1, 2. (а) Шта је у првом веку допринело ширењу добре вести по Римском царству? (б) Шта је у наше време доказ да имамо Јеховину подршку? (Видети и оквир „ Добра вест на више од 670 језика“.)

 ЉУДИ који су са свих страна пристигли у Јерусалим били су збуњени. Нису могли да поверују својим ушима — чули су како Галилејци течно говоре страним језицима, а порука коју су преносили била је лепша од свега што су икад чули. Била је Педесетница 33. н. е. и ученици су управо чудом добили дар да говоре разним језицима, што је био доказ да имају Божју подршку. (Прочитати Дела апостолска 2:1-8, 12, 15-17.) Тог дана су проповедали добру вест људима из различитих народа, након чега се она проширила по целом Римском царству (Кол. 1:23).

² Данас Божје слуге не могу чудом проговорити стране језике. Без обзира на то, они преводе библијску литературу на преко 670 језика и тако с добром вешћу стижу до неупоредиво више људи него што је то био случај у првом веку (Дела 2:9-11). Божји народ издаје публикације у толиком обиму и на тако великом броју језика да је порука о Краљевству допрла до сваког кутка планете. a То је такође несумњив доказ да нас Јехова преко нашег Краља, Исуса Христа, води у служби проповедања (Мат. 28:19, 20). Док будемо осматрали нека средства која смо у протеклих сто година користили у тој служби, запази како нас је Краљ постепено оспособљавао да допремо до срца људи и да их поучавамо Божјој Речи (2. Тим. 2:2).

3. Зашто у служби користимо различита средства?

³ Исус је „реч о краљевству“ упоредио са семеном, а људско срце с тлом (Мат. 13:18, 19). Попут баштована који употребљава различите алатке да би обрадио тло и припремио га за сетву, Јеховин народ користи различита средства помоћу којих се срца милиона људи припремају за поруку о Краљевству. Нека од тих средстава коришћена су једно време. Друга, као што су књиге и часописи, и данас имају важну улогу.  За разлику од већине метода о којима је било речи у претходном поглављу, сва средства која ћемо сада поменути помогла су објавитељима Краљевства у директном контакту с људима (Дела 5:42; 17:2, 3).

4, 5. (а) Како су браћа користила фонограф? (б) Шта је био недостатак тог вида службе?

⁴ Снимљени говори. Током 1930-их и 1940-их, објавитељи су носили са собом фонографе и пуштали људима плоче са снимљеним говорима о библијским темама. Сваки снимак је трајао нешто мање од пет минута. Наслови неких говора су били кратки, на пример „Тројство“, „Чистилиште“ и „Краљевство“. Како су браћа пуштала те плоче? Клејтон Вудворт мл., који је крштен 1930. у Сједињеним Државама, испричао је: „Носио сам фонограф који је подсећао на мали кофер. Радио је на навијање и имао покретну ручку са иглом, коју сам морао пажљиво да поставим тачно на ивицу плоче да би снимак лепо почео. Дошао бих до врата, подигао поклопац фонографа, припремио се да пустим плочу и позвонио. Кад би станар отворио врата, рекао бих му: ’Желео бих да чујете једну важну поруку.‘“ Како су људи реаговали? „Многи су били заинтересовани“, причао је брат Вудворт, „док би неки само затворили врата. Било је и оних који су мислили да продајем фонографе.“

⁵ До 1940. снимљено је преко 90 говора и произведено више од милион плоча. У то време је Џон Бар, касније члан Водећег тела, служио као пионир у Великој Британији. Он је рекао: „Од 1936. до 1945, фонограф је био мој верни пратилац у служби. Штавише, без њега бих се осећао изгубљено. Увек је било охрабрујуће чути глас брата Ратерфорда — имао сам осећај као  да је са мном на вратима. Али служба с фонографом је имала један недостатак. Наиме, нисмо поучавали људе, а без тога се није могло допрети до њиховог срца.“

6, 7. (а) Које су биле предности и мане картица за сведочење? (б) У ком смислу Јехова ’ставља своје речи у наша уста‘?

⁶ Картице за сведочење. Објавитељи су од 1933. подстицани да у служби од врата до врата користе картице за сведочење. Биле су величине 8 пута 13 центиметара. На њима се налазила кратка порука с добром вешћу и указивало се на публикације које станар може добити. Објавитељ би једноставно уручио картицу станару и замолио га да је прочита. „Била сам срећна што имамо картице за сведочење“, испричала је Лилијан Камеруд, која је касније служила као мисионар у Порторику и Аргентини. „Нисмо сви били вешти у сведочењу“, рекла је она. „Картице су ми помогле да лакше започињем разговоре с људима.“

⁷ Брат Дејвид Руш, који се крстио 1918, објаснио је: „Картице за сведочење су биле од велике помоћи нашој браћи јер је многима било тешко да нађу праве речи.“ Међутим, и ово средство је имало мане. Брат Руш је рекао: „Неки људи су мислили да смо неми. У извесном смислу, и нисмо умели да говоримо. Али Јехова нас је припремао да сведочимо у јавности. Убрзо је почео да ’ставља своје речи у наша уста‘, поучавајући нас да користимо Свето писмо у разговору са станарима. Томе је посебно допринела Теократска школа проповедања, која је уведена 1943.“ (Прочитати Јеремију 1:6-9.)

8. На који начин допушташ Христу да те поучава?

⁸ Књиге. Јеховина организација је од 1914. издала преко 100 књига о различитим библијским темама. Неке од њих су биле написане да би се браћа обучила за службу проповедања. Ана Ларсен из Данске објавитељ је више од 70 година. Она каже: „Јехова нам је помагао да будемо вештији у служби. То је чинио путем Теократске школе проповедања и приручника које смо добијали. Први ког се сећам био је Курс теократске службе, издат 1943. Затим је 1946. издата књига „Опремљени за свако добро дело“. Од 2001. имамо приручник Извуци корист из образовања у Теократској школи службе.“ Нема сумње да нас је Јехова „оспособио да будемо слуге“, а кључну улогу у томе имала је Теократска школа проповедања и приручници који су коришћени за њу (2. Кор. 3:5, 6). Јеси ли уписан у ту школу? Да ли сваке седмице носиш приручник са собом и пратиш кад водитељ указује на њега? На тај начин допушташ Христу да те поучи да будеш бољи учитељ (2. Кор. 9:6; 2. Тим. 2:15).

9, 10. Коју су улогу књиге имале у сејању и заливању семена истине?

 ⁹ Јехова нам помаже и путем књига које његова организација издаје с циљем да објавитељи успешно објасне основна библијска учења. У том погледу се посебно истакла књига Истина која води до вечног живота. Објављена је 1968. и одмах је дала одличне резултате. „Потражња за овом књигом је толико велика“, писало је у Нашој служби за Краљевство од новембра 1968, „да је у септембру у бруклинској штампарији уведена трећа смена.“ У чланку је још речено: „Током августа је наручено милион и по више примерака него што је било на залихи!“ До 1982. издато је преко 100 милиона примерака на 116 језика. За 14 година од 1968. до 1982, више од милион оних који су је проучавали придружило се редовима објавитеља Краљевства. b

¹⁰ Још једно важно средство за проучавање Библије добили смо 2005. године. То је књига Шта Библија заиста научава? Већ је одштампано 200 милиона примерака на 256 језика. Шта се помоћу ње постигло? За само седам година, од 2005. до 2012, број објавитеља добре вести повећао се за око 1,2 милиона. У истом периоду, број особа које проучавају Библију с нама порастао је са око 6 милиона на више од 8,7 милиона. Очигледно је да Јехова благосиља све што чинимо да бисмо сејали и заливали семе истине о Краљевству. (Прочитати 1. Коринћанима 3:6, 7.)

11, 12. На темељу наведених стихова објасни коме су све намењени наши часописи.

¹¹ Часописи. У почетку је Стражарска кула била намењена ’малом стаду‘, онима који имају ’небески позив‘ (Лука 12:32; Јевр. 3:1). Јеховина организација је 1. октобра 1919. почела да издаје још један часопис, који је био намењен јавности. Постао је толико омиљен међу Истраживачима Библије и другим читаоцима да је његов тираж годинама био далеко већи од тиража Стражарске куле. Тај часопис се најпре звао Златни век. Назив му је 1937. промењен у Утеха, а 1946. у Пробудите се!

¹² Како су деценије пролазиле, изглед наших часописа се мењао, али су увек имали исту сврху — да објављују Божје Краљевство и изграђују веру у Библију. Данас постоји издање Стражарске куле за проучавање и издање за јавност. Издање за проучавање намењено је „слугама“ — ’малом стаду‘ и ’другим овцама‘ c (Мат. 24:45; Јов. 10:16). Издање за јавност је осмишљено за оне који још нису упознали истину, али поштују Бога и Библију (Дела 13:16). Часопис Пробудите се! пише се за људе који не знају много о Библији и правом Богу, Јехови (Дела 17:22, 23).

13. Шта ти је занимљиво што се тиче наших часописа? (Видети и оквир „ Публикације које обарају рекорде“.)

¹³ Почетком 2014, сваког месеца се штампало више од 44 милиона примерака Пробудите се! и око  46 милиона примерака Стражарске куле. Пробудите се! је излазио на око 100 језика, а Стражарска кула на преко 200. То су најпревођенији и најтиражнији часописи на свету. Премда је то стварно нешто посебно, не изненађује нас. Ови часописи садрже поруку за коју је Исус рекао да ће се проповедати по целом свету (Мат. 24:14).

14. Шта свесрдно чинимо и зашто?

¹⁴ Библија. Брат Расел и његови сарадници су 1896. променили име корпорације коју су користили за издавање литературе. У њен назив су додали реч Библија, па се од тада зове Watch Tower Bible and Tract Society (Библијско и трактатно друштво Стражарска кула). Та промена је била сасвим на месту јер је Библија одувек главно средство за ширење добре вести о Краљевству (Лука 24:27). У складу с називом корпорације коју користе, Јеховине слуге се свесрдно труде да што већи број људи добије Библију и подстичу их да је читају. Примера ради, 1926. смо на нашим штампарским пресама одштампали The Emphatic Diaglott, превод грчког дела Светог писма, који је сачинио Бенџамин Вилсон. Почетком 1942. одштампали смо и уручили око 700 000 примерака Библије King James Version. Само две године касније, почели смо са штампањем превода American Standard Version, у ком се име Јехова појављује на 6 823 места. До 1950, више од 250 000 примерака тог превода нашло је свој пут до читалаца.

15, 16. (а) Шта ти се посебно свиђа код превода Нови свет? (Видети и оквир „ Убрзавање превођења Библије“.) (б) Шта треба да чиниш да би Јехова утицао на твоје срце?

¹⁵ Затим је 1950. објављен грчки део Светог писма — превод Нови свет. Комплетно Свето писмо — превод Нови свет у једном тому издато је 1961. Овим преводом се одаје част Јехови јер је његово име враћено на иста места где се налази у изворном хебрејском тексту. Поред тога, Божје име се појављује на 237 места у грчком делу Светог писма. Текст енглеског превода Нови свет ревидиран је неколико пута, последњи пут 2013. То се чини са циљем да буде што тачнији, а уједно и у духу савременог језика. До 2013, комплетна Библија — превод Нови свет или само њен грчки део, издата је у више од 201 милион примерака на 121 језику. На српском језику је превод грчког дела Светог писма објављен 1999, а комплетан превод Нови свет 2006. године.

¹⁶ Како су се неки осећали кад су добили овај превод на матерњем језику? Један човек из Непала је рекао: „Језик старог превода на непалском одавно је застарео и многима је неразумљив. Али сада можемо много боље да разумемо Библију јер имамо превод на савременом језику.“ Када је једна жена из  Централноафричке Републике почела да чита Библију на језику санго, била је дирнута до суза. Рекла је: „Ово је језик близак мом срцу.“ Ако сваког дана читамо његову Реч, дајемо Јехови прилику да исто тако дирне и наше срце (Пс. 1:2; Мат. 22:36, 37).

17. (а) Како можеш показати да цениш средства и обуку коју добијаш? (б) Како ће то утицати на твој живот?

¹⁷ Да ли цениш то што се Исус побринуо да имамо средства за проповедање, као и обуку која из деценије у деценију постаје све боља? Издвајаш ли време за читање публикација које издаје Јеховина организација и да ли их користиш да би помагао другима? Ако то чиниш, и за тебе важи оно што је рекла сестра Опал Бетлер, која се крстила 4. октобра 1914: „Некада смо мој супруг [Едвард] и ја у служби користили фонограф и картице за сведочење. Касније смо проповедали од куће до куће користећи књиге, брошуре и часописе. Учествовали смо у акцијама, поворкама с плакатима и делили трактате. Потом смо поучени да идемо у накнадне посете и проучавамо Библију са заинтересованим особама. Био је то испуњен и срећан живот.“ Исус је обећао да ће његови следбеници марљиво сејати семе истине, учествовати у жетви и радовати се томе. Попут Опал, милиони су се уверили у истинитост тог обећања. (Прочитати Јована 4:35, 36.)

18. Коју част имамо?

¹⁸ Данас многи сматрају да су Божје слуге „неуки и обични“ људи (Дела 4:13). Али замисли само: захваљујући Краљевој подршци, ти обични људи стоје иза издавачке велесиле, која објављује неке од најпревођенијих и најтиражнијих публикација у историји! Што је још важније, Христ нас обучава и подстиче да користимо та средства да бисмо преносили добру вест људима из свих народа. Стварно је част што под његовим вођством можемо да сејемо семе истине и радујемо се жетви!