Nakon 40 dana provedenih u pustinji, a pre nego što je krenuo nazad u Galileju, Isus je još jednom otišao kod Jovana. Jovan je pokazao na njega i uzviknuo: „Evo Jagnjeta Božjeg koje odnosi greh sveta! To je onaj za koga sam rekao: ’Za mnom dolazi čovek koji je ispred mene, jer je postojao pre mene‘“ (Jovan 1:29, 30). Iako je Jovan bio nešto malo stariji od Isusa, on je znao da je Isus postojao pre njega kao duhovno biće na nebu.

Nekoliko sedmica ranije, kada je Isus došao da se krsti, Jovan nije bio potpuno siguran da je on Mesija. „Ni ja ga nisam znao“, rekao je Jovan, „ali zato sam i došao da krštavam vodom da bi se on pokazao Izraelu“ (Jovan 1:31).

Zatim je svojim slušaocima rekao šta se desilo kada je Isus došao da se krsti: „Video sam kako duh kao golub silazi s neba i ostaje na njemu. Ni ja ga nisam znao, ali onaj koji me je poslao da krštavam vodom rekao mi je: ’Na koga vidiš da duh silazi i ostaje na njemu, to je onaj koji krštava svetim duhom.‘ Ja sam to video i svedočim da je on Sin Božji“ (Jovan 1:32-34).

Jovan je bio sa svoja dva učenika kada je Isus narednog dana ponovo došao. Tom prilikom je rekao: „Evo Jagnjeta Božjeg!“ (Jovan 1:36). Tada su ta dva učenika krenula za Isusom. Jedan od njih je bio Andrija. Izgleda da je drugi bio onaj koji je zabeležio ovaj događaj, a takođe se zvao Jovan. On je po svemu sudeći bio Isusov rođak, budući da je sin Salome, koja je verovatno Marijina sestra.

Isus se okrenuo i ugledao Andriju i Jovana kako ga slede. Zato ih je upitao: „Šta tražite?“

„Rabi“, odgovorili su mu, „gde stanuješ?“

„Dođite i videćete“, rekao im je Isus (Jovan 1:37-39).

Bilo je četiri sata posle podne, i Andrija i Jovan su proveli ostatak dana s Isusom. Andrija je bio toliko uzbuđen da je otišao po svog brata Simona, koji je takođe bio poznat i kao Petar, i rekao mu: „Našli smo Mesiju!“ (Jovan 1:41). Onda ga je odveo kod Isusa. Ono što se kasnije dogodilo pokazuje da je i Jovan otišao po svog brata Jakova i doveo ga kod Isusa, iako Jovan taj detalj nije zabeležio u svojim spisima.

Sutradan je Isus naišao na Filipa iz Vitsaide. To je bilo rodno mesto Andrije i Petra i nalazilo se na severnoj obali Galilejskog mora. Isus je pozvao Filipa: „Pođi za mnom“ (Jovan 1:43).

 Filip je zatim pronašao Natanaila, koji se takođe zvao Vartolomej, i rekao mu: „Našli smo onoga o kome su pisali Mojsije u Zakonu i Proroci: Isusa, Josifovog sina, iz Nazareta.“ Natanailo je bio sumnjičav i rekao je Filipu: „Može li išta dobro doći iz Nazareta?“

„Dođi i vidi“, pozvao ga je Filip. Isus je video kako Natanailo prilazi i rekao: „Evo pravog Izraelca, u kome nema prevare.“

„Odakle me poznaješ?“, upitao ga je Natanailo.

Isus mu je odgovorio: „Video sam te pre nego što te je Filip pozvao, dok si bio pod smokvom.“

Natanailo mu je iznenađeno odgovorio: „Učitelju, ti si Sin Božji, ti si kralj Izraela.“

„Zar veruješ zato što sam ti rekao da sam te video pod smokvom?“, pitao ga je Isus. „Videćeš i više od toga.“ Tada je dao sledeće obećanje: „Zaista, zaista, kažem vam, videćete nebo otvoreno i Božje anđele kako uzlaze i silaze k Sinu čovečjem“ (Jovan 1:45-51).

Ubrzo je Isus sa svojim učenicima napustio Jordansku dolinu i krenuo u Galileju.