1. Шта нас из Језекиљеве визије испуњава страхопоштовањем?

 ПРЕ око 2 500 година, пророк Језекиљ је имао прилику да види нешто јединствено. Замисли да си на његовом месту. Приближаваш се велелепном, блиставом храмском комплексу. На улазу стоји моћни анђео који ће ти показати то величанствено здање. Пењеш се уз седам степеника који воде до једног од три улаза у спољашње двориште. Кад крочиш унутра, с пуно страхопоштовања подижеш поглед. Таваница се уздиже преко 30 метара. Са стране се налазе стражарнице. Украси изрезбарени на стубовима подсећају на палмине гране (Језек. 40:1-4, 10, 14, 16, 22; 41:20).

2. (а) Шта представља храм који је Језекиљ видео у визији? (Видети и фусноту.) (б) Шта предочава оно што се види приликом уласка у храм?

² Језекиљ је имао визију духовног храма. Записао је толико појединости о њему да се тај опис протеже од 40. до 48. поглавља његове пророчанске књиге. Тај храм представља уређење путем ког је Јехова омогућио људима да му служе на чист начин. Свако његово обележје повезано је с нашом светом службом у овим последњим данима. a Шта представља високи улаз? Подсећа нас да они који желе да постану Јеховине слуге морају живети по његовим узвишеним и праведним мерилима. Чак и прикази палми имају слично значење, јер се палма у Библији понекад користи као симбол праведности (Пс. 92:12). На шта указују стражарнице? Очигледно на чињеницу да они који не поштују Божја мерила не могу ући у то величанствено светилиште, то јест не могу бити део његовог народа (Језек. 44:9).

3. Зашто је Христовим следбеницима било потребно стално прочишћавање?

³ Како се Језекиљева визија испуњава? Као што смо видели у 2. поглављу ове књиге, Христ је прочишћавао Јеховин народ од 1914. до прве половине 1919. Да ли је то био крај прочишћавања? Ни у ком случају. Током претходног века, Христ је наставио да подржава Јеховина света мерила понашања. Стога је он стално прочишћавао своје следбенике. То је било потребно због тога што су они дошли из морално исквареног света, а Сатана увек изнова покушава да их поново увуче у каљугу неморала. (Прочитати 2. Петрову 2:20-22.)  Сада ћемо осмотрити три подручја на којима су прави хришћани постепено прочишћавани. Најпре ће бити речи о неким побољшањима у погледу морала, затим о начину да се сачува чистоћа скупштине и, на крају, о породичном животу.

4, 5. Коју тактику Сатана вековима користи и с каквим успехом?

⁴ Јеховином народу је увек било важно да у свему морално и честито поступа. Зато радо прихвата све јасније смернице у погледу морала. Погледајмо неколико примера.

⁵ Полни неморал. Јехова је предвидео да полни односи у браку буду чисти и пружају задовољство. Сатана ужива у томе да изопачи оно што је под прикладним околностима дар од Бога, и да то користи како би навео Божји народ да чини грех и изгуби Божје одобравање. Сатана је исту тактику користио још у Валамово доба, што је водило до трагичног исхода. У овим последњим данима користи је више него икад (Бр. 25:1-3, 9; Откр. 2:14).

6. Који је завет био објављен у Стражарској кули, која је била његова сврха и зашто се већ одавно не користи? (Видети и фусноту.)

⁶ Да би се Божји народ заштитио од Сатаниних замки, у Сионској стражарској кули од 15. јуна 1908. објављен је завет који је обухватао следеће обећање: „У свако доба и на свим местима, према особама супротног пола понашаћу се насамо исто као што бих чинио у јавности.“ b Премда тај завет није био обавезан, многи су га прихватили и послали своје име да уз њега буде објављено у Стражарској кули. Након више година, браћа су с правом закључила да је тај завет, премда једно време користан, постао пука формалност. Зато је одлучено да се он више не користи. Међутим, висока морална начела која су се огледала у њему и даље су важила.

7. О ком проблему је 1935. било речи у Стражарској кули и које мерило је изложено у том чланку?

⁷ Сатанини напади су се још више појачали. У Стражарској кули од 1. марта 1935. отворено се говорило о све учесталијем проблему међу Божјим народом. По свему судећи, неки су сматрали да их учешће у служби проповедања донекле ослобађа дужности да се у приватном животу држе Јеховиних моралних мерила. У Стражарској кули је речено: „Свако треба да има на уму да сведочење другима није једини захтев [за хришћане]. Јеховини сведоци су Божји представници и имају дужност да достојно представљају њега и његово краљевство.“ У том чланку су дати конкретни савети о браку и полном моралу, што је Божјем народу помогло да ’бежи од блуда‘ (1. Кор. 6:18).

8. Зашто је у Стражарској кули више пута поновљена исправна дефиниција грчке речи за полни неморал?

⁸ У новије доба, у Стражарској кули је више пута поновљено шта је исправна дефиниција речи порниа, којом се у грчком делу Светог писма указује на полни неморал. Она не означава само полни однос већ читав  низ неморалних поступака, укључујући и развратне поступке какви су уобичајени за јавне куће. Такво сазнање штити Христове следбенике од сексуалне изопачености која се попут заразе шири данашњим светом. (Прочитати Ефешанима 4:17-19.)

9, 10. (а) О ком питању је Стражарска кула писала 1935? (б) Какво је библијско гледиште о конзумирању алкохола?

⁹ Злоупотреба алкохола. У Стражарској кули од 1. марта 1935. постављено је још једно питање које се тиче морала: „Примећено је да неки иду у службу проповедања и обављају друге дужности у организацији под дејством алкохолних пића. Под којим околностима је конзумирање вина оправдано у Светом писму? Да ли би било исправно пити вино до те мере да то утиче на нечију службу у Господовој организацији?“

¹⁰ У одговору на то питање осмотрено је уравнотежено гледиште Божје Речи о алкохолу. Библија не забрањује умерену употребу вина и других алкохолних пића, али снажно осуђује пијанство (Пс. 104:14, 15; 1. Кор. 6:9, 10). Што се тиче обављања свете службе под утицајем алкохола, Божјим слугама је одавно познато шта се десило Ароновим синовима, које је Бог казнио смрћу зато што су пред његовим олтаром принели недозвољену ватру. Шта их је вероватно навело на тако неразуман поступак? То можемо закључити на основу онога што је речено у наставку. Наиме, Бог је тада дао закон којим се свим свештеницима забрањује да обављају свету службу под утицајем алкохола (Лев. 10:1, 2, 8-11). Хришћани данас примењују темељно начело из те забране и избегавају узимање алкохола док учествују у светој служби.

11. Како је Божјем народу користило боље разумевање тога шта се подразумева под алкохолизмом?

¹¹ Током недавних деценија, Христови следбеници су још боље разумели шта је заправо алкохолизам. Наиме, то је стање које подразумева прекомерно конзумирање алкохола и које ствара зависност. Захваљујући правовременој духовној храни, многи су успели да се ослободе те зависности и поново задобију контролу над својим животом. Још већем броју људи се помогло да у потпуности избегну тај проблем. Нико не мора бити роб те навике која би му разорила породицу, лишила га достојанства и, што је најважније, части да служи светом Богу Јехови.

12. Како су и пре почетка последњих дана Христови следбеници гледали на употребу дувана? Објасни.

¹² Употреба дувана. Још пре почетка последњих дана, Христови следбеници су с неодобравањем гледали на употребу дувана. Пре извесног броја година, брат Чарлс Кејпен причао је о свом првом сусрету с Чарлсом Тејзом Раселом. Било је то крајем 19. века, када је Кејпен имао тринаест година. Седео је с тројицом своје браће на степеницама Библијске куће у Алегенију. Наишао је брат Расел, који их је у пролазу питао: „Момци, да нисте пушили? Осећам дувански дим.“ Рекли су  му да не пуше. Након тог догађаја, сигурно им је било јасно његово гледиште о томе. У Стражарској кули од 1. августа 1895, брат Расел је у коментару за 2. Коринћанима 7:1 написао: „Не видим како би било на славу Богу или како би једном хришћанину користило ако би употребљавао дуван у било ком облику [...] Не можемо ни замислити да се наш Господ осећа на дувански дим или да ставља у уста нешто што би га упрљало.“

13. Како је Божји народ био још више прочишћен 1973?

¹³ У једној Стражарској кули из 1935. дуван је назван „поганим коровом“ и речено је да нико ко је пушач или жваће дуван не може бити члан бетелске породице нити служити као представник Божје организације у пионирској или путујућој служби. Додатно појашњење дато је 1973. У Стражарској кули од 1. јуна те године писало је да ниједан Јеховин сведок не може остати део скупштине уколико настави с том смртоносном, прљавом и себичном навиком. Ако би неко и даље користио дуван, био би искључен. c Био је то још један важан корак у прочишћавању Христових следбеника.

14. Какво је Божје гледиште о крви и како је трансфузија постала уобичајена пракса?

¹⁴ Злоупотреба крви. У Нојево доба, Бог је рекао да крв не треба јести. Ту забрану је потврдио у закону који је дао израелском народу, а касније су и чланови хришћанске скупштине добили смернице да се ’уздржавају од крви‘ (Дела 15:20, 29; Пост. 9:4; Лев. 7:26). Као што се могло очекивати, Сатана је у савремено доба нашао начин да многе наведе да прекрше то Божје мерило. Лекари су вршили трансфузије још у 19. веку, а након што су откривене крвне групе, трансфузија се све чешће примењивала. Од 1937. крв се складишти у банкама крви, а Други светски рат је отворио пут масовној примени трансфузије. Убрзо је то постала уобичајена пракса у целом свету.

15, 16. (а) Како Јеховини сведоци гледају на трансфузију крви? (б) Како се Христовим следбеницима помаже да добију бескрвно лечење и с каквим резултатом?

¹⁵ Већ 1944, у Стражарској кули је речено да се примање трансфузије заправо не разликује од конзумирања крви. Наредне године је то библијско гледиште још боље објашњено и утврђено. Године 1951. објављен је списак питања и одговора који је браћи био од помоћи приликом разговора с лекарима и другим медицинским особљем. Христови следбеници у целом свету одважно су заступали библијски став, иако су због тога често наилазили на презир, непријатељство, па чак и на отворено прогонство. Али Христ им је путем хришћанске скупштине пружао помоћ и подршку. Објављивани су чланци и брошуре у којима се о тој теми писало детаљно и на основу проверених научних сазнања.

¹⁶ Од 1979. организовано је да неке старешине посећују болнице како би објаснили лекарима наш став и библијске разлоге за њега. Такође су им преносили  сазнања о методама лечења без крви. Потом су 1980. старешине из 39 градова у Сједињеним Државама похађале посебну обуку за тај вид службе. Касније је Водеће тело одобрило да се широм света оснују Одбори за односе с болницама. Да ли је сав тај труд довео до напретка? Данас десетине хиљада медицинских стручњака — међу којима су лекари, хирурзи и анестезиолози — излазе у сусрет пацијентима који су Сведоци и уважавају наш избор бескрвног лечења. Све више болница нуди такво лечење, а неки стручњаци га чак сматрају највишим стандардом здравствене заштите. Зар није дивно размишљати о томе како Христ штити своје следбенике од Сатаниних покушаја да их упрља? (Прочитати Ефешанима 5:25-27.)

17. Како можемо показати захвалност за то што нас Христ прочишћава?

¹⁷ Добро је да се питамо: ’Да ли сам захвалан што нас Христ прочишћава као своје следбенике, поучавајући нас да се држимо Јеховиних узвишених моралних мерила?‘ Немојмо заборавити да Сатана непрестано покушава да поткопа наше поштовање према библијским мерилима и тако нас удаљи од Јехове и Исуса. Да би нас заштитила од његовог утицаја, Јеховина организација  нас стално с љубављу упозорава и подсећа да се чувамо моралне искварености овог света. Будимо опрезни, спремни на сарадњу и послушни тим саветима који су за наше добро (Посл. 19:20).

18. На шта нас подсећа Језекиљева визија?

¹⁸ Друго подручје моралног прочишћавања обухвата мере које се предузимају да би се сачувала чистоћа скупштине. Нажалост, међу онима који су прихватили Божја мерила понашања и предали се Богу има и оних који не остану верни обећању које су дали. Неки се с временом промене и намерно почну да крше та мерила. Шта треба предузети када се то деси? Један показатељ налазимо у Језекиљевој визији духовног храма, о којој је било речи на почетку овог поглавља. Присетимо се високих улаза и стражарница са чуварима, који штите храм, очигледно тако што спречавају људе „необрезаног срца“ да уђу (Језек. 44:9). То је јасан подсетник да правој религији не може припадати свако. Таква част се указује само онима који се труде да живе по Јеховиним чистим мерилима понашања. У складу с тим, није свакоме дозвољено ни да остане унутар хришћанске скупштине.

19, 20. (а) Како је разјашњено шта треба предузети у случају озбиљног греха? (б) Која су три разлога за искључење непокајничких преступника?

¹⁹ Још 1892, у Стражарској кули је речено да је „наша дужност да искључимо оне који директно или индиректно поричу да је Христ дао себе као откупнину [одговарајућу цену] за све“. (Прочитати 2. Јованову 10.) У књизи Ново створење, издатој 1904, објашњено је да они који упорно чине грех озбиљно угрожавају морал у скупштини. У то време, цела скупштина је учествовала у разматрању случајева озбиљних преступа, мада се то ретко дешавало. У Стражарској кули је 1944. објашњено да само одговорна браћа треба да решавају такве случајеве. Затим су 1952. пружене библијске смернице о предузимању дисциплинских мера и истакнут је главни разлог за искључење непокајничких грешника — наиме, да се сачува чистоћа скупштине.

²⁰ У деценијама које су следиле, под Христовим вођством је разјашњено како треба поступати у случају озбиљног греха. Хришћанске старешине су поучене да решавају дисциплинска питања у складу с Јеховиним начелима, показујући при том уравнотежено гледиште о правди и милосрђу. Данас јасно видимо да постоје најмање три разлога за искључење непокајничких преступника из скупштине: (1) да се не би срамотило Јеховино име, (2) да би се скупштина заштитила од лошег утицаја и (3) да би се, уколико је могуће, помогло грешнику да се покаје.

21. У ком смислу је искључење непокајничких преступника заштита за Божји народ?

 ²¹ Да ли увиђаш како искључење непокајничких преступника штити Христове следбенике? У древном Израелу, преступници су лоше утицали на народ и понекад их је било више него оних који су волели Јехову и желели да исправно поступају. Услед тога, народ је много пута осрамотио Јеховино име и изгубио је његово одобравање (Јер. 7:23-28). Данас Јеховине слуге не долазе само из једног народа — то је међународно братство које чине духовно зреле особе. Они који упорно чине грех не могу остати део скупштине, па их Сатана не може користити као оружје како би нанео још већу штету скупштини и њеном добром гласу. Њихов утицај је сведен на минимум. Захваљујући томе, наша организација има Јеховин благослов. Јехова је обећао: „Никакво оружје начињено против тебе неће бити успешно“ (Ис. 54:17). Да ли пружамо подршку старешинама које имају озбиљну одговорност да решавају дисциплинске случајеве?

22, 23. Због чега се дивимо суверницима који су живели на почетку 20. века, али зашто им је био потребан уравнотеженији став о породичном животу?

²² Треће подручје на ком је Христовим следбеницима користило прочишћавање тиче се брака и породичног живота. Наше гледиште о породичном животу се током година све више побољшавало. Примера ради, кад читамо о Божјим слугама које су живеле на почетку 20. века, не можемо а да се не дивимо њиховој самопожртвованости. Много их ценимо због тога што им је света служба била важнија од свега. Међутим, очигледно је да им је у исто време недостајала равнотежа. У ком смислу?

²³ Није било неуобичајено да због задужења у проповедању или путујућој служби ожењена браћа по више месеци буду одсутна од куће. Самаштво се понекад препоручивало снажније него што је библијски оправдано, док се релативно мало говорило о томе како изградити складан и чврст хришћански брак. Да ли је и данас тако? Далеко од тога.

24. Како је Христ помогао својим верним слугама да имају уравнотежено гледиште о браку и породици?

²⁴ Браћа која данас имају теократска задужења пазе да њихове породичне одговорности не трпе због тога. (Прочитати 1. Тимотеју 5:8.) Надаље, преко верног и разборитог роба Христ нам стално пружа корисне, уравнотежене библијске савете о браку и породичном животу (Еф. 3:14, 15). На пример, 1978. године је објављена књига Породични живот учинити срећним. Око 18 година касније добили смо књигу Тајна породичне среће. Осим тога, у Стражарској кули редовно излазе чланци који брачним паровима помажу да у међусобном опхођењу примењују библијска начела.

25-27. Како се током година поклањала све већа пажња потребама деце различитог узраста?

 ²⁵ Шта се може рећи за младе? Током година, њиховим потребама је поклањана све већа пажња. Јеховина организација је и раније обезбеђивала поучне и занимљиве публикације за децу свих узраста, али данас то чини у већој мери него икада. На пример, у Златном веку је од 1919. до 1921. излазила рубрика „Библијске поуке за младе“. Затим је 1920. издата брошура Буквар златног века, а 1941. књига Деца. Током 1970-их објављене су књиге Слушати Великог Учитеља, Учини своју младост успешном и Моја књига библијских прича. У часопису Пробудите се!, почела је 1982. да излази рубрика „Млади питају“, од које је после настала књига Млади питају — практични одговори на њихова питања, која је издата 1989.

²⁶ Данас имамо два тома књиге Млади питају, а поменута рубрика излази на нашем веб-сајту, jw.org. Такође имамо књигу Учи од Великог Учитеља. Наш веб-сајт садржи обиље материјала за младе: картице с библијским личностима, различите активности за  децу старијег и млађег узраста, видео-снимке, библијске стрипове, као и библијску школицу за децу узраста до три године. Нема нимало сумње да Христ воли младе исто као и у првом веку, када је узимао децу у наручје (Мар. 10:13-16). Он жели да се млади у Божјој организацији осећају вољено и да буду добро збринути у духовном погледу.

²⁷ Исус такође жели да деца буду заштићена од лоших ствари. Док овај неморални свет бива све искваренији, злостављање деце постало је жалосна стварност. Да би се родитељима помогло да заштите децу од те ужасне опасности, у нашим публикацијама се објављују корисни и конкретни савети. d

28. (а) На основу Језекиљеве визије о храму, шта је услов да служимо Јехови као део његовог народа? (б) Шта треба увек да чинимо?

²⁸ Зар није дивно размишљати о томе како Христ прочишћава своје следбенике, поучавајући их да поштују Јеховина узвишена морална мерила, живе по њима и буду срећни? Сети се поново храма који је Језекиљ видео у визији. Замисли да стојиш пред високим улазним вратима. Тачно је да то није дословни већ духовни храм. Па ипак, да ли га доживљавамо као стварност? Да бисмо били у њему, није довољно само да идемо у Дворану Краљевства, читамо Библију или куцамо на врата у служби. То су видљиве активности у којима би могла да учествује и лицемерна особа, не улазећи у Јеховин духовни храм. Међутим, ако чинимо све то док истовремено живимо по Јеховиним високим моралним мерилима и обожавамо га са исправним мотивима, може се рећи да смо ушли на најсветије место — у духовни храм, где служимо Јехови Богу на чист начин. Увек будимо захвални за ту изузетну част. И даље дајмо све од себе да одражавамо Јеховину светост тако што ћемо се држати његових праведних мерила!