Пређи на садржај

Пређи на садржај

7. ПОГЛАВЉЕ

Методе проповедања — различити начини за сведочење

Методе проповедања — различити начини за сведочење

ТЕМА ПОГЛАВЉА

Божји народ користи разноврсне методе проповедања како би што више људи чуло добру вест

1, 2. (а) Шта је Исус чинио да би га чуло мноштво слушалаца? (б) Како су се верни Христови ученици угледали на њега и зашто?

 СИЛАН народ се окупио око Исуса покрај језера, али он је ушао у чамац и мало се удаљио од обале. Зашто? Знао је да ће површина воде појачати његов глас и да ће окупљени народ моћи јасније да чује његову поруку. (Прочитати Марка 4:1, 2.)

2 У деценијама пре и после рођења Краљевства, верни Христови ученици су се угледали на њега и користили су најефикасније методе како би надалеко и нашироко преносили добру вест. Под вођством свог Краља, Божји народ иде у корак с временом, прилагођавајући се новим околностима и користећи нове изуме. Циљ нам је да проповедамо што већем броју људи пре него што дође крај (Мат. 24:14). Осмотримо само неке од метода које смо користили за сведочење људима, без обзира на то где живе. Браћа која су ширила добру вест у тим данима испољила су изузетну веру. Добро је да размислимо о томе како се можемо угледати на њих.

Сведочење великом броју људи

3. Шта је посебно разљутило непријатеље истине?

3 Штампа. Брат Расел и његови сарадници су од 1879. издавали Стражарску кулу, преко које су многи сазнали за добру вест о Краљевству. Међутим, током деценије која је претходила 1914. години, Христ је по свему судећи утицао на догађаје тако да добра вест допре до још већег броја људи. Први у низу тих догађаја одиграо се 1903. Те године је др Ефраим Итон, представник једног удружења протестантских свештеника позвао Чарлса Расела на серију јавних дебата о библијским учењима. Итон је писао Раселу: „Већ неко време размишљам о томе да би јавна дискусија о учењима око којих се нас двојица не слажемо [. . .] привукла изузетну пажњу јавности.“ Расел и његови сарадници такође су сматрали да би то заинтересовало људе, па су се договорили да се те дискусије објављују у водећим локалним новинама (The Pittsburgh Gazette). Ти чланци су били толико читани, а Раселово тумачење Библије тако јасно и уверљиво, да су му из редакције предложили да сваке седмице објављују његове проповеди. Нема сумње да је такав развој догађаја разбеснео непријатеље истине!

Раселове проповеди су 1914. излазиле у више од 2 000 новина

4, 5. Која је била једна од Раселових врлина и како се они који имају одговорности у Божјој организацији могу угледати на њега?

4 Није прошло много, и друге новине су желеле да објављују Раселове проповеди. У Стражарској кули је 1908. писало да оне „редовно излазе у једанаест новина“. Међутим, браћа која су била упућена у новинско-издавачку делатност саветовала су Расела да премести седиште Истраживача Библије из Питсбурга у познатији град, јер би тада више новина објављивало његове чланке. Након што је добро размислио о том савету и другим чиниоцима, брат Расел је 1909. одлучио да пресели седиште у Бруклин. Да ли је то био добар потез? Само неколико месеци након пресељења, његове проповеди је објављивало око 400 новина и тај број је свакодневно растао. Када је Краљевство 1914. почело да влада, Раселове проповеди и чланци су излазили у више од 2 000 новина на четири језика!

5 Коју важну поуку налазимо у томе? Добро је да се они који имају одговорности у Божјој организацији угледају на брата Расела. Када доносе важне одлуке, треба да буду понизни и узму у обзир савете других. (Прочитати Пословице 15:22.)

6. Како су чланци о библијским темама утицали на једну особу?

6 Чланци о библијским темама који су објављивани у новинама дубоко су утицали на живот многих људи (Јевр. 4:12). Примера ради, међу првима који су упознали истину захваљујући тим чланцима била је Ора Хецел, која се крстила 1917. Касније је испричала: „Након што сам се удала, отишла сам да посетим моју мајку, која је живела у Рочестеру, у Минесоти. Затекла сам је како исеца чланке из неких новина. Биле су то Раселове проповеди. Мама ми је испричала шта је све научила из њих.“ Ора је прихватила истину и око шест деценија је истрајно проповедала добру вест о Божјем Краљевству.

7. Зашто су браћа одлучила да престану са објављивањем проповеди у новинама?

7 Два кључна догађаја су 1916. навела одговорну браћу да размотре да ли и даље треба ширити добру вест путем новина. Пре свега, Први светски рат је био у пуном јеку, што је прилично отежавало набавку материјала за штампање. На тај проблем је указано у извештају који је 1916. из Велике Британије послало наше Одељење за штампу: „Тренутно објављујемо проповеди у нешто више од 30 новина. Будући да цена папира непрестано расте, врло је вероватно да ће се тај број ускоро прилично смањити.“ Други догађај била је смрт брата Расела 31. октобра 1916. Због тога је у Стражарској кули од 15. децембра те године изнето следеће обавештење: „Сада, након што је брат Расел преминуо, више нећемо објављивати проповеди [у новинама].“ Премда је тај вид проповедања окончан, браћа су с великим успехом користила друге методе и средства, као што је „Фото-драма стварања“.

8. Шта је све обухватао рад на припреми „Фото-драме стварања“?

8 Филм и дијапозитиви. Расел и његови сарадници су око три године радили на „Фото-драми стварања“, која је премијерно приказана 1914. године (Посл. 21:5). Та драма је била нешто сасвим ново и јединствено за то време. Састојала се од филмова и обојених стаклених дијапозитива, синхронизованих са снимљеним библијским говорима и музиком. Стотине људи су глумиле библијске догађаје, а у неким сценама су се појављивале и животиње. У извештају из 1913. писало је: „Да би се на филмском платну што верније приказала Нојева улога у историји света, доведено је пуно животиња из једног од већих зоолошких вртова.“ Надаље, уметници из Лондона, Њујорка, Париза и Филаделфије ручно су обојили више стотина стаклених дијапозитива који су коришћени у драми.

9. Зашто је толико времена и новца уложено у „Фото-драму“?

9 Зашто је толико времена и новца уложено у израду „Фото-драме“? То је објашњено у резолуцији која је усвојена на обласним конгресима 1913: „С обзиром на незапамћен успех који је америчка штампа постигла у обликовању јавног мњења путем карикатура и илустрација, као и на изванредну популарност и разнолику примену филмова, јасно је да су оба средства доказала своју вредност. Стога сматрамо да је сасвим оправдано да у проповедању и поучавању људи библијској истини користимо филм и стереоскопске дијапозитиве као делотворан и привлачан метод за ширење добре вести.“

Горе: Кабина из које се емитовала „Фото-драма“; доле: стаклени дијапозитиви за „Фото-драму“

10. Где је све приказивана „Фото-драма“ и колико људи ју је гледало?

10 Током 1914, „Фото-драма“ се сваког дана приказивала у 80 градова. Видело ју је скоро осам милиона људи у Сједињеним Државама и Канади. Исте године је приказивана у Аустралији, Великој Британији, Данској, Немачкој, на Новом Зеланду, у Норвешкој, Финској, Швајцарској и Шведској. У мањим местима се пуштала поједностављена верзија „Фото-драме“, звана „Еурека“. У њој није било филмских сцена, израда је мање коштала и било ју је лакше транспортовати. До 1916, „Фото-драма“ или драма „Еурека“ биле су преведене на грчки, данско-норвешки, италијански, јерменски, немачки, пољски, француски, шведски и шпански језик.

Током 1914. „Фото-драма“ се приказивала пред препуним салама

11, 12. Како је „Фото-драма“ утицала на једног младића и у чему се можемо угледати на њега?

11 „Фото-драма“ је дубоко утицала на 18-годишњег Шарла Ронеа. „Приказивала се у мом родном граду Колмару, у француској покрајини Алзас“, рекао је Шарл. „Од самог почетка, био сам задивљен јасним објашњењем библијских учења.“

12 Шарл је прихватио истину и крстио се, а 1922. је почео с пуновременом службом. Једно од његових првих задужења било је помагање приликом пројекција „Фото-драме“ у Француској. Шта је све било укључено у то? Шарл је испричао: „Било ми је поверено више ствари: свирао сам виолину, био сам задужен за добровољне прилоге и за дељење литературе. Такође сам био замољен да утишавам публику пре почетка драме. Литературу смо нудили током паузе. Браћи и сестрама бисмо доделили по један сектор у сали. Свако од њих је држао у рукама различите публикације и нудио их гледаоцима. Поред тога, на улазу у салу смо имали столове пуне литературе.“ Шарл је 1925. био позван да служи у Бетелу у Бруклину. Тамо му је поверено да диригује оркестром радио-станице WBBR, која је тек почела с радом. Његов пример нас наводи да се запитамо: ’Да ли сам спреман да прихватим свако задужење како бих допринео ширењу вести о Краљевству?‘ (Прочитати Исаију 6:8.)

13, 14. Како је радио коришћен за ширење добре вести? (Видети и оквире „ Шта се емитовало на радију WBBR“ и „ Чувени конгрес“.)

13 Радио. Током двадесетих година прошлог века, „Фото-драма“ се све мање приказивала. Али на сцену је ступио радио, као делотворно средство за ширење добре вести о Краљевству. Брат Ратерфорд је 16. априла 1922. одржао говор у сали Метрополитен опере у Филаделфији, у Пенсилванији. Тај говор, „Милиони који сада живе неће никада умрети“, преко радија је слушало око 50 000 људи. Затим је 1923. први пут преношен програм једног конгреса. Браћа су изнајмљивала термине на комерцијалним радио-станицама, али су закључила да би било добро да имају и своју радио-станицу. Изградили су је на Статен Ајланду у Њујорку и дали јој име WBBR. Са емитовањем програма почела је 24. фебруара 1924.

Око 50 000 људи слушало је 1922. радио-пренос говора „Милиони који сада живе неће никада умрети“

14 У Стражарској кули од 1. децембра 1924. је објашњена сврха ове радио-станице: „Радио је економичнији и ефикаснији од свих средстава која смо до сада користили за ширење истине.“ Затим је речено: „Ако Господ буде сматрао прикладним да се изгради још радио-станица за преношење наше поруке, побринуће се да имамо средства за то“ (Пс. 127:1). До 1926. Јеховин народ је поседовао шест радио-станица. Две су се налазиле у Сједињеним Државама — WBBR у Њујорку и WORD у околини Чикага. Остале четири су биле у Канади — у покрајинама Алберта, Британска Колумбија, Онтарио и Саскачеван.

15, 16. (а) Како је свештенство у Канади реаговало на програм наших радио-станица? (б) Како су се служба од врата до врата и сведочење путем радија међусобно допуњавали?

15 Ширење истине надалеко путем радио-таласа нимало се није допало свештенству. Брат Хофман, који је био упознат с програмом радио-станице у Саскачевану, испричао је: „Мноштво људи је захваљујући радију чуло за Истраживаче Библије и пружено је изванредно сведочанство. То је потрајало до 1928, када су под притиском свештенства канадске власти одузеле радио-станицама Истраживача Библије дозволу за емитовање програма.“

16 Упркос затварању наших радио-станица у Канади, библијска предавања су и даље емитована на комерцијалном радију (Мат. 10:23). Да би што више људи сазнало за те програме, у Стражарској кули и Златном веку (сада Пробудите се!) објављиван је списак комерцијалних радио-станица које су их емитовале. Тако су објавитељи у служби од врата до врата могли да подстичу људе да слушају предавања на локалним станицама. Шта се тиме постигло? У Билтену од јануара 1931. писало је: „Радио је од велике помоћи нашој браћи док сведоче од врата до врата. Многи су нам писали и рекли да су људи слушали предавања брата Ратерфорда, након чега су радо узимали књиге које су им браћа нудила.“ У Билтену је речено да су радио-емисије и служба од врата до врата „два делотворна начина да Господова организација допре до шире јавности“.

17, 18. Како је упркос измењеним околностима радио и даље коришћен за преношење библијске истине?

17 Током 1930-их година, Јеховини сведоци су због дискриминације све теже могли добити термин на комерцијалним радио-станицама. Зато су се крајем 1937. прилагодили новонасталој ситуацији. Повукли су се с тих радио-станица и усредсредили на проповедање од куће до куће. a Па ипак, радио је и даље имао важну улогу у ширењу поруке о Краљевству у неким забаченим или политички изолованим деловима света. На пример, од 1951. до 1991, једна станица у Западном Берлину редовно је емитовала библијска предавања како би они који су живели у тадашњој Источној Немачкој могли да чују добру вест о Краљевству. Почев од 1961, национални радио у Суринаму, у Јужној Америци, емитовао је сваке седмице 15-минутни програм о библијским учењима. То је трајало више од три деценије. Од 1969. до 1977, наша организација је снимила више од 350 радио-емисија под називом „Све је Писмо корисно“. Тај програм је у 48 савезних америчких држава преносила 291 радио-станица. У Апији, главном граду Самое, острвске државе у Тихом океану, на једној радио-станици се 1996. сваке седмице могла слушати емисија „Одговори на ваша библијска питања“.

18 Како се ближио крај 20. века, улога радија у ширењу добре вести била је све мања. Међутим, појавила се нова технологија која је омогућила да се стигне до неупоредиво већег броја људи него икад раније.

19, 20. Зашто су Јеховини сведоци направили веб-сајт jw.org и с којим резултатом? (Видети и оквир „ JW.ORG“.)

19 Интернет. Током 2013. године, више од 2,7 милијарди људи, што је скоро 40 посто светског становништва, имало је приступ интернету. Према неким проценама, око две милијарде повезано је на интернет преко преносивих уређаја, као што су паметни телефони и таблети. Тај број и даље расте у светским размерама, али највећи пораст интернет конекције на таквим уређајима забележен је у Африци, где има више од 90 милиона претплатника. Услед тога, из корена се променио начин преношења и налажења информација.

20 Почев од 1997, и Јеховина организација користи ово средство масовне комуникације. Наш веб-сајт, jw.org, био је 2013. доступан на више од 300 језика, а различите публикације могле су се преузети на преко 520 језика. Сваког дана се забележи више од 750 000 посета. Посетиоци гледају видео-снимке и преузимају друге садржаје. Сваког месеца се преузме више од 3 милиона књига, 4 милиона часописа и 22 милиона аудио-снимака.

21. Шта показује искуство из једне земље у којој је наше дело забрањено?

21 Показало се да је наш веб-сајт изузетно делотворан у преношењу добре вести о Божјем Краљевству. Она тако може стићи и у земље где нам је забрањено да проповедамо. Примера ради, почетком 2013, човек по имену Сина наишао је на сајт jw.org и потом телефонирао главном седишту Јеховиних сведока, у Сједињеним Државама. Тражио је више информација о Библији. Због чега је ова прича вредна пажње? Сина потиче из муслиманске средине и живи у забаченом селу у земљи у којој је деловање Јеховиних сведока строго забрањено. Након тог позива, организовано је да Сина двапут недељно проучава Библију с једним Сведоком из Сједињених Држава. Они проучавају користећи могућност видео-позива преко интернета.

Поучавање појединаца

22, 23. (а) Да ли су различита средства за преношење добре вести замена за службу од врата до врата? (б) По чему се види да Краљ благосиља наш труд?

22 Ниједна од метода које смо користили да бисмо сведочили великом броју људи — као што су новине, „Фото-драма“, радио-емисије и веб-сајт — није замена за службу од врата до врата. Зашто се то може рећи? Зато што Јеховин народ следи Исусове стопе. Осим што је проповедао мноштву народа, Исус је био посвећен и поучавању појединаца (Лука 19:1-5). Такође је упутио своје ученике да то чине и рекао им коју поруку да објављују. (Прочитати Луку 10:1, 8-11.) Као што је објашњено у 6. поглављу, браћа која су предводила у проповедању увек су истицала да сваки Јеховин слуга треба лично да сведочи људима (Дела 5:42; 20:20).

23 Прошло је сто година од рођења Краљевства и данас скоро осам милиона објавитеља марљиво поучава друге о Божјој намери. Јеховин народ је користио различите методе да би објављивао Краљевство и очигледно је да је Краљ благословио њихов труд. Као што ћемо видети у наредном поглављу, обезбедио нам је и средства за преношење добре вести „свим народима и племенима и језицима“ (Откр. 14:6).

a Браћа су 1957. одлучила да затворе последњу од наших радио-станица, WBBR, која је била смештена у Њујорку.