1. Какву су помоћ ученици добијали на састанцима и зашто им је то било неопходно?

 КРАТКО након Исусовог ускрсења, ученици су се окупили да би се међусобно охрабрили. Будући да су били у страху од непријатеља, закључали су врата. Али сви њихови страхови су се распршили кад се Исус појавио међу њима и рекао: „Примите свети дух.“ (Прочитати Јована 20:19-22.) Касније, када су ученици поново били на окупу, Јехова је на њих излио свети дух. То им је сигурно улило изузетну снагу, која им је била неопходна да би се посветили великом подухвату који је стајао пред њима (Дела 2:1-7).

2. (а) Како нам Јехова даје снагу и зашто нам је потребна? (б) Због чега је породично проучавање изузетно важно? (Видети фусноту, као и оквир „Породично проучавање“.)

² Ми наилазимо на сличне тешкоће као наша браћа из првог века (1. Петр. 5:9). Понекад нас мучи страх од људи. Осим тога, потребна нам је снага коју Јехова даје да бисмо истрајно проповедали (Еф. 6:10). Јехова нам ту снагу умногоме даје преко наша два седмична састанака. Састанак викендом обухвата Јавно предавање и Разматрање Стражарске куле. Састанак радним даном се зове Хришћански живот и служба проповедања. a Такође имамо четири већа годишња скупа — регионални конгрес, два покрајинска састанка и Спомен-свечаност. Зашто је важно да присуствујемо тим састанцима? Како су се у савремено доба наши састанци мењали док нису добили данашњи изглед? Шта открива наш став према састанцима?

3, 4. На шта Јехова подстиче свој народ? Наведи примере.

³ Јехова још од давнина подстиче свој народ да се окупља како би га славио. На пример, он је 1513. пре н. е. дао Израелцима свој Закон, који је обухватао и одредбу о седмичном сабату. Тај дан је требало посветити Богу и поучавању породице Закону (Пон. зак. 5:12; 6:4-9). Када су Израелци поштовали ту заповест, породице су биле стабилне, а цео народ је био духовно чист и јак. С друге стране, кад су преступали Закон,  занемарујући редовне састанке на којима се славио Јехова, губили су Божју наклоност (Лев. 10:11; 26:31-35; 2. Лет. 36:20, 21).

⁴ Сетимо се и примера који нам је Исус пружио. Он је имао обичај да сваког сабата иде у синагогу (Лука 4:16). После његове смрти и ускрсења, ученици су наставили да се редовно састају, иако више нису били под обавезом да држе сабат (Дела 1:6, 12-14; 2:1-4; Римљ. 14:5; Кол. 2:13, 14). Осим што су се на тим састанцима поучавали и храбрили, први хришћани су такође приносили Богу жртве хвале путем молитви, коментара и песама (Кол. 3:16; Јевр. 13:15).

5. Зашто присуствујемо скупштинским састанцима и већим скуповима? (Видети и оквир „Конгреси јачају јединство Божјег народа“.)

⁵ Попут њих, кад присуствујемо седмичним скупштинским састанцима и већим годишњим скуповима, ми пружамо подршку Божјем Краљевству, добијамо снагу путем светог духа и храбримо друге изражавајући веру. Што је још важније, имамо прилику да славимо Јехову док се молимо, коментаришемо и певамо. Наши састанци не изгледају као они на које су ишли древни Израелци или први хришћани, али су подједнако важни. Како су наши састанци с временом добили данашњи изглед?

6, 7. (а) Шта је сврха наших састанака? (б) Како су се састанци некада разликовали од групе до групе?

⁶ Кад је брат Чарлс Тејз Расел почео да трага за истином из Божје Речи, увидео је потребу да се састаје с другима који имају исти циљ. Он је 1879. написао: „Заједно с другима из Питсбурга организовао сам и одржавао састанке на којима смо проучавали Свето писмо. Састајали смо се недељом.“ Читаоцима  Сионске стражарске куле упућен је позив да се састају, тако да су се већ 1881. у Питсбургу састанци одржавали сваке суботе и недеље. У Стражарској кули од новембра 1895. речено је да је сврха тих састанака да се развија „хришћанско братство, љубав и заједништво“, као и да се присутни међусобно храбре. (Прочитати Јеврејима 10:24, 25.)

⁷ Годинама су се изглед и распоред одржавања састанака разликовали од групе до групе. На пример, у писму које је објављено 1911, једна група из Сједињених Држава је известила: „Састајемо се барем пет пута седмично.“ Они су те састанке одржавали понедељком, средом, петком и два пута недељом. Једна група из Африке навела је у писму објављеном 1914: „Два пута месечно одржавамо састанке који трају од петка до недеље.“ Међутим, с временом су састанци постали сличнији онима какве имамо данас. Осмотримо укратко како су се наши састанци постепено мењали.

8. Које су биле теме првих јавних предавања?

⁸ Јавно предавање. Годину дана након што је почео да издаје Сионску стражарску кулу, брат Расел је 1880, по угледу на Исуса, кренуо на проповедничко путовање (Лука 4:43). Док је путовао од места до места, положио је темељ за састанак који данас зовемо Јавно предавање. У Стражарској кули је најављено то проповедничко путовање и речено је да ће Раселу „бити драго да на састанцима отвореним за јавност држи говор под насловом ’Ствари које се односе на Божје Краљевство‘“. Након што су у многим градовима основани разреди, то јест скупштине, свака од њих је 1911. била подстакнута да пошаље у околна подручја браћу која су добри говорници како би држали јавна предавања. Било је предвиђено да се у сваком месту одржи укупно шест предавања с темама као што су судњи дан и откупнина. После сваког говора, најављивано је име предавача и тема предавања за следећу седмицу.

9. Како се Јавно предавање мењало током година и како можеш подржати тај састанак?

⁹ У Стражарској кули је 1945. најављено да ће се широм света држати серија од осам јавних предавања о „горућим проблемима нашег доба“. Деценијама су браћа користила не само теме које су добијала од верног роба него и говоре које су сама осмислила. Међутим, сви говорници су 1981. добили упутство да своје говоре темеље на предлошцима који се шаљу скупштинама. b До 1990, у неким предлошцима били су предвиђени прикази и учешће публике, али те године су упутства била измењена и допуњена. Од тада се јавна предавања износе само у виду говора. Још  једна измена ступила је на снагу 2008, када је трајање јавних предавања скраћено са 45 на 30 минута. Премда се овај састанак током времена мењао, добро припремљени говори увек су јачали веру у Божју Реч и продубљивали знање о Божјем Краљевству (1. Тим. 4:13, 16). Да ли позиваш људе који су показали занимање за истину да чују те говоре и стекну драгоцена сазнања из Библије?

10-12. (а) Како се током година мењао изглед Разматрања Стражарске куле? (б) Која питања би било добро да поставимо себи?

¹⁰ Разматрање Стражарске куле. Пилгрими, путујући надгледници које је организација слала да посећују скупштине, држе говоре и предводе у служби проповедања, предложили су 1922. да се уведе састанак на ком би се разматрали чланци из Стражарске куле. Тај предлог је био прихваћен и у почетку се то разматрање одржавало средином седмице или недељом.

¹¹ У Стражарској кули од 15. јуна 1932. дата су додатна упутства у вези с тим састанком. По узору на разматрање у Бетелу, у чланку је речено да тај састанак треба да води један брат. Тројица браће би седела напред, наспрам других, и наизменично читала одломке. Пошто у то време у чланцима није било штампаних питања, водитељу је препоручено да позове присутне да постављају питања о материјалу који се осматрао. Након тога би позвао остале да одговоре на та питања. У случају да је било потребно нешто разјаснити, водитељ би пружио „кратко и сажето“ објашњење.

¹² У почетку је свакој скупштини било препуштено да изабере издање часописа које је већина желела да проучава. Међутим, у Стражарској кули од 15. априла 1933. свим скупштинама је препоручено  да проучавају текуће издање. Затим је 1937. речено да тај састанак треба одржавати недељом. Овај састанак је добио данашњи изглед након што су у Стражарској кули од 1. октобра 1942. објављене нове смернице. Као прво, речено је да ће се у чланцима за разматрање на дну сваке стране налазити питања и да њих треба користити приликом разматрања. Наведено је и да састанак треба да траје сат времена. Осим тога, браћа су подстакнута да коментаришу „својим речима“, а не да читају делове одломака. Верни роб нам све до данас даје правовремену духовну храну првенствено путем овог састанка (Мат. 24:45). Било би добро да се свако од нас запита: ’Да ли се припремам за разматрање Стражарске куле сваке седмице? Да ли се трудим да коментаришем ако сам у могућности?‘

13, 14. Како је почело да се одржава Скупштинско разматрање Библије и шта ти се посебно допада у вези с њим?

¹³ Скупштинско разматрање Библије. Почетком 1890-их, након што је објављено неколико томова књиге Миленијумска зора, брат Ран, Истраживач Библије из Балтимора, предложио је да се та књига проучава по групама, које су назване „Кругови зоре“. Одлучено је да се покуша с тим, па су ти састанци одржавани по кућама. Како је време пролазило, Кругови зоре су оснивани у све више градова у Сједињеним Државама, па је у Стражарској кули од септембра 1895. свим Истраживачима Библије препоручено да одржавају такве састанке. Требало је да их воде браћа која добро читају. Брат би прочитао једну реченицу, па би сачекао да присутни прокоментаришу. После разматрања свих реченица у одломку, потражио би и прочитао наведене стихове. На крају поглавља, свако од присутних би укратко поновио шта је научио.

¹⁴ Назив овог састанка се мењао више пута. Једно време се звао Веријски кругови за проучавање Библије, по становницима Верије, који су у првом веку темељно „истраживали Писма“ (Дела 17:11). Касније је назван Скупштинско разматрање књиге. Сада се зове Скупштинско разматрање Библије и више се не одржава по групама већ у Дворани Краљевства, где присуствује цела скупштина. Како су деценије пролазиле, на том састанку су разматране различите књиге, брошуре, па чак и чланци из Стражарске куле. Од самог почетка, сви присутни су подстицани да дају свој допринос том састанку. Захваљујући њему, стекли смо још веће знање из Библије. Да ли се редовно припремаш за овај састанак и учествујеш најбоље што можеш?

15. Шта је била сврха Теократске школе проповедања?

 ¹⁵ Теократска школа проповедања. „У понедељак увече, 16. фебруара 1942“, причао је Кери Барбер, који је у то време служио у главном седишту у Бруклину, „сва браћа из нашег Бетела била су позвана да се упишу на курс који је после назван Теократска школа проповедања.“ Брат Барбер, који је много касније служио као члан Водећег тела, описао је ту школу као „један од најлепших дарова који је Јехова дао свом народу у савремено доба“. Толико је помогла браћи да се побољшају у поучавању и проповедању да су 1943. све скупштине у свету подстакнуте да одржавају ту школу и с временом су добиле брошурицу Курс теократске службе. У Стражарској кули од 1. јуна 1943. писало је да је сврха Теократске школе проповедања да се Божје слуге обучавају да делотворније објављују Краљевство (2. Тим. 2:15).

16, 17. Да ли су се у Теократској школи проповедања стицале само говорничке вештине? Објасни.

 ¹⁶ Многи су у почетку имали огромну трему кад је требало да изађу пред већу публику. Клејтон Вудворт, мл., чији је отац 1918. био неправедно затворен с братом Ратерфордом и другима, причао је како се осећао када је 1943. почео да похађа Теократску школу: „Било ми је много тешко да држим говоре. Имао сам осећај да ми се језик залепио за непце, уста су ми била потпуно сува, а глас ми је био час дубок час пискутав.“ Међутим, с временом је био све бољи говорник и често је држао говоре. У овој школи није стекао само говорничке вештине. Научио је и колико је важно бити понизан и ослањати се на Јехову. „Схватио сам да није пресудан таленат говорника“, рекао је он. „Важно је да се добро припрема и у потпуности узда у Јехову — тада ће слушаоци уживати у његовим говорима и научиће нешто.“

 ¹⁷ Од 1959, и сестре имају прилику да похађају ту школу. Една Бауер се сећа каква је била реакција када је на конгресу прочитано то обавештење. „Међу сестрама је завладало право одушевљење“, рекла је она. „Добиле су више могућности да служе Јехови.“ Годинама су многа браћа и сестре учествовали у Теократској школи проповедања и тако прихватили изузетну прилику да их Јехова поучава. И данас имамо такву обуку на нашем састанку који се одржава радним даном. (Прочитати Исаију 54:13.)

18, 19. (а) Како данас добијамо практичне савете за службу проповедања? (б) Зашто певамо на састанцима? (Видети оквир „Певање о библијској истини“.)

¹⁸ Поучавање за хришћанску службу. Још 1919. одржавани су састанци с циљем да се организује служба проповедања. У то време, на њих нису долазили сви чланови скупштине већ само они који су били директно укључени у нуђење литературе. Почев од 1923, Поучавање за хришћанску службу одржавало се једном месечно и било је предвиђено да присуствује цела скупштина. До 1928, скупштине су биле подстакнуте да овај састанак одржавају сваке седмице, а 1935. је у Стражарској кули речено да као основу за састанак треба користити материјал из публикације Водитељ (касније Информатор, а након тога Наша служба за Краљевство). Убрзо су све скупштине редовно одржавале тај састанак.

¹⁹ Данас, на састанку који се одржава радним даном, ми добијамо практичне савете како да проповедамо (Мат. 10:5-13). Ако испуњаваш услове да добијаш Радну свеску, да ли је пажљиво читаш и примењујеш предлоге за службу проповедања?

20-22. (а) Зашто обележавамо годишњицу Исусове смрти? (б) Како ти користи што сваке године присуствујеш Спомен-свечаности?

²⁰ Исус је рекао својим следбеницима да обележавају спомен на његову смрт док он не дође. Као што је био случај с прославом Пасхе, и Спомен-свечаност се одржава једном годишње (1. Кор. 11:23-26). Милиони људи сваке године долазе на ту свечаност. Она подсећа помазане хришћане на част коју имају као сунаследници Краљевства (Римљ. 8:17). Другим овцама помаже да продубе поштовање према Краљу Божјег Краљевства и верно му служе (Јов. 10:16).

²¹ Брат Расел и његови сарадници били су свесни колико је важно обележавати Господову вечеру и знали су да то треба чинити само једном годишње. У Стражарској кули од априла 1880. писало је: „Многи од нас овде у Питсбургу већ годинама [...] заједно славе Пасху [Спомен-свечаност] и том приликом узимају хлеб и вино који представљају Господово тело и  крв.“ Убрзо су браћа ту прославу спојила са одржавањем конгреса. Први конгрес о ком постоји извештај одржан је 1889, када је било 225 присутних, а 22 се крстило.

²² Данас Спомен-свечаност више није део конгресног програма, али ми позивамо све на нашем подручју да заједно с нама присуствују тој прослави. Више од 19 милиона људи било је на обележавању Христове смрти 2013. године. Част нам је што можемо да присуствујемо Спомен-свечаности, као и да позивамо друге да заједно с нама буду на најважнијем састанку у години. Да ли се трудиш да позовеш што више људи на Спомен-свечаност?

23. Како гледаш на наше састанке?

²³ За верне Јеховине слуге, заповест да се састају никад није била оптерећење (Јевр. 10:24, 25; 1. Јов. 5:3). Примера ради, краљ Давид је волео да иде у храм да слави Јехову. Посебно се радовао када је то чинио с другима који су волели Бога (Пс. 27:4; 35:18). Сетимо се и Исусовог примера. Он је још као дечак жарко желео да буде „у дому свог Оца“ (Лука 2:41-49).

24. Шта показујемо својим присуством на састанцима?

²⁴ Кад присуствујемо састанцима, показујемо љубав према Јехови и жељу да духовно јачамо своје сувернике. То је такође показатељ да желимо да живимо као поданици Божјег Краљевства, јер се томе првенствено поучавамо на скупштинским састанцима, покрајинским састанцима и конгресима. Осим тога, на састанцима стичемо вештине и добијамо снагу која нам је потребна да бисмо истрајно учествовали у стварању и поучавању ученика Краља Исуса Христа, што је најважнија активност која се данас обавља под вођством Божјег Краљевства. (Прочитати Матеја 28:19, 20.) Нема сумње, наша жеља да се састајемо са суверницима открива колико смо лично уверени да Божје Краљевство заиста влада. Немојмо никад изгубити цењење за наше састанке!