914. година бити значајна за испуњење библијских пророчанстава. Међутим, у то време су веровали да је Христова присутност почела 1874, да је он почео да влада на небу 1878. и да ће Краљевство завладати над земљом у октобру 1914. Жетва би се одвијала између 1874. и 1914, а завршила би се одласком помазаника на небо. Да ли су погрешне претпоставке попут ових разлог да сумњамо да је Исус путем светог духа водио те богобојазне људе?

⁶ Ни у ком случају! Размисли поново о поређењу из првог одломка. Да ли би преурањени закључци и знатижељна питања туриста бацили сумњу на поузданост њиховог водича? Сигурно не би. Слично томе, премда верни хришћани понекад покушавају да проникну у појединости о Божјој намери пре него што дође време да им дух то открије, јасно је да их Исус води. Они су увек били спремни да понизно признају да су погрешили и промене гледиште (Јак. 4:6).

7. Који пример показује да је Божји народ добијао све више духовне светлости?

⁷ У годинама које су уследиле након 1919, Божји народ је добијао све више духовне светлости. (Прочитати Псалам 97:11.) Примера ради, у Стражарској кули је 1925. био објављен чланак „Рођење нације“. У њему су изнесени уверљиви библијски докази да је Месијанско Краљевство рођено 1914, чиме је испуњено сликовито пророчанство из 12. поглавља Откривења, где се говори о Божјој небеској жени која рађа сина. a Надаље, у чланку је речено да су прогонство и невоље које су задесиле Божји народ током ратних година јасан показатељ да је Сатана збачен с неба, „веома гневан, знајући да има мало времена“ (Откр. 12:12).

8, 9. (а) Шта се разумело у погледу важности Краљевства? (б) О чему ће бити речи у наставку?

⁸ Колико је Божје Краљевство важно? У Стражарској кули се почев од 1928. истицало да је Краљевство важније од личног спасења путем откупнине. Преко Месијанског Краљевства Јехова ће посветити своје име, потврдити своје право да буде Врховни Владар и у потпуности испунити своју намеру са човечанством.

 ⁹ Ко ће владати с Христом у том Краљевству? Ко ће бити његови поданици на земљи? И ком задатку Христови следбеници треба да се посвете?

10. Шта је Божји народ знао о 144 000 и пре 1914?

¹⁰ Прави хришћани су неколико деценија пре 1914. схватили да ће 144 000 верних Христових следбеника владати с њим на небу. b Истраживачи Библије су увидели да је то дослован број и да је сакупљање те групе почело још у првом веку н. е.

11. Како су будући Христови сувладари све јасније разумели свој задатак на земљи?

¹¹ Међутим, шта се од Христових будућих сувладара очекује док су још на земљи? Јасно је да је Исус највећу важност придавао проповедању и да је ту службу повезао с временом жетве (Мат. 9:37; Јов. 4:35). Као што је споменуто у 2. поглављу, неко време се сматрало да ће жетва трајати 40 година и да ће се завршити одласком помазаних хришћана на небо. Али пошто се проповедање наставило и након тих 40 година, било је потребно ново појашњење. Сада знамо да је време жетве — време раздвајања кукоља од пшенице, то јест лажних хришћана од верних помазаних хришћана — почело 1914. Тада је дошао час да се пуна пажња посвети сакупљању преосталих припадника те групе која ће ићи на небо.

12, 13. Како се Исусова поређења о десет девица и о талантима испуњавају у последњим данима?

¹² Од 1919. наовамо, Христ упућује верног и разборитог роба да се усредсреди на службу проповедања. Тај задатак је поверио својим следбеницима још у првом веку (Мат. 28:19, 20). Такође је говорио о томе које особине треба да имају његови помазани следбеници да би испунили задатак да проповедају. У поређењу о десет девица, указао је на то да помазаници морају бити духовно будни и активни. Једино тако ће успети да остваре крајњи циљ, наиме да буду на небу међу 144 000 оних који чине Христову „невесту“ и учествују у величанственој небеској свадби (Откр. 21:2). Затим је у поређењу о талантима  наговестио да ће његови помазани следбеници марљиво обављати службу проповедања коју им је поверио (Мат. 25:1-30).

¹³ Током протеклог века, помазаници су били духовно будни и марљиви. Због тога ће сигурно бити богато награђени! Међутим, да ли ће жетва обухватати само сакупљање преосталих од 144 000 Христових сувладара?

14, 15. О које четири групе се говорило у књизи Свршена тајна?

¹⁴ Прави хришћани су одувек желели да знају кога представља „велико мноштво“ из Откривења 7:9-14. Пре него што је дошло време да Христ открије ко сачињава ту велику групу, о тој теми је речено много тога што је далеко од логичне, једноставне истине коју сада знамо и ценимо.

¹⁵ У књизи Свршена тајна, издатој 1917, тврдило се да постоје „два степена или врсте небеског спасења и два степена или врсте земаљског спасења“. Ко спада у те четири групе с различитим изгледима за спасење? Прву групу би чиниле 144 000 Христових сувладара. Друга група би била велико мноштво. У то време се сматрало да у њу спадају припадници хришћанских цркава, који су донекле показали веру али нису били свим срцем одани истини. Због тога би добили нижи положај на небу. Што се тиче земље, сматрало се да ће трећа група — знаменити људи старог доба као што су Аврахам, Мојсије и други — владати над четвртом групом, то јест над остатком човечанства.

16. Како је духовна светлост постала јаснија 1923. и 1932. године?

¹⁶ Како је свети дух упутио Христове следбенике у разумевање какво имамо данас? То се дешавало постепено, и духовна светлост је све јасније сијала. Већ 1923, у Стражарској кули се говорило о групи људи који се не надају животу на небу већ на земљи, под Христовом владавином. Затим је 1932. било речи о Јонадаву, који се придружио помазаном израелском краљу Јују и пружио му подршку у борби против криве религије (2. Краљ. 10:15-17). У том чланку је писало да у савремено доба постоје људи попут Јонадава и речено је да ће их Јехова „сачувати у Армагедону“ да би живели на земљи.

17. (а) До ког се јасног разумевања дошло 1935? (б) Како је на верне хришћане утицало сазнање о томе ко сачињава велико мноштво? (Видети оквир „ Многима је лакнуло“.)

¹⁷ Библијска истина о овој теми је 1935. засјала као никад раније. На конгресу који је одржан у Вашингтону, речено је да је велико мноштво заправо група која се нада животу на земљи и да су то овце из Исусовог поређења о овцама и јарцима (Мат. 25:33-40). Велико мноштво спада у „друге овце“, за које је Исус  рекао: „Морам и њих довести“ (Јов. 10:16). Брат Џозеф Ратерфорд је током свог говора рекао: „Молим да сада устану сви они који гаје наду у вечни живот на земљи.“ Устало је више од половине присутних, након чега је брат Ратерфорд рекао: „Погледајте! Велико мноштво!“ Многи су били дубоко дирнути што напокон разумеју чему да се надају у погледу будућности.

18. На шта су се Христови следбеници усредсредили и до чега је то довело?

¹⁸ Од тада је Христ подстицао свој народ да се посвети сакупљању будућих припадника тог великог мноштва које ће безбедно проћи кроз велику невољу. У почетку се пораст није одвијао тако брзо као што се очекивало. Брат Ратерфорд је једном чак рекао: „Изгледа да ’велико мноштво‘ баш и неће бити толико велико.“ Наравно, ми сада знамо да је Јехова од тада богато благословио жетву. Помазаници и њихови сарадници, „друге овце“, служе раме уз раме под вођством које им Исус пружа путем светог духа. Баш као што је Исус прорекао, постали су „једно стадо с једним пастиром“.

19. Како можемо допринети порасту великог мноштва?

¹⁹ Велика већина верних људи живеће заувек у рају на земљи, под влашћу Христа и његових 144 000 сувладара. Право је задовољство размишљати о томе како је Христ водио Божји народ до те јасне истине о будућности. Дивно је што то можемо преносити другима у служби проповедања! Колико нам околности дозвољавају, дајмо све од себе у тој служби, како би велико мноштво и даље расло, на још већу хвалу Јеховином имену! (Прочитати Луку 10:2.)

20. Који елементи чине Сатанину организацију и на шта хришћани треба да пазе?

²⁰ Божји народ је постепено стицао све веће знање о Краљевству, али било је потребно и да у потпуности разуме шта значи бити одан тој небеској власти. У вези с тим питањем, у Стражарској кули је 1922. истакнуто да постоје две организације, Јеховина и Сатанина, коју чине трговачки, верски и политички елементи. Поданици Божјег Краљевства под Христом не смеју се одрећи своје верности Богу тако што би на било који начин подупирали неки део Сатанине организације (2. Кор. 6:17). Шта то значи?

21. (а) На шта је верни роб упозоравао у погледу трговачког система? (б) Шта је о „Вавилону Великом“ откривено 1963. у Стражарској кули?

²¹ Верни и разборити роб је у својим публикацијама доследно разоткривао исквареност моћног трговачког система и упозоравао Божји народ да не подлегне све јачем материјалистичком духу (Мат. 6:24). Надаље, у нашим публикацијама се увек изнова скретала пажња на верски део Сатанине организације. У Стражарској кули је 1963. јасно речено да „Вавилон Велики“ не обухвата само цркве хришћанског света,  већ читаво светско царство криве религије. Као што ћемо подробније осмотрити у 10. поглављу ове књиге, Божји народ у свим земљама и културама подстакнут је да изађе из криве религије и прекине с нечистим, небиблијским обичајима (Откр. 18:2, 4).

22. Како су током Првог светског рата многи Истраживачи Библије разумели Римљанима 13:1?

²² Шта рећи о политичком делу Сатанине организације? Да ли прави хришћани могу имати удела у ратовима и националним сукобима? Током Првог светског рата, Истраживачима Библије било је јасно да Христови следбеници не смеју убијати своје ближње (Мат. 26:52). Па ипак, многи су мислили да подложност властима, на коју се подстиче у Римљанима 13:1, значи да треба да ступе у војску, носе униформу и чак узму оружје. Међутим, сматрали су да не треба да пуцају у непријатељску војску већ у ваздух.

23, 24. Како су браћа у време Другог светског рата разумела Римљанима 13:1 и до ког су разумевања касније дошла?

²³ Непосредно пред избијање Другог светског рата 1939, у Стражарској кули је посебна пажња посвећена питању неутралности. У више чланака је објашњено да прави хришћани ни на који начин не учествују у сукобима и ратовима у Сатанином свету. То је дошло у прави час! Захваљујући томе, Христови следбеници су били поштеђени страховите кривице за крвопролиће коју сносе земље учеснице у том рату. Али било је потребно појаснити још нешто. Наиме, почетком 1929, у нашим публикацијама је речено да се у  Римљанима 13:1 не мисли на световне власти већ на Јехову и Исуса. Како су браћа дошла до тачнијег разумевања тог дела Библије?

²⁴ Свети дух је упутио Христове следбенике да то разумеју, па су 1962. у Стражарској кули од 15. новембра и од 1. децембра објављени чланци у којима је објашњено значење Римљанима 13:1-7. Божји народ је напокон разумео начело релативне подложности, које се огледа у чувеним Исусовим речима: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје“ (Лука 20:25). Прави хришћани сада знају да се у Римљанима 13:1 говори о људској власти, којој хришћани треба да буду подложни. Али та подложност има границе. Када световне власти траже од нас да прекршимо Јеховине законе, ми заузимамо исти став као и апостоли: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела 5:29). У 14. поглављу ове књиге сазнаћемо више о томе како су прави хришћани остали неутрални у светским сукобима.

25. Зашто је вођство светог духа драгоцено?

²⁵ Подсетимо се шта су све Христови следбеници научили о Краљевству током протеклог века. Сазнали смо када је Божје Краљевство почело да влада на небу и зашто је оно важно. Јасно нам је каква будућност предстоји верним Божјим слугама — за једну групу то је живот на небу, а за другу живот на земљи. Такође знамо шта значи бити одан Краљевству и релативно подложан световној власти. Запитај се: ’Да ли бих дошао до тих драгоцених сазнања да Исус Христ није помогао свом верном робу да их разуме и потом преноси другима?‘ Прави је благослов што нас воде Христ и свети дух!