У Назарету је владало узбуђење. Када је пре нешто више од годину дана отишао да се крсти, Исус је био само тесар. Али сада је био познат као неко ко чини чуда. Назарећани су једва чекали да и код њих учини неко чудо.

Њихово ишчекивање је расло кад је Исус, по свом обичају, ушао у синагогу. Људи су тамо сваког сабата одлазили да се моле и читају из Мојсијевих и пророчких књига (Дела апостолска 15:21). Тада је Исус устао да чита. Међу присутнима је сигурно видео многа позната лица. Након тога су му дали свитак пророка Исаије и он је пронашао део који се данас налази у Исаији 61:1, 2.

Тамо је записано пророчанство о ономе кога ће Јехова помазати својим духом и који ће објавити слободу заробљенима, отварање очију слепима и долазак године Јеховине милости. Након што је прочитао те речи, дао је свитак послужитељу и сео. Све су очи биле упрте у њега. Вероватно им је дуже објашњавао шта тај део из Писма значи, а затим је рекао: „Данас су се испуниле ове речи из Писма које сте управо чули“ (Лука 4:21).

Људи су били задивљени тим „привлачним речима које су излазиле из његових уста“, па су рекли: „Зар није ово Јосифов син?“ Али он је схватио да они само желе да виде неко од његових чуда, и зато им је рекао: „Сигурно ћете на мене применити ову изреку: ’Лекару, излечи сам себе!‘ И рећи ћете: ’Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да се догодило у Капернауму‘“ (Лука 4:22, 23). Они су изгледа сматрали да је Исус требало да прво лечи у свом граду, помажући људима из свог места. Зато су му можда замерали што им није указао дужно поштовање.

Исус је прозрео њихово размишљање и зато је поменуо неке догађаје из израелске историје. На пример, у Илијино време у Израелу било је много удовица, али Илија није био послат ни код једне од њих. Уместо тога, отишао је у Сарепту, град надомак Сидона, и тамо учинио чудо које је спасло живот једној удовици која није била Израелка (1. Краљевима 17:8-16). Надаље, у време пророка Јелисеја у Израелу је било много губаваца, али је он излечио само Намана, који је био Сиријац (2. Краљевима 5:1, 8-14).

Како су присутни у синагоги реаговали? За њих су то могла бити непријатна поређења из историје, која су разоткрила њихову себичност и недостатак вере. Зато су пуни гнева устали и истерали Исуса из града. Потом су га одвели до литице брда на ком је био саграђен Назарет и покушали да га гурну. Али Исус им је умакао и склонио се на сигурно. Након тога је кренуо за Капернаум, који се налазио на северозападној обали Галилејског мора.