1, 2. Шта је Исус прорекао и на које важно питање треба да знамо одговор?

 ПОЛИТИЧКЕ ВОЂЕ често дају обећања која никад не испуне. Чак и они који имају најбоље намере нису увек у стању да остваре оно што су обећали. Можемо бити срећни што, за разлику од њих, Месијански Краљ Исус Христ увек одржи своју реч.

² Након што је 1914. ступио на престо, Исус је био спреман да испуни пророчанство које је дао око 1 900 година раније. Кратко пре своје смрти, прорекао је: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целом свету“ (Мат. 24:14). Испуњење тих речи биће део знака на темељу ког ће се видети да је он почео да влада као Краљ. Међутим, поставља се важно питање: Да ли ће успети да пронађе мноштво људи спремних да проповедају, и то у последњим данима — у време када ће људи бити себични, без љубави и безбожни? (Мат. 24:12; 2. Тим. 3:1-5). Одговор на то питање тиче се свих правих хришћана.

3. У шта је Исус био уверен и зашто?

³ Осврнимо се још једном на Исусово пророчанство. У речима „проповедаће се“ огледа се дубоко уверење. Исус је био сигуран да ће у последњим данима имати одане следбенике. Како је стекао такво поуздање? Посматрајући свог Оца (Јов. 12:45; 14:9). Пре него што је дошао на земљу, Исус је видео да Јехова нимало не сумња у своје слуге и њихову спремност да врше његову вољу. Погледајмо како је Јехова изражавао то поверење.

4. На шта је Јехова позвао Израелце и како су они реаговали?

⁴ Присетимо се шта се десило када је Јехова упутио Мојсија да сагради свети шатор, који је био средиште праве религије у старом Израелу. Јехова је преко Мојсија позвао народ да подупре тај пројекат. Мојсије им је рекао: „Свако ко је спремног срца нека донесе [...] прилог Јехови.“ Да ли су се Израелци одазвали на тај позив? Народ је ’сваког јутра и даље доносио  добровољне приносе‘. Били су толико великодушни да је Мојсије морао да им каже да више ништа не доносе (Изл. 35:5; 36:3, 6). Израелци су оправдали поверење које је Јехова имао у њих.

5, 6. Шта је у Псалму 110:1-3 Јехова прорекао о својим слугама у последњим данима?

⁵ Да ли је Јехова очекивао да ће у последњим данима имати исто тако предане слуге? Наравно. Више од хиљаду година пре Исусовог рођења на земљи, Јехова је надахнуо Давида да пише о почетку Месијине владавине. (Прочитати Псалам 110:1-3.) Чим ступи на престо, Исус ће се као Месијански Краљ суочити с непријатељима који ће се противити његовој власти. Али он ће имати и мноштво верних поданика. Нико од њих неће бити приморан да му служи. Чак ће се и најмлађи међу њима „спремно понудити“ за то. Биће их неизмерно много, попут безбројних капи росе које блистају на јутарњем сунцу докле год поглед сеже. a

⁶ Исус је знао да се пророчанство из 110. псалма односи на њега (Мат. 22:42-45). Зато није нимало сумњао у то да ће имати верне поданике који ће се „спремно понудити“ да проповедају добру вест по целом свету. Шта историјске чињенице показују? Да ли је у овим последњим данима Краљ успео да окупи војску верних поданика спремних да проповедају?

7. Како је Исус након ступања на престо почео да припрема своје следбенике за задатак који им је поверио?

⁷ Кратко након што је ступио на престо, Исус је почео да припрема своје следбенике за обиман посао који је био пред њима. Као што смо видели у 2. поглављу, он је од 1914. до прве половине 1919. прегледао и прочистио своје слуге на земљи (Мал. 3:1-4).  Касније током 1919. поставио је верног роба да их предводи (Мат. 24:45). Верни роб од тада обезбеђује духовну храну — конгресне говоре и штампане публикације — путем које се увек изнова истиче да сваки хришћанин има одговорност да проповеда.

8-10. Како су на конгресима Божје слуге биле подстицане да ревно проповедају? Наведи пример. (Видети и оквир „Конгреси који су дали подстрек проповедању“.)

⁸ Конгресни говори. Жељни поуке, Истраживачи Библије су се окупили на првом великом послератном конгресу, од 1. до 8. септембра 1919, у Сидар Поинту, у Охају. Другог дана конгреса, брат Ратерфорд је одржао говор са јасном поруком: „Сваком хришћанину поверен је посебан задатак [...] да објављује поруку о Господовом краљевству.“

⁹ Врхунац конгреса био је три дана касније, када је брат Ратерфорд одржао говор „Обраћање сарадницима“, који је касније објављен у Стражарској кули под насловом „Објављивање Краљевства“. Шта је том приликом рекао? „У тренуцима озбиљног размишљања, разумљиво је да се хришћанин запита: ’Која је сврха мог живота на земљи?‘ Логичан одговор на то питање гласи: ’Господ ме је милостиво опуномоћио да као његов посланик преносим поруку помирења. Част ми је и дужност да објављујем ту поруку‘.“

¹⁰ У том историјском говору, брат Ратерфорд је најавио излажење новог часописа, Златни век (сада Пробудите се!). Његова сврха била је да истакне Божје Краљевство као једину наду за човечанство. Затим је питао присутне ко би желео да дели овај часопис у јавности. У једном извештају о конгресу речено је: „Био је то незабораван призор. Шест хиљада људи је устало сложно као један.“ b Било је очигледно да Краљ има одане поданике који свим срцем желе да објављују његово Краљевство!

11, 12. Шта је 1920. у Стражарској кули речено о томе када ће се обављати дело које је Исус прорекао?

¹¹ Штампане публикације. На страницама Стражарске куле увек изнова се истицало колико је важно дело које је Исус прорекао, наиме проповедање добре вести о Краљевству. О томе сведоче неки примери из 20-их година прошлог века.

¹² Која порука ће се објављивати у испуњењу Матеја 24:14? Када ће се то дешавати? У Стражарској кули од 1. јула 1920. објављен је чланак „Јеванђеље о Краљевству“. У њему је објашњена природа те поруке: „Добра вест се односи на крај старог поретка и почетак владавине Месијиног Краљевства.“ Речено је и када ће се проповедати: „Ова порука се мора објављивати у периоду између Великог рата [Првог светског рата] и ’велике невоље‘.“ С обзиром на то,  у закључку је стајало: „Сада је време [...] да се ова добра вест објављује надалеко и нашироко по хришћанском свету.“

13. На шта су помазани хришћани позвани 1921?

¹³ Да ли ће Божји народ бити приморан да проповеда? Не. У Стражарској кули од 15. марта 1921. објављен је чланак „Буди храбар“, у ком су помазани хришћани подстакнути да свесрдно проповедају. Свако је позван да се запита: „Зар није моја највећа част, као и дужност, да учествујем у тој служби?“ У чланку је даље речено: „Ако стварно сматрате чашћу [што вам је поверена та служба], уверени смо да ћете бити попут Јеремије, у чијем је срцу Господова реч била ’као распламсала ватра затворена у [његовим] костима‘. Она га је покретала и није могао да ћути“ (Јер. 20:9). У том срдачном подстицају огледало се Јеховино и Исусово поверење у верне поданике Краљевства.

14, 15. Како је Стражарска кула 1922. упутила помазане хришћане да преносе поруку о Краљевству?

¹⁴ Како прави хришћани треба да преносе другима поруку о Краљевству? Кратак али садржајан чланак „Важност службе проповедања“, у Стражарској кули од 15. августа 1922, подстакао је помазане хришћане да „посећују људе како би им уручили наше публикације и разговарали с њима, преносећи им поруку да је небеско краљевство почело да влада“.

¹⁵ Јасно је да је од 1919. Христ преко верног и разборитог роба често истицао да је част и дужност сваког хришћанина да сведочи о Краљевству. Да ли су се Истраживачи Библије одазвали на подстицај да објављују добру вест о Краљевству?

16. Како су неке старешине гледале на службу проповедања?

¹⁶ Током двадесетих и тридесетих година прошлог века, неки се нису слагали с тим да сви помазани хришћани треба да учествују у служби проповедања. У Стражарској кули од 1. новембра 1927. објашњено је како је то изгледало: „Данас [у скупштини] има неких који служе као старешине [...] али неће да подстичу браћу да проповедају нити желе да сами учествују у тој служби [...] Њима је испод части да иду од врата до врата и преносе људима поруку о Богу, његовом Краљу и краљевству. На то гледају с презиром.“ У чланку је отворено речено: „Дошло је време да верни обележе такве, избегавају их и упозоре да више неће моћи да служе као старешине.“ c

17, 18. (а) Како је већина браће и сестара реаговала на подстицај да проповедају? (б) Какав став су у протеклих сто година имали милиони објавитеља?

¹⁷ На срећу, већина објавитеља се радосно одазвала на подстицај верног и разборитог роба. Сматрали су чашћу што могу да проповедају поруку о Краљевству. У Стражарској кули од 15. марта 1926. речено  је: „Верне Божје слуге ће се радо одазвати на позив [...] да преносе људима ову поруку.“ Они су поступали у складу с пророчанским речима из Псалма 110:3 и доказали су да свим срцем пружају подршку Месијанском Краљу.

¹⁸ У протеклих сто година, милиони су свесрдно и драге воље учествовали у објављивању Краљевства. У наредних неколико поглавља осмотрићемо како су проповедали — које су методе и средства користили — и шта су све постигли. Пре тога, погледајмо зашто милиони објавитеља радо троше време и снагу у служби, што је реткост у данашњем себичном свету. Док размишљамо о томе, добро је да се запитамо: ’Зашто ја проповедам добру вест?‘

19. Зашто смо послушни Исусовом савету да ’најпре тражимо краљевство‘?

¹⁹ Исус је рекао својим следбеницима да ’најпре траже краљевство‘ (Мат. 6:33). Зашто слушамо тај савет? У основи, зато што смо свесни колико је Краљевство важно — да има пресудну улогу у испуњењу Божје намере. Као што смо видели у претходном поглављу, свети дух је постепено откривао значајне појединости о тој власти. Када нас драгоцена истина о Краљевству дирне у срце, спремни смо да му посветимо свој живот.

20. Како се из поређења о скривеном благу види да је Исус знао да ће његови следбеници послушати савет да најпре траже Краљевство?

²⁰ Исус је знао да ће његови следбеници послушати савет да најпре траже Краљевство. То се види из поређења о скривеном благу. (Прочитати Матеја 13:44.) У њему се говори о човеку који је радећи у пољу случајно нашао скривено благо и одмах схватио колико оно вреди. Шта је учинио? „Сав радостан [је] отишао и продао што је имао и купио то поље.“ Шта учимо из тога? Када пронађемо истину о Краљевству и схватимо колико је драгоцена, радо ћемо се жртвовати како би нам Краљевство увек било тамо где с правом припада — на првом месту у животу. d

21, 22. Како верне Божје слуге показују да најпре траже Краљевство? Наведи пример.

²¹ По чему се види да неко најпре тражи Краљевство? Оданост Краљевству показује се делима, а не само речима. Његови верни поданици посвећују свој живот, способности и средства служби проповедања. Многи су били спремни на велика одрицања како би служили пуновремено. Сви они су се лично уверили у то да Јехова благосиља оне који најпре траже Краљевство. Осмотримо један пример с почетка 20. века.

²² Ејвери и Ловенија Бристоу су крајем 1920-их служили као колпортери (пионири) на југу  Сједињених Држава. Присећајући се тог времена, Ловенија је касније испричала: „Нас двоје смо провели многе лепе године у пионирској служби. Често се дешавало да нисмо знали да ли ћемо имати новца за бензин или намирнице. Али Јехова би се на неки начин увек побринуо за то. Ми смо били решени да истрајемо. Увек смо имали оно што нам је било потребно.“ Ловенија се сећала шта се десило док су њих двоје служили у градићу Пенсакола на Флориди. Једном су скоро остали без новца и понестало им је хране. Кад су се вратили из службе, пред вратима приколице у којој су становали нашли су две велике кесе намирница с поруком: „С љубављу од скупштине Пенсакола.“ Присећајући се деценија у пуновременој служби, Ловенија је рекла: „Јехова увек брине о својим слугама. Он никад неће изневерити њихово поверење.“

23. Како гледаш на истину о Краљевству и шта желиш да чиниш?

²³ Будући да нам се околности разликују, не можемо сви у истој мери учествовати у служби. Међутим, сви можемо целом душом објављивати добру вест и то сматрамо чашћу (Кол. 3:23). Ми високо ценимо драгоцену истину о Краљевству и зато смо спремни да се жртвујемо да бисмо у тој служби пружили највише што можемо. Да ли је то и твоја жеља?

24. Које је једно од највећих достигнућа Краљевства у последњим данима?

²⁴ Нема сумње да је током протеклог века Краљ преко својих слугу испунио пророчанство забележено у Матеју 24:14. Он никога од њих није приморавао да учествује у томе. Након што су се одвојили од овог себичног света, његови следбеници су радосно прихватили задатак да проповедају. Проповедање добре вести по целом свету део је знака да Исус влада као Краљ — и једно од највећих достигнућа Краљевства у последњим данима.