Kao što smo već videli, Isus je ranije pozvao četvoricu učenika, Petra, Andriju, Jakova i Jovana, da budu ribari ljudi. Sada su se nalazili u Kapernaumu i pošto je bio sabat, otišli su u tamošnju sinagogu. Isus je poučavao prisutne i svi su bili zadivljeni njegovim poukama. On im je govorio kao neko ko ima autoritet od Boga, a ne kao pismoznalci.

Tu u sinagogi bio je i jedan čovek opsednut demonom. On je počeo da viče: „Šta mi imamo s tobom, Isuse Nazarećanine? Jesi li došao da nas uništiš? Znam tačno ko si: Božji Sveti!“ Isus je prekorio demona koji je opseo čoveka, rečima: „Umukni i izađi iz njega!“ (Marko 1:24, 25).

Tada je zli duh bacio čoveka u grč, oborio ga na zemlju i povikao iz sveg glasa. Zatim je izašao iz njega, „a da mu nije naudio“ (Luka 4:35). Ljudi su bili zaprepašćeni! „Šta je ovo?“, pitali su se. „[On] ima vlast da zapoveda čak i nečistim duhovima, i oni ga slušaju“ (Marko 1:27). Sasvim razumljivo, vest o ovom upečatljivom događaju proširila se po celoj Galileji.

Isus i učenici su iz sinagoge otišli kod Simona Petra. Njegova tašta je imala veliku groznicu i bila je veoma bolesna. Oni su zamolili Isusa da joj pomogne. Zato joj je on prišao, uzeo je za ruku i podigao. Ona je odmah ustala i počela da ih služi, verovatno tako što im je pripremila obrok.

Oko zalaska sunca, ljudi su se okupili ispred Petrovih vrata, donoseći svoje bolesnike. Uskoro je izgledalo da se ceo grad sjatio pred njegova vrata. Zašto? Ljudi su želeli da budu izlečeni. Zapravo, „svi koji su imali bolesnike koji su bolovali od raznih bolesti dovodili su ih k njemu. On je polagao ruke na svakoga od njih i lečio ih“ (Luka 4:40). Dakle, baš kao što je i prorečeno, on je lečio sve njihove bolesti (Isaija 53:4). Čak je i isterivao demone iz ljudi. Dok je to činio, demoni su vikali: „Ti si Sin Božji!“ (Luka 4:41). Isus ih je prekoravao i nije im dozvoljavao da više išta kažu. Oni su znali da je Isus Hrist, a on nije želeo da se o njima stekne utisak kao da služe pravom Bogu.