1, 2. Šta je Isus prorekao i na koje važno pitanje treba da znamo odgovor?

 POLITIČKE VOĐE često daju obećanja koja nikad ne ispune. Čak i oni koji imaju najbolje namere nisu uvek u stanju da ostvare ono što su obećali. Možemo biti srećni što, za razliku od njih, Mesijanski Kralj Isus Hrist uvek održi svoju reč.

² Nakon što je 1914. stupio na presto, Isus je bio spreman da ispuni proročanstvo koje je dao oko 1 900 godina ranije. Kratko pre svoje smrti, prorekao je: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu“ (Mat. 24:14). Ispunjenje tih reči biće deo znaka na temelju kog će se videti da je on počeo da vlada kao Kralj. Međutim, postavlja se važno pitanje: Da li će uspeti da pronađe mnoštvo ljudi spremnih da propovedaju, i to u poslednjim danima — u vreme kada će ljudi biti sebični, bez ljubavi i bezbožni? (Mat. 24:12; 2. Tim. 3:1-5). Odgovor na to pitanje tiče se svih pravih hrišćana.

3. U šta je Isus bio uveren i zašto?

³ Osvrnimo se još jednom na Isusovo proročanstvo. U rečima „propovedaće se“ ogleda se duboko uverenje. Isus je bio siguran da će u poslednjim danima imati odane sledbenike. Kako je stekao takvo pouzdanje? Posmatrajući svog Oca (Jov. 12:45; 14:9). Pre nego što je došao na zemlju, Isus je video da Jehova nimalo ne sumnja u svoje sluge i njihovu spremnost da vrše njegovu volju. Pogledajmo kako je Jehova izražavao to poverenje.

4. Na šta je Jehova pozvao Izraelce i kako su oni reagovali?

⁴ Prisetimo se šta se desilo kada je Jehova uputio Mojsija da sagradi sveti šator, koji je bio središte prave religije u starom Izraelu. Jehova je preko Mojsija pozvao narod da podupre taj projekat. Mojsije im je rekao: „Svako ko je spremnog srca neka donese [...] prilog Jehovi.“ Da li su se Izraelci odazvali na taj poziv? Narod je ’svakog jutra i dalje donosio  dobrovoljne prinose‘. Bili su toliko velikodušni da je Mojsije morao da im kaže da više ništa ne donose (Izl. 35:5; 36:3, 6). Izraelci su opravdali poverenje koje je Jehova imao u njih.

5, 6. Šta je u Psalmu 110:1-3 Jehova prorekao o svojim slugama u poslednjim danima?

⁵ Da li je Jehova očekivao da će u poslednjim danima imati isto tako predane sluge? Naravno. Više od hiljadu godina pre Isusovog rođenja na zemlji, Jehova je nadahnuo Davida da piše o početku Mesijine vladavine. (Pročitati Psalam 110:1-3.) Čim stupi na presto, Isus će se kao Mesijanski Kralj suočiti s neprijateljima koji će se protiviti njegovoj vlasti. Ali on će imati i mnoštvo vernih podanika. Niko od njih neće biti primoran da mu služi. Čak će se i najmlađi među njima „spremno ponuditi“ za to. Biće ih neizmerno mnogo, poput bezbrojnih kapi rose koje blistaju na jutarnjem suncu dokle god pogled seže. a

⁶ Isus je znao da se proročanstvo iz 110. psalma odnosi na njega (Mat. 22:42-45). Zato nije nimalo sumnjao u to da će imati verne podanike koji će se „spremno ponuditi“ da propovedaju dobru vest po celom svetu. Šta istorijske činjenice pokazuju? Da li je u ovim poslednjim danima Kralj uspeo da okupi vojsku vernih podanika spremnih da propovedaju?

7. Kako je Isus nakon stupanja na presto počeo da priprema svoje sledbenike za zadatak koji im je poverio?

⁷ Kratko nakon što je stupio na presto, Isus je počeo da priprema svoje sledbenike za obiman posao koji je bio pred njima. Kao što smo videli u 2. poglavlju, on je od 1914. do prve polovine 1919. pregledao i pročistio svoje sluge na zemlji (Mal. 3:1-4).  Kasnije tokom 1919. postavio je vernog roba da ih predvodi (Mat. 24:45). Verni rob od tada obezbeđuje duhovnu hranu — kongresne govore i štampane publikacije — putem koje se uvek iznova ističe da svaki hrišćanin ima odgovornost da propoveda.

8-10. Kako su na kongresima Božje sluge bile podsticane da revno propovedaju? Navedi primer. (Videti i okvir „Kongresi koji su dali podstrek propovedanju“.)

⁸ Kongresni govori. Željni pouke, Istraživači Biblije su se okupili na prvom velikom posleratnom kongresu, od 1. do 8. septembra 1919, u Sidar Pointu, u Ohaju. Drugog dana kongresa, brat Raterford je održao govor sa jasnom porukom: „Svakom hrišćaninu poveren je poseban zadatak [...] da objavljuje poruku o Gospodovom kraljevstvu.“

⁹ Vrhunac kongresa bio je tri dana kasnije, kada je brat Raterford održao govor „Obraćanje saradnicima“, koji je kasnije objavljen u Stražarskoj kuli pod naslovom „Objavljivanje Kraljevstva“. Šta je tom prilikom rekao? „U trenucima ozbiljnog razmišljanja, razumljivo je da se hrišćanin zapita: ’Koja je svrha mog života na zemlji?‘ Logičan odgovor na to pitanje glasi: ’Gospod me je milostivo opunomoćio da kao njegov poslanik prenosim poruku pomirenja. Čast mi je i dužnost da objavljujem tu poruku‘.“

¹⁰ U tom istorijskom govoru, brat Raterford je najavio izlaženje novog časopisa, Zlatni vek (sada Probudite se!). Njegova svrha bila je da istakne Božje Kraljevstvo kao jedinu nadu za čovečanstvo. Zatim je pitao prisutne ko bi želeo da deli ovaj časopis u javnosti. U jednom izveštaju o kongresu rečeno je: „Bio je to nezaboravan prizor. Šest hiljada ljudi je ustalo složno kao jedan.“ b Bilo je očigledno da Kralj ima odane podanike koji svim srcem žele da objavljuju njegovo Kraljevstvo!

11, 12. Šta je 1920. u Stražarskoj kuli rečeno o tome kada će se obavljati delo koje je Isus prorekao?

¹¹ Štampane publikacije. Na stranicama Stražarske kule uvek iznova se isticalo koliko je važno delo koje je Isus prorekao, naime propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu. O tome svedoče neki primeri iz 20-ih godina prošlog veka.

¹² Koja poruka će se objavljivati u ispunjenju Mateja 24:14? Kada će se to dešavati? U Stražarskoj kuli od 1. jula 1920. objavljen je članak „Jevanđelje o Kraljevstvu“. U njemu je objašnjena priroda te poruke: „Dobra vest se odnosi na kraj starog poretka i početak vladavine Mesijinog Kraljevstva.“ Rečeno je i kada će se propovedati: „Ova poruka se mora objavljivati u periodu između Velikog rata [Prvog svetskog rata] i ’velike nevolje‘.“ S obzirom na to,  u zaključku je stajalo: „Sada je vreme [...] da se ova dobra vest objavljuje nadaleko i naširoko po hrišćanskom svetu.“

13. Na šta su pomazani hrišćani pozvani 1921?

¹³ Da li će Božji narod biti primoran da propoveda? Ne. U Stražarskoj kuli od 15. marta 1921. objavljen je članak „Budi hrabar“, u kom su pomazani hrišćani podstaknuti da svesrdno propovedaju. Svako je pozvan da se zapita: „Zar nije moja najveća čast, kao i dužnost, da učestvujem u toj službi?“ U članku je dalje rečeno: „Ako stvarno smatrate čašću [što vam je poverena ta služba], uvereni smo da ćete biti poput Jeremije, u čijem je srcu Gospodova reč bila ’kao rasplamsala vatra zatvorena u [njegovim] kostima‘. Ona ga je pokretala i nije mogao da ćuti“ (Jer. 20:9). U tom srdačnom podsticaju ogledalo se Jehovino i Isusovo poverenje u verne podanike Kraljevstva.

14, 15. Kako je Stražarska kula 1922. uputila pomazane hrišćane da prenose poruku o Kraljevstvu?

¹⁴ Kako pravi hrišćani treba da prenose drugima poruku o Kraljevstvu? Kratak ali sadržajan članak „Važnost službe propovedanja“, u Stražarskoj kuli od 15. avgusta 1922, podstakao je pomazane hrišćane da „posećuju ljude kako bi im uručili naše publikacije i razgovarali s njima, prenoseći im poruku da je nebesko kraljevstvo počelo da vlada“.

¹⁵ Jasno je da je od 1919. Hrist preko vernog i razboritog roba često isticao da je čast i dužnost svakog hrišćanina da svedoči o Kraljevstvu. Da li su se Istraživači Biblije odazvali na podsticaj da objavljuju dobru vest o Kraljevstvu?

16. Kako su neke starešine gledale na službu propovedanja?

¹⁶ Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, neki se nisu slagali s tim da svi pomazani hrišćani treba da učestvuju u službi propovedanja. U Stražarskoj kuli od 1. novembra 1927. objašnjeno je kako je to izgledalo: „Danas [u skupštini] ima nekih koji služe kao starešine [...] ali neće da podstiču braću da propovedaju niti žele da sami učestvuju u toj službi [...] Njima je ispod časti da idu od vrata do vrata i prenose ljudima poruku o Bogu, njegovom Kralju i kraljevstvu. Na to gledaju s prezirom.“ U članku je otvoreno rečeno: „Došlo je vreme da verni obeleže takve, izbegavaju ih i upozore da više neće moći da služe kao starešine.“ c

17, 18. (a) Kako je većina braće i sestara reagovala na podsticaj da propovedaju? (b) Kakav stav su u proteklih sto godina imali milioni objavitelja?

¹⁷ Na sreću, većina objavitelja se radosno odazvala na podsticaj vernog i razboritog roba. Smatrali su čašću što mogu da propovedaju poruku o Kraljevstvu. U Stražarskoj kuli od 15. marta 1926. rečeno  je: „Verne Božje sluge će se rado odazvati na poziv [...] da prenose ljudima ovu poruku.“ Oni su postupali u skladu s proročanskim rečima iz Psalma 110:3 i dokazali su da svim srcem pružaju podršku Mesijanskom Kralju.

¹⁸ U proteklih sto godina, milioni su svesrdno i drage volje učestvovali u objavljivanju Kraljevstva. U narednih nekoliko poglavlja osmotrićemo kako su propovedali — koje su metode i sredstva koristili — i šta su sve postigli. Pre toga, pogledajmo zašto milioni objavitelja rado troše vreme i snagu u službi, što je retkost u današnjem sebičnom svetu. Dok razmišljamo o tome, dobro je da se zapitamo: ’Zašto ja propovedam dobru vest?‘

19. Zašto smo poslušni Isusovom savetu da ’najpre tražimo kraljevstvo‘?

¹⁹ Isus je rekao svojim sledbenicima da ’najpre traže kraljevstvo‘ (Mat. 6:33). Zašto slušamo taj savet? U osnovi, zato što smo svesni koliko je Kraljevstvo važno — da ima presudnu ulogu u ispunjenju Božje namere. Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, sveti duh je postepeno otkrivao značajne pojedinosti o toj vlasti. Kada nas dragocena istina o Kraljevstvu dirne u srce, spremni smo da mu posvetimo svoj život.

20. Kako se iz poređenja o skrivenom blagu vidi da je Isus znao da će njegovi sledbenici poslušati savet da najpre traže Kraljevstvo?

²⁰ Isus je znao da će njegovi sledbenici poslušati savet da najpre traže Kraljevstvo. To se vidi iz poređenja o skrivenom blagu. (Pročitati Mateja 13:44.) U njemu se govori o čoveku koji je radeći u polju slučajno našao skriveno blago i odmah shvatio koliko ono vredi. Šta je učinio? „Sav radostan [je] otišao i prodao što je imao i kupio to polje.“ Šta učimo iz toga? Kada pronađemo istinu o Kraljevstvu i shvatimo koliko je dragocena, rado ćemo se žrtvovati kako bi nam Kraljevstvo uvek bilo tamo gde s pravom pripada — na prvom mestu u životu. d

21, 22. Kako verne Božje sluge pokazuju da najpre traže Kraljevstvo? Navedi primer.

²¹ Po čemu se vidi da neko najpre traži Kraljevstvo? Odanost Kraljevstvu pokazuje se delima, a ne samo rečima. Njegovi verni podanici posvećuju svoj život, sposobnosti i sredstva službi propovedanja. Mnogi su bili spremni na velika odricanja kako bi služili punovremeno. Svi oni su se lično uverili u to da Jehova blagosilja one koji najpre traže Kraljevstvo. Osmotrimo jedan primer s početka 20. veka.

²² Ejveri i Lovenija Bristou su krajem 1920-ih služili kao kolporteri (pioniri) na jugu  Sjedinjenih Država. Prisećajući se tog vremena, Lovenija je kasnije ispričala: „Nas dvoje smo proveli mnoge lepe godine u pionirskoj službi. Često se dešavalo da nismo znali da li ćemo imati novca za benzin ili namirnice. Ali Jehova bi se na neki način uvek pobrinuo za to. Mi smo bili rešeni da istrajemo. Uvek smo imali ono što nam je bilo potrebno.“ Lovenija se sećala šta se desilo dok su njih dvoje služili u gradiću Pensakola na Floridi. Jednom su skoro ostali bez novca i ponestalo im je hrane. Kad su se vratili iz službe, pred vratima prikolice u kojoj su stanovali našli su dve velike kese namirnica s porukom: „S ljubavlju od skupštine Pensakola.“ Prisećajući se decenija u punovremenoj službi, Lovenija je rekla: „Jehova uvek brine o svojim slugama. On nikad neće izneveriti njihovo poverenje.“

23. Kako gledaš na istinu o Kraljevstvu i šta želiš da činiš?

²³ Budući da nam se okolnosti razlikuju, ne možemo svi u istoj meri učestvovati u službi. Međutim, svi možemo celom dušom objavljivati dobru vest i to smatramo čašću (Kol. 3:23). Mi visoko cenimo dragocenu istinu o Kraljevstvu i zato smo spremni da se žrtvujemo da bismo u toj službi pružili najviše što možemo. Da li je to i tvoja želja?

24. Koje je jedno od najvećih dostignuća Kraljevstva u poslednjim danima?

²⁴ Nema sumnje da je tokom proteklog veka Kralj preko svojih slugu ispunio proročanstvo zabeleženo u Mateju 24:14. On nikoga od njih nije primoravao da učestvuje u tome. Nakon što su se odvojili od ovog sebičnog sveta, njegovi sledbenici su radosno prihvatili zadatak da propovedaju. Propovedanje dobre vesti po celom svetu deo je znaka da Isus vlada kao Kralj — i jedno od najvećih dostignuća Kraljevstva u poslednjim danima.