1, 2. (a) Šta je Isus činio da bi ga čulo mnoštvo slušalaca? (b) Kako su se verni Hristovi učenici ugledali na njega i zašto?

 SILAN narod se okupio oko Isusa pokraj jezera, ali on je ušao u čamac i malo se udaljio od obale. Zašto? Znao je da će površina vode pojačati njegov glas i da će okupljeni narod moći jasnije da čuje njegovu poruku. (Pročitati Marka 4:1, 2.)

² U decenijama pre i posle rođenja Kraljevstva, verni Hristovi učenici su se ugledali na njega i koristili su najefikasnije metode kako bi nadaleko i naširoko prenosili dobru vest. Pod vođstvom svog Kralja, Božji narod ide u korak s vremenom, prilagođavajući se novim okolnostima i koristeći nove izume. Cilj nam je da propovedamo što većem broju ljudi pre nego što dođe kraj (Mat. 24:14). Osmotrimo samo neke od metoda koje smo koristili za svedočenje ljudima, bez obzira na to gde žive. Braća koja su širila dobru vest u tim danima ispoljila su izuzetnu veru. Dobro je da razmislimo o tome kako se možemo ugledati na njih.

3. Šta je posebno razljutilo neprijatelje istine?

³ Štampa. Brat Rasel i njegovi saradnici su od 1879. izdavali Stražarsku kulu, preko koje su mnogi saznali za dobru vest o Kraljevstvu. Međutim, tokom decenije koja je prethodila 1914. godini, Hrist je po svemu sudeći uticao na događaje tako da dobra vest dopre do još većeg broja ljudi. Prvi u nizu tih događaja odigrao se 1903. Te godine je dr Efraim Iton, predstavnik jednog udruženja protestantskih sveštenika pozvao Čarlsa Rasela na seriju javnih debata o biblijskim učenjima. Iton je pisao Raselu: „Već neko vreme razmišljam o tome da bi javna diskusija o učenjima oko kojih se nas dvojica ne slažemo [. . .] privukla izuzetnu pažnju javnosti.“ Rasel i njegovi saradnici takođe su smatrali da bi to zainteresovalo ljude, pa su se dogovorili da se te diskusije objavljuju u vodećim lokalnim novinama (The  Pittsburgh Gazette). Ti članci su bili toliko čitani, a Raselovo tumačenje Biblije tako jasno i uverljivo, da su mu iz redakcije predložili da svake sedmice objavljuju njegove propovedi. Nema sumnje da je takav razvoj događaja razbesneo neprijatelje istine!

4, 5. Koja je bila jedna od Raselovih vrlina i kako se oni koji imaju odgovornosti u Božjoj organizaciji mogu ugledati na njega?

⁴ Nije prošlo mnogo, i druge novine su želele da objavljuju Raselove propovedi. U Stražarskoj kuli je 1908. pisalo da one „redovno izlaze u jedanaest novina“. Međutim, braća koja su bila upućena u novinsko-izdavačku delatnost savetovala su Rasela da premesti sedište Istraživača Biblije iz Pitsburga u poznatiji grad, jer bi tada više novina objavljivalo njegove članke. Nakon što je dobro razmislio o tom savetu i drugim činiocima, brat Rasel je 1909. odlučio da preseli sedište u Bruklin. Da li je to bio dobar potez? Samo nekoliko meseci nakon preseljenja, njegove propovedi je objavljivalo oko 400 novina i taj broj je svakodnevno rastao. Kada je Kraljevstvo 1914. počelo da vlada, Raselove propovedi i članci su izlazili u više od 2 000 novina na četiri jezika!

⁵ Koju važnu pouku nalazimo u tome? Dobro je da se oni koji imaju odgovornosti u Božjoj organizaciji ugledaju na brata Rasela. Kada donose važne odluke, treba da budu ponizni i uzmu u obzir savete drugih. (Pročitati Poslovice 15:22.)

6. Kako su članci o biblijskim temama uticali na jednu osobu?

⁶ Članci o biblijskim temama koji su objavljivani u novinama duboko su uticali na život mnogih ljudi (Jevr. 4:12). Primera radi, među prvima koji su upoznali istinu zahvaljujući tim člancima bila je Ora Hecel, koja se krstila 1917. Kasnije je ispričala: „Nakon što sam se udala, otišla sam da posetim moju majku, koja je živela u Ročesteru, u Minesoti. Zatekla sam je kako iseca članke iz nekih novina. Bile su to Raselove propovedi. Mama mi je ispričala šta je sve naučila iz njih.“ Ora je prihvatila istinu i oko šest decenija je istrajno propovedala dobru vest o Božjem Kraljevstvu.

7. Zašto su braća odlučila da prestanu sa objavljivanjem propovedi u novinama?

⁷ Dva ključna događaja su 1916. navela odgovornu braću da razmotre da li i dalje treba širiti dobru vest putem novina. Pre svega, Prvi svetski rat je bio u punom jeku, što je prilično otežavalo nabavku materijala za štampanje. Na taj problem je ukazano u izveštaju koji je 1916. iz Velike Britanije poslalo naše Odeljenje za štampu: „Trenutno objavljujemo propovedi u nešto više od 30 novina. Budući da cena papira neprestano raste, vrlo je verovatno da će se taj broj uskoro prilično smanjiti.“ Drugi događaj bila je smrt brata Rasela 31. oktobra 1916. Zbog toga je u Stražarskoj kuli od  15. decembra te godine izneto sledeće obaveštenje: „Sada, nakon što je brat Rasel preminuo, više nećemo objavljivati propovedi [u novinama].“ Premda je taj vid propovedanja okončan, braća su s velikim uspehom koristila druge metode i sredstva, kao što je „Foto-drama stvaranja“.

8. Šta je sve obuhvatao rad na pripremi „Foto-drame stvaranja“?

⁸ Film i dijapozitivi. Rasel i njegovi saradnici su oko tri godine radili na „Foto-drami stvaranja“, koja je premijerno prikazana 1914. godine (Posl. 21:5). Ta drama je bila nešto sasvim novo i jedinstveno za to vreme. Sastojala se od filmova i obojenih staklenih dijapozitiva, sinhronizovanih sa snimljenim biblijskim govorima i muzikom. Stotine ljudi su glumile biblijske događaje, a u nekim scenama su se pojavljivale i životinje. U izveštaju iz 1913. pisalo je: „Da bi se na filmskom platnu što  vernije prikazala Nojeva uloga u istoriji sveta, dovedeno je puno životinja iz jednog od većih zooloških vrtova.“ Nadalje, umetnici iz Londona, Njujorka, Pariza i Filadelfije ručno su obojili više stotina staklenih dijapozitiva koji su korišćeni u drami.

9. Zašto je toliko vremena i novca uloženo u „Foto-dramu“?

⁹ Zašto je toliko vremena i novca uloženo u izradu „Foto-drame“? To je objašnjeno u rezoluciji koja je usvojena na oblasnim kongresima 1913: „S obzirom na nezapamćen uspeh koji je američka štampa postigla u oblikovanju javnog mnjenja putem karikatura i ilustracija, kao i na izvanrednu popularnost i raznoliku primenu filmova, jasno je da su oba sredstva dokazala svoju vrednost. Stoga smatramo da je sasvim opravdano da u propovedanju i poučavanju ljudi biblijskoj istini koristimo film i stereoskopske dijapozitive kao delotvoran i privlačan metod za širenje dobre vesti.“

10. Gde je sve prikazivana „Foto-drama“ i koliko ljudi ju je gledalo?

¹⁰ Tokom 1914, „Foto-drama“ se svakog dana prikazivala u 80 gradova. Videlo ju je skoro osam miliona ljudi u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Iste godine je prikazivana u Australiji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Nemačkoj, na Novom Zelandu, u Norveškoj, Finskoj, Švajcarskoj i Švedskoj. U manjim mestima se puštala pojednostavljena verzija „Foto-drame“, zvana „Eureka“. U njoj nije bilo filmskih scena, izrada je manje koštala i bilo ju je lakše transportovati. Do 1916, „Foto-drama“ ili drama „Eureka“ bile su prevedene na grčki, dansko-norveški, italijanski, jermenski, nemački, poljski, francuski, švedski i španski jezik.

11, 12. Kako je „Foto-drama“ uticala na jednog mladića i u čemu se možemo ugledati na njega?

¹¹ „Foto-drama“ je duboko uticala na 18-godišnjeg Šarla Ronea. „Prikazivala se u mom rodnom gradu Kolmaru, u francuskoj pokrajini Alzas“, rekao je Šarl. „Od samog početka, bio sam zadivljen jasnim objašnjenjem biblijskih učenja.“

¹² Šarl je prihvatio istinu i krstio se, a 1922. je počeo s punovremenom službom. Jedno od njegovih prvih zaduženja bilo je pomaganje prilikom projekcija „Foto-drame“ u Francuskoj. Šta je sve bilo uključeno u to? Šarl je ispričao: „Bilo mi je povereno više stvari: svirao sam violinu, bio sam zadužen za dobrovoljne priloge i za deljenje literature. Takođe sam bio zamoljen da utišavam publiku pre početka drame. Literaturu smo nudili tokom pauze. Braći i sestrama bismo dodelili po jedan sektor u sali. Svako od njih je držao u rukama različite publikacije i nudio ih gledaocima. Pored toga, na ulazu u salu smo imali stolove pune literature.“ Šarl je  1925. bio pozvan da služi u Betelu u Bruklinu. Tamo mu je povereno da diriguje orkestrom radio-stanice WBBR, koja je tek počela s radom. Njegov primer nas navodi da se zapitamo: ’Da li sam spreman da prihvatim svako zaduženje kako bih doprineo širenju vesti o Kraljevstvu?‘ (Pročitati Isaiju 6:8.)

13, 14. Kako je radio korišćen za širenje dobre vesti? (Videti i okvire „ Šta se emitovalo na radiju WBBR“ i „ Čuveni kongres“.)

¹³ Radio. Tokom dvadesetih godina prošlog veka, „Foto-drama“ se sve manje prikazivala. Ali na scenu je stupio radio, kao delotvorno sredstvo za širenje dobre vesti o Kraljevstvu. Brat Raterford je 16. aprila 1922. održao govor u sali Metropoliten opere u Filadelfiji, u Pensilvaniji. Taj govor, „Milioni koji sada žive neće nikada umreti“, preko radija je slušalo oko 50 000 ljudi. Zatim je 1923. prvi put prenošen program jednog kongresa. Braća su iznajmljivala termine na komercijalnim radio-stanicama, ali su zaključila da bi bilo dobro da imaju i svoju radio-stanicu. Izgradili su je na Staten Ajlandu u Njujorku i dali joj ime WBBR. Sa emitovanjem programa počela je 24. februara 1924.

¹⁴ U Stražarskoj kuli od 1. decembra 1924. je objašnjena svrha ove radio-stanice: „Radio je ekonomičniji i efikasniji od svih sredstava koja smo do sada koristili za širenje istine.“ Zatim je rečeno: „Ako Gospod bude smatrao prikladnim da se izgradi još radio-stanica za prenošenje naše poruke, pobrinuće se da imamo sredstva za to“ (Ps. 127:1). Do 1926. Jehovin narod je posedovao šest radio-stanica. Dve su se nalazile u Sjedinjenim Državama — WBBR u Njujorku i WORD u okolini Čikaga. Ostale četiri su bile u Kanadi — u pokrajinama Alberta, Britanska Kolumbija, Ontario i Saskačevan.

15, 16. (a) Kako je sveštenstvo u Kanadi reagovalo na program naših radio-stanica? (b) Kako su se služba od vrata do vrata i svedočenje putem radija međusobno dopunjavali?

¹⁵ Širenje istine nadaleko putem radio-talasa nimalo se nije dopalo sveštenstvu. Brat Hofman, koji je bio upoznat s programom radio-stanice u Saskačevanu, ispričao je: „Mnoštvo ljudi je zahvaljujući radiju čulo za Istraživače Biblije i pruženo je izvanredno svedočanstvo. To je potrajalo do 1928, kada su pod pritiskom sveštenstva kanadske vlasti oduzele radio-stanicama Istraživača Biblije dozvolu za emitovanje programa.“

¹⁶ Uprkos zatvaranju naših radio-stanica u Kanadi, biblijska predavanja su i dalje emitovana na komercijalnom radiju (Mat. 10:23). Da bi što više ljudi saznalo za te programe, u Stražarskoj kuli i Zlatnom veku (sada Probudite se!) objavljivan je spisak komercijalnih radio-stanica koje su ih emitovale. Tako su objavitelji u službi od vrata do  vrata mogli da podstiču ljude da slušaju predavanja na lokalnim stanicama. Šta se time postiglo? U Biltenu od januara 1931. pisalo je: „Radio je od velike pomoći našoj braći dok svedoče od vrata do vrata. Mnogi su nam pisali i rekli da su ljudi slušali predavanja brata Raterforda, nakon čega su rado uzimali knjige koje su im braća nudila.“ U Biltenu je rečeno da su radio-emisije i služba od vrata do vrata „dva delotvorna načina da Gospodova organizacija dopre do šire javnosti“.

17, 18. Kako je uprkos izmenjenim okolnostima radio i dalje korišćen za prenošenje biblijske istine?

¹⁷ Tokom 1930-ih godina, Jehovini svedoci su zbog diskriminacije sve teže mogli dobiti termin na komercijalnim radio-stanicama. Zato su se krajem 1937. prilagodili novonastaloj situaciji. Povukli su se s tih radio-stanica i usredsredili na propovedanje od kuće do kuće. a Pa ipak, radio je i dalje imao važnu ulogu u širenju poruke o Kraljevstvu u nekim zabačenim ili politički izolovanim delovima sveta. Na primer, od 1951. do 1991, jedna stanica u Zapadnom Berlinu redovno je emitovala biblijska predavanja kako bi oni koji su živeli u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj mogli da čuju dobru vest o Kraljevstvu. Počev od 1961, nacionalni radio u Surinamu, u Južnoj Americi, emitovao je svake sedmice 15-minutni program o biblijskim učenjima. To je trajalo više od tri decenije. Od 1969. do 1977, naša organizacija je snimila više od 350 radio-emisija pod nazivom „Sve je Pismo korisno“. Taj program je u 48 saveznih američkih država prenosila 291 radio-stanica. U Apiji, glavnom gradu Samoe, ostrvske države u Tihom okeanu, na jednoj radio-stanici se 1996. svake sedmice mogla slušati emisija „Odgovori na vaša biblijska pitanja“.

¹⁸ Kako se bližio kraj 20. veka, uloga radija u širenju dobre vesti bila je sve manja. Međutim, pojavila se nova tehnologija koja je omogućila da se stigne do neuporedivo većeg broja ljudi nego ikad ranije.

19, 20. Zašto su Jehovini svedoci napravili veb-sajt jw.org i s kojim rezultatom? (Videti i okvir „ JW.ORG“.)

¹⁹ Internet. Tokom 2013. godine, više od 2,7 milijardi ljudi, što je skoro 40 posto svetskog stanovništva, imalo je pristup internetu. Prema nekim procenama, oko dve milijarde povezano je na internet preko prenosivih uređaja, kao što su pametni telefoni i tableti. Taj broj i dalje raste u svetskim razmerama, ali najveći porast internet konekcije na takvim uređajima zabeležen je u Africi, gde ima više od 90 miliona pretplatnika. Usled toga, iz korena se promenio način prenošenja i nalaženja informacija.

 ²⁰ Počev od 1997, i Jehovina organizacija koristi ovo sredstvo masovne komunikacije. Naš veb-sajt, jw.org, bio je 2013. dostupan na više od 300 jezika, a različite publikacije mogle su se preuzeti na preko 520 jezika. Svakog dana se zabeleži više od 750 000 poseta. Posetioci gledaju video-snimke i preuzimaju druge sadržaje. Svakog meseca se preuzme više od 3 miliona knjiga, 4 miliona časopisa i 22 miliona audio-snimaka.

21. Šta pokazuje iskustvo iz jedne zemlje u kojoj je naše delo zabranjeno?

²¹ Pokazalo se da je naš veb-sajt izuzetno delotvoran u prenošenju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Ona tako može stići i u zemlje gde nam je zabranjeno da propovedamo. Primera radi, početkom 2013, čovek po imenu Sina naišao je na sajt jw.org i potom telefonirao glavnom sedištu Jehovinih svedoka, u Sjedinjenim Državama. Tražio je više informacija o Bibliji. Zbog čega je ova priča vredna pažnje? Sina potiče iz muslimanske sredine i živi u zabačenom selu u zemlji u kojoj je delovanje Jehovinih svedoka strogo zabranjeno. Nakon tog poziva, organizovano je da Sina dvaput nedeljno proučava Bibliju s jednim Svedokom iz Sjedinjenih Država. Oni proučavaju koristeći mogućnost video-poziva preko interneta.

22, 23. (a) Da li su različita sredstva za prenošenje dobre vesti zamena za službu od vrata do vrata? (b) Po čemu se vidi da Kralj blagosilja naš trud?

²² Nijedna od metoda koje smo koristili da bismo svedočili velikom broju ljudi — kao što su novine, „Foto-drama“, radio-emisije i veb-sajt — nije zamena  za službu od vrata do vrata. Zašto se to može reći? Zato što Jehovin narod sledi Isusove stope. Osim što je propovedao mnoštvu naroda, Isus je bio posvećen i poučavanju pojedinaca (Luka 19:1-5). Takođe je uputio svoje učenike da to čine i rekao im koju poruku da objavljuju. (Pročitati Luku 10:1, 8-11.) Kao što je objašnjeno u 6. poglavlju, braća koja su predvodila u propovedanju uvek su isticala da svaki Jehovin sluga treba lično da svedoči ljudima (Dela 5:42; 20:20).

²³ Prošlo je sto godina od rođenja Kraljevstva i danas skoro osam miliona objavitelja marljivo poučava druge o Božjoj nameri. Jehovin narod je koristio različite metode da bi objavljivao Kraljevstvo i očigledno je da je Kralj blagoslovio njihov trud. Kao što ćemo videti u narednom poglavlju, obezbedio nam je i sredstva za prenošenje dobre vesti „svim narodima i plemenima i jezicima“ (Otkr. 14:6).