1, 2. (а) Шта је доказ да си поданик Божјег Краљевства? (б) Зашто Јеховини сведоци понекад морају да се боре за верску слободу?

 ДА ЛИ си поданик Божјег Краљевства? Будући да си Јеховин сведок, с пуним правом можеш одговорити потврдно. А шта је доказ да си поданик те владавине? То није пасош нити нека друга исправа већ начин на који служиш Јехови Богу. Истинско служење Богу подразумева више од онога у шта верујеш. Оно обухвата и твоје поступке — твоју послушност законима Божјег Краљевства. Служење Богу прожима читав наш живот, све што радимо, укључујући и васпитавање деце и одлуке у вези са лечењем.

² Међутим, свет у ком живимо не дели наше поштовање према Краљевству и његовим мерилима. У неким државама, влада је покушала да нам ограничи или потпуно ускрати верску слободу. Христови следбеници понекад морају да се изборе за право да живе по законима Месијанског Краљевства. Да ли то треба да нас изненади? Не. Јеховин народ је и у библијско доба често морао да се бори за слободу да служи Јехови.

3. Каква је опасност претила Божјем народу у доба краљице Јестире?

³ На пример, у данима краљице Јестире био је угрожен сам опстанак Божјег народа. Због чега? Зли Аман, најутицајнији персијски кнез, рекао је краљу Асвиру да треба истребити све Јудејце у краљевству јер су њихови закони „другачији од закона свих осталих народа“ (Јест. 3:8, 9, 13). Да ли је Јехова препустио своје слуге на милост и немилост непријатељу? Наравно да није. Јестира и Мардохеј су се обратили персијском краљу с молбом да заштити Божји народ, а Јехова је благословио исход (Јест. 9:20-22).

4. О чему ће бити речи у овом поглављу?

⁴ Каква је ситуација у савремено доба? Као што смо видели у претходном поглављу, Јеховини сведоци су понекад наилазили на противљење државне власти. У овом поглављу ћемо видети како су неке владе покушавале да ограниче нашу слободу вероисповести. Осмотрићемо три главна подручја: (1) право да  постојимо као организација и неометано вршимо своју свету службу, (2) право да изаберемо лечење у складу с библијским начелима и (3) право родитеља да васпитавају децу по Јеховиним мерилима. На сваком од тих подручја, видећемо како су се верни поданици Месијанског Краљевства одважно борили да остану одани тој власти и како је Јехова благословио њихов труд.

5. Зашто се прави хришћани залажу за добијање законског признања?

⁵ Да ли нам је неопходно признање људских власти да бисмо служили Јехови? Није, али нам такво признање олакшава да несметано вршимо своју службу — да се слободно састајемо у нашим Дворанама Краљевства и Конгресним дворанама, да штампамо и увозимо библијску литературу и без ометања преносимо добру вест. У многим земљама, Јеховини сведоци су законски регистровани и имају исту верску слободу као припадници других признатих религија. Међутим, шта се дешава када нам влада неке државе ускраћује законско признање или покушава да нам ограничи основне слободе?

6. Шта се дешавало Јеховиним сведоцима у Аустралији почетком 1940-их?

⁶ Аустралија. Почетком 1940-их, генерални гувернер је сматрао да наша веровања штетно утичу на јавност у време рата. Уследила је забрана активности Јеховиних сведока. Нису могли да одржавају састанке и слободно проповедају, Бетел је затворен, а Дворане Краљевства заплењене. Било је забрањено чак и поседовање библијске литературе. Након што су неколико година деловала у тајности, наша браћа у тој земљи могла су да одахну. Врховни суд Аустралије је 14. јуна 1943. поништио забрану.

7, 8. Како су се наша браћа у Русији током година борила за верску слободу?

⁷ Русија. После вишедеценијске забране под комунистичким режимом, Јеховини сведоци су регистровани 1991. Након распада Совјетског Савеза, влада Руске Федерације законски нас је признала 1992. Међутим, то није дуго трајало. Брз пораст броја Сведока био је трн у оку неким противницима, међу којима су се посебно истицале присталице Руске православне цркве. У периоду између 1995. и 1998, противници су поднели пет кривичних пријава против Јеховиних сведока. Ни у једном случају тужилац није нашао доказ да је учињено нешто противзаконито. То није зауставило противнике, који су 1998. поднели приватну тужбу. Сведоци су добили прву парницу, али противници су уложили жалбу на ту пресуду. У мају 2001, Апелациони суд је донео одлуку против Јеховиних сведока. Ново суђење је почело у октобру исте године, а 2004. је суд донео одлуку којом се на подручју  Москве забрањује деловање Јеховиних сведока и укида регистрација њихове верске заједнице.

⁸ Уследио је талас прогонства. (Прочитати 2. Тимотеју 3:12.) Сведоци су стално нападани и узнемиравани. Одузимана им је литература, нису могли да изнајмљују нити граде места за састајање. Замисли како су се наша браћа и сестре осећали док су се суочавали с таквим недаћама! Сведоци су 2001. поднели жалбу Европском суду за људска права, а 2004. су приложили додатне информације. Европски суд је 2010. донео коначну одлуку. По мишљењу Суда, јасно је да је верска нетолеранција разлог за забрану Сведока у Русији. У пресуди је речено да нема разлога да се подрже одлуке нижих судова, пошто нема доказа да је ико од Сведока урадио нешто противзаконито. У одлуци Суда стоји и да је забрана смишљена да би се Сведоцима одузела њихова законска права. Тако је Европски суд потврдио право Сведока на слободу вероисповести. Премда неке државне службе у Русији још увек нису уважиле ту пресуду, ова и сличне правне победе велико су охрабрење за Божји народ у тој земљи.

9-11. Како се Јеховин народ у Грчкој борио за слободу окупљања и какав је био исход?

⁹ Грчка. Титос Манусакис је 1983. изнајмио једну просторију у Хераклиону на Криту, како би се мала група Јеховиних сведока ту састајала (Јевр. 10:24, 25). Међутим, убрзо је један православни свештеник поднео тужбу против њих, протестујући што ту одржавају своје верске састанке. Због чега је то урадио? Само зато што се веровања Сведока разликују од веровања православне цркве. Против брата Манусакиса и још тројице Сведока покренут је кривични поступак. Били су новчано кажњени и осуђени на два месеца затвора. Као верни поданици Божјег Краљевства, Сведоци су сматрали да се том судском пресудом крши њихова верска слобода, па су упућивали жалбе домаћим судовима, али безуспешно. На крају су се обратили Европском суду.

¹⁰ Европски суд је 1996. донео пресуду која је била неочекиван ударац противницима Божјих слугу. У одлуци суда је речено да „Јеховини сведоци потпадају под дефиницију ’признате религије‘ у грчком закону“ и да су одлуке нижих судова директно утицале на њихову „верску слободу“. Надаље је речено да влада Грчке нема право да „просуђује легитимност религиозних веровања или начина на који се та веровања изражавају“. Пресуда против Сведока била је укинута, а њихова слобода вероисповести потврђена!

¹¹ Да ли је ова победа окончала проблеме браће у Грчкој? Нажалост не. У Касандри се догодио сличан  случај који је решен 2012, након скоро 12 година дуге правне битке. Овог пута је иза противљења стајао православни епископ. Највиши грчки управни суд, Државно веће, донео је пресуду у корист Божјег народа. У одлуци Суда цитиран је грчки устав који јемчи слободу вероисповести и одбачена је честа оптужба да Јеховини сведоци нису призната религија. Према мишљењу Суда, „Јеховини сведоци не крију своја учења од других и, према томе, њихова религија је призната“. Чланови мале скупштине у Касандри срећни су што сада могу да славе Јехову на састанцима у својој Дворани Краљевства.

12, 13. Како су противници у Француској покушали да ’створе неприлике служећи се законом‘ и шта се десило на крају?

¹² Француска. Неки противници Божјег народа користили су тактику ’стварања неприлика служећи се законом‘. (Прочитати Псалам 94:20.) На пример, средином 1990-их, пореска управа је почела ревизију финансија правног тела које Јеховини сведоци користе у Француској (Association Les Témoins de Jéhovah). Једна изјава министра буџета открива прави циљ те ревизије: „Ова ревизија би могла довести до судске ликвидације или до кривичног поступка [...] што би вероватно ослабило деловање Заједнице или би је приморало да прекине са активностима на нашој територији.“ Премда током ревизије нису пронађене никакве неправилности, пореска управа је наметнула Заједници непримерено висок порез. Да је ова тактика успела, наша браћа не би имала избора него да затворе подружницу и продају објекте да би платила тај огроман порез. Био је то тежак ударац, али Божји народ се није предао. Сведоци су учинили све што је у њиховој моћи да би се изборили против те неправде. На крају су се 2005. обратили Европском суду за људска права.

¹³ Суд је донео пресуду 30. јуна 2011. У пресуди је речено да слобода вероисповести подразумева да држава нема право да процењује оправданост нечијих верских уверења нити начин на који се она испољавају, осим у екстремним случајевима. У образложењу пресуде је још речено: „Услед оваквог опорезивања [...] Заједница је лишена важних средстава, што надаље онемогућава њеним припадницима да обављају своју верску делатност.“ Суд је донео једногласну одлуку у корист Јеховиних сведока. На радост браће, француска влада се повиновала тој одлуци и вратила новац који је претходно узела на име пореза, као и камату на тај износ. Такође је повукла сва решења о заплени имовине наше подружнице.

14. Како можеш имати удела у борби за верску слободу?

¹⁴ Попут Јестире и Мардохеја у древно доба, Јеховин народ се и данас бори за право да служи Јехови  у складу с његовим мерилима (Јест. 4:13-16). Можеш ли и ти имати удела у томе? Свакако. Можеш се свакодневно молити за своју духовну браћу и сестре који пате услед неправде. Такве молитве им помажу да истрају у тешкоћама и под прогонством. (Прочитати Јаковљеву 5:16.) Да ли Јехова услишава те молитве? Наше победе на суду доказују да он то заиста чини! (Јевр. 13:18, 19).

15. Шта Божји народ узима у обзир када се ради о употреби крви?

¹⁵ Као што је речено у 11. поглављу, поданици Божјег Краљевства имају јасне библијске смернице да се клоне злоупотребе крви, која је данас уобичајена (Пост. 9:5, 6; Лев. 17:11; прочитати Дела апостолска 15:28, 29). Премда не прихватамо трансфузију крви, желимо најбоље лечење за себе и своје вољене, све док се њиме не крши Божји закон. Највиши судови многих земаља потврдили су право појединца да изабере или одбије лечење у складу са својом савешћу и верским уверењима. Међутим, у неким земљама се Божји народ суочава с великим потешкоћама у овом погледу. Осмотримо неке примере.

16, 17. Шта се десило једној сестри из Јапана и како су њене молитве биле услишене?

¹⁶ Јапан. Мисае Такеда, 63-годишња домаћица, морала је да иде на озбиљну операцију. Као верна поданица Божјег Краљевства, рекла је свом лекару да жели лечење без крви. Па ипак, после неколико месеци је сазнала да су јој током операције дали трансфузију. Била је шокирана. Дубоко повређена и разочарана, сестра Такеда је у јуну 1993. поднела тужбу против одговорних лекара и болнице. Та ненаметљива, блага жена испољила је изузетну веру. Одважно је сведочила пред пуном судницом више од сат времена, упркос томе што је услед болести била све слабија. Последњи пут се појавила на суду месец дана пре смрти. Њена храброст и вера су заиста вредне дивљења. Сестра Такеда је рекла да се стално молила Јехови да благослови исход борбе коју је водила. Била је уверена да ће је он услишити. Да ли је било тако?

¹⁷ Три године после њене смрти, Врховни суд Јапана је донео повољну пресуду и потврдио да је било погрешно што није поштована њена жеља у погледу трансфузије. У тој одлуци, која је донета 29. фебруара 2000, писало је да „слобода одлучивања“ у оваквим случајевима „мора бити поштована као једно од личних права“. Захваљујући томе што се сестра Такеда одлучно борила за право на избор лечења у складу са својом библијски обликованом савешћу, Сведоци у  Јапану сада не морају да брину да ће им бити дата трансфузија противно њиховој вољи.

18-20. (а) Како је Врховни суд Аргентине потврдио право појединца да одбије трансфузију крви путем унапред сачињеног документа? (б) Како својим избором лечења можемо показати подложност Христу?

¹⁸ Аргентина. Како се поданици Краљевства припремају у случају да одлука о лечењу треба да се донесе кад су у несвесном стању? Ми носимо са собом документ у ком су изражене наше жеље. То је учинио и Пабло Албарасини. Он је у мају 2012. био сведок покушаја пљачке и том приликом је више пута рањен ватреним оружјем. Пошто је пребачен у болницу у несвесном стању, није могао да објасни свој став о трансфузији крви. Међутим, са собом је носио прописно попуњену посебну медицинску пуномоћ, коју је потписао више од четири године раније. Премда је његово стање било озбиљно и неки лекари су сматрали да је трансфузија неопходна да би преживео, болничко особље је било спремно да поштује његову жељу. Међутим, Паблов отац, који није Јеховин сведок, затражио је и добио судски налог да се његовом сину ипак да трансфузија.

¹⁹ Адвокат који је заступао Паблову супругу одмах је уложио жалбу. После само неколико сати, Апелациони суд је поништио одлуку нижег суда и пресудио да треба поштовати вољу пацијента која је наведена у посебној медицинској пуномоћи. Паблов отац се потом обратио Врховном суду Аргентине. Међутим, Врховни суд је установио да „нема разлога за сумњу да је [Паблов документ о одбијању трансфузије] састављен с намером, промишљено и без присиле“. У одлуци Суда је речено: „Свака способна одрасла особа може да састави документ у ком ће унапред пружити смернице које се тичу [њеног] здравља, и има право да прихвати или одбије одређене медицинске мере [...] Надлежни лекар је дужан да поштује тако изражену вољу пацијента.“

²⁰ Брат Албарасини се у међувремену потпуно опоравио. Он и његова супруга су срећни што је попунио посебну медицинску пуномоћ. Предузимајући тај једноставан али веома важан корак, показао је подложност Христу, Краљу Божјег Краљевства. Да ли сте ти и твоја породица учинили исто?

21-24. (а) Коју је значајну одлуку донео канадски Врховни суд? (б) У ком погледу је овај случај охрабрење за младе који служе Јехови?

²¹ Канада. Већина судова уважава право родитеља да изаберу најбоље лечење за своју децу. У неким пресудама је чак речено да треба поштовати и право зрелог малолетника да доноси одлуке о свом лечењу. Тако је било у случају Ејприл Кадоре. Кад је имала 14 година, примљена је у болницу због обилног унутрашњег крварења. Неколико месеци раније, она је попунила посебну медицинску пуномоћ у којој је написала да ни под којим околностима не жели да прими  трансфузију крви. Надлежни лекар је одлучио да поступи супротно томе и затражио је судски налог да би јој дао крв. Противно њеној вољи, дате су јој три јединице еритроцита. Она је тај поступак касније упоредила са силовањем.

²² Ејприл и њени родитељи потражили су правду на суду. После две године, њен случај је стигао на канадски Врховни суд. Суд је наложио да јој се покрију судски трошкови и донео пресуду којом се уважава њено право и право других зрелих малолетника да сами бирају лечење. Премда се сам закон није променио, измењено је његово тумачење. Наиме, према мишљењу Суда, „особама млађим од 16 година треба дозволити да изразе своје гледиште о одређеној методи лечења и докажу да су довољно зреле и у стању да самостално донесу такву одлуку“.

²³ Овај случај је значајан јер се Врховни суд бавио уставним правима зрелих малолетника. Пре ове пресуде, канадски судови су могли да лекарима одобре примену неког медицинског поступка код детета  млађег од 16 година, уколико би се проценило да је то у његовом најбољем интересу. Али после ове пресуде, судови више немају право да одборе такве поступке уколико нису најпре пружили детету прилику да докаже да је довољно зрело за самостално доношење одлука.

²⁴ Да ли је трогодишња правна битка била вредна труда? „Свакако!“, каже Ејприл, која је сада општи пионир и доброг је здравља. „Стварно сам срећна што сам бар мало могла допринети да се прослави Божје име и докаже да је Сатана лажов.“ Њено искуство показује да наши млади могу одважно заступати своја уверења и доказати да цене што су поданици Божјег Краљевства (Мат. 21:16).

25, 26. Који се проблем може јавити после развода?

²⁵ Јехова је родитељима поверио одговорност да васпитавају децу у складу с његовим мерилима (Пон. зак. 6:6-8; Еф. 6:4). То није лако, а још је теже у случају развода, посебно ако родитељи имају сасвим супротна гледишта о васпитавању деце. Примера ради, родитељ који је Јеховин сведок жели да одгаја дете у хришћанском духу, док се други родитељ не слаже с тим. Наравно, премда развод окончава брачну везу, родитељ који је Сведок треба да буде свестан да се тиме не прекида веза између бившег супружника и њихове деце.

²⁶ Родитељ који није Сведок можда ће судским путем затражити старатељство над дететом како би могао да утиче на његово верско опредељење. Неки покушавају да докажу да није добро поверити васпитавање детета родитељу који је Јеховин сведок. Можда тврде да ће детету бити ускраћене прославе рођендана и празника или да ће му у хитном медицинском случају бити угрожен живот јер не би добило трансфузију крви. На срећу, већина судова првенствено разматра шта је у најбољем интересу детета, а не да ли је религија једног родитеља штетна. Погледајмо неке примере.

27, 28. Како је Врховни суд Охаја реаговао на оптужбу да је за дете штетно да буде одгајано као Јеховин сведок?

²⁷ Сједињене Државе. Врховни суд државе Охајо разматрао је 1992. случај у ком је отац тврдио да би за његовог сина било штетно да буде одгајан као Јеховин сведок. Претходно је нижи суд уважио његово мишљење и поверио му старатељство над дететом. Мајка, Џенифер Пејтер, добила је право да виђа дете, али јој је било забрањено да га „на било који начин поучава или излаже веровањима Јеховиних сведока“. Ова пресуда нижег суда била је толико уопштена да је  то могло значити да сестра Пејтер не сме свом сину Бобију чак ни да спомене Библију или њена морална мерила! Можеш ли замислити како се осећала? Премда је била скрхана, она каже да је научила да буде стрпљива и чека на Јехову. „Јехова је увек био уз мене“, рекла је. Браћа из подружнице су јој пружила правну помоћ, након чега је њена правна заступница предала жалбу Врховном суду Охаја.

²⁸ Врховни суд је укинуо пресуду нижег суда, уз образложење да је „основно право родитеља да поучавају своју децу, што подразумева и право да им преносе своје моралне и религиозне вредности“. По мишљењу Суда, уколико нема доказа да су веровања Јеховиних сведока штетна по физичко и ментално здравље детета, ниједан суд нема право да на темељу религије ускрати родитељу старатељство. Суд није пронашао ниједан доказ да веровања Сведока лоше утичу на ментално или физичко здравље деце.

29-31. Зашто је једна сестра из Данске изгубила старатељство над својом ћерком и коју је одлуку донео Врховни суд?

²⁹ Данска. Анита Хансен се суочила са сличним проблемом кад је њен бивши супруг преко суда затражио старатељство над њиховом седмогодишњом ћерком Амандом. Премда је окружни суд 2000. године поверио бригу о детету сестри Хансен, Амандин отац се обратио вишем суду, који је поништио пресуду окружног суда и доделио дете њему. У образложењу  пресуде вишег суда речено је да због својих верских уверења родитељи имају противречна гледишта о животу, па суд сматра да је отац у бољој позицији да направи равнотежу између тих супротности. У суштини, сестра Хансен је изгубила старатељство над Амандом само зато што је Јеховин сведок!

³⁰ Током тог тешког периода, сестра Хансен је понекад била толико ван себе од бриге да није знала за шта да се моли. „Али мир су ми уливале речи из Римљанима 8:26, 27. Увек сам знала да Јехова разуме шта желим да кажем. Он је брижно мотрио на мене и никад ме није изневерио.“ (Прочитати Псалам 32:8 и Исаију 41:10.)

³¹ Сестра Хансен се обратила Врховном суду Данске. У образложењу пресуде је стајало: „Одлуку о старатељству над дететом треба донети на темељу конкретне процене тога шта је у најбољем интересу детета.“ Надаље, Суд је навео да при доношењу одлуке треба утврдити како свако од родитеља решава конфликте, а не каква су „учења и гледишта“ Јеховиних сведока. На велико олакшање сестре Хансен, Суд је проценио да је она у могућности да добро брине о детету и вратио јој старатељство над Амандом.

32. Како је Европски суд заштитио од дискриминације родитеље који су Сведоци?

³² Различите европске земље. У неким случајевима, спорови око старатељства над децом ишли су даље од највиших државних судова. Овим питањем се бавио и Европски суд за људска права. У два случаја, тај суд је установио да су нижи, државни судови правили разлику међу родитељима само на основу њиховог верског опредељења. Називајући то дискриминацијом, Европски суд је пресудио да је „неприхватљиво имати другачији однос према некоме само на темељу разлике у религији“. Једна наша сестра која је добила спор на том суду, рекла је: „Веома ме је заболело што сам била оптужена да чиним нажао својој деци, а само сам се трудила да им пружим оно што је по мом мишљењу најбоље за њих — васпитање у складу с хришћанским мерилима.“

33. Како родитељи који су Сведоци примењују начело из Филипљанима 4:5?

³³ Наравно, Сведоци који се суочавају са законским препрекама док настоје да у своју децу усаде библијска мерила труде се да испољавају разумност. (Прочитати Филипљанима 4:5.) Драго им је што могу да поучавају своју децу у складу с Божјим мерилима, али истовремено признају и да родитељ који није Сведок има право да дели родитељске одговорности, ако то жели. Колико озбиљно родитељ који је Сведок схвата своју одговорност да васпитава дете?

34. Шта родитељи могу научити од Јудејаца из Немијиног доба?

³⁴ У том погледу, поучан је један пример из Немијиног доба. Јудејци су даноноћно радили на обнови и  поновној изградњи јерусалимских зидина. Знали су да ће то заштитити њих и њихове породице од непријатељских народа који су их окруживали. Немија их је подстицао: „Борите се за своју браћу, за своје синове и кћери, за своје жене и своје домове“ (Нем. 4:14). Јудејци су те речи веома озбиљно схватили. Слично томе, родитељи који су Јеховини сведоци дају све од себе да поучавају децу истини. Они знају да су деца свакодневно изложена поплави нездравих утицаја у школи и крају у ком живе. Такви утицаји се преко медија могу увући и у дом. Родитељи, увек имајте на уму да је вредно сваког труда борити се за своје синове и ћерке како бисте им пружили безбедно окружење у ком ће израсти у духовно зреле особе.

35, 36. Које су добре резултате донеле наше правне битке и како то утиче на тебе?

³⁵ Нема сумње да Јехова благосиља све што његова организација чини у борби за слободу вероисповести. Божји народ је много пута дао одлично сведочанство на суду, као и широј јавности (Римљ. 1:8). Осим тога, наше многобројне правне победе су позитивно утицале и на грађанска права многих који нису Сведоци. Ипак, као Божје слуге, ми не спроводимо друштвене реформе нити нам је најважније да оправдамо себе. Ми се за своја законска права на суду боримо првенствено да бисмо могли слободно да служимо правом Богу. (Прочитати Филипљанима 1:7.)

³⁶ Немојмо никад заборавити пример који су нам пружила наша браћа која су се борила за слободу да служе Јехови. Останимо и ми верни попут њих, уверени да Јехова благосиља нашу службу и даје нам снагу да вршимо његову вољу (Ис. 54:17).