Након што је у пролеће 30. н. е. прославио Пасху, Исус је са својим ученицима отишао из Јерусалима. Међутим, нису се одмах вратили у Галилеју својим кућама, већ су отишли у Јудеју, где су многе крстили. Јован Крститељ је то чинио већ око годину дана, највероватније у Јорданској долини, а неки од његових ученика су још увек били с њим.

Исус никога није лично крстио, већ је попут Јована поучавао народ. Међутим, своје ученике је слао да као и Јован крштавају оне који су се кајали због греха које су починили прекршивши Мојсијев закон (Дела апостолска 19:4).

Али Јованови ученици су били љубоморни и жалили су се на Исуса: „Онај који је с тобом био [...] крсти и сви иду к њему“ (Јован 3:26). Међутим, Јован није био љубоморан. Он се радовао због Исусовог успеха и желео је да се томе радују и његови ученици. Зато их је подсетио: „Ви сте ми сами сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христ, него сам послат пред њим.‘“ Затим је то сликовито објаснио тако да су сви могли разумети: „Ко има невесту, младожења је. А младожењин пријатељ, кад стоји и слуша га, веома се радује због младожењиног гласа. Тако се и ја радујем и радост је моја потпуна“ (Јован 3:28, 29).

Попут овог младожењиног пријатеља, Јован се радовао још месецима раније, када је своје ученике представио Исусу. Неки од њих су тада кренули за Исусом и касније су били помазани светим духом. Јован је желео да то учине и његови други ученици. Заправо, сврха Јованове службе била је да припреми Христу пут. Јован је то овако објаснио: „Он мора да расте, а ја морам да се умањујем“ (Јован 3:30).

Ученик који је већ почео да следи Исуса, а такође се звао Јован, касније је о Исусовом пореклу и његовој кључној улози у спасењу људи написао: „Ко долази одозго, тај је изнад свих осталих [...] Отац воли Сина и све је предао у његове руке. Ко исказује веру у Сина, има вечни живот. Ко није послушан Сину, неће видети живот, него Божји гнев остаје на њему“ (Јован 3:31, 35, 36). То је заиста важна истина коју сви треба да знају!

Убрзо након што је Јован Крститељ објаснио да ’мора да се умањује‘, краљ Ирод га је ухапсио. Тај краљ је био ожењен Иродијадом, која је била жена његовог полубрата Филипа. Јован је јавно осудио тај прељубнички чин и зато је био стрпан у затвор. Када је чуо да је Јован ухапшен, Исус је са својим ученицима напустио Јудеју и „повукао се у Галилеју“ (Матеј 4:12; Марко 1:14).