Након што је излечио парализованог човека, Исус је још неко време остао на обали Галилејског мора, у Капернауму. Поново га је мноштво пратило и он их је поучавао. Ту је угледао Матеја, који се звао и Левије, како седи на месту где се скупљао порез. Исус му је упутио значајан позив: „Пођи за мном“ (Матеј 9:9).

Попут Петра, Андрије, Јакова и Јована, и Матеј је изгледа већ чуо за Исусово проповедање и дела која је чинио у овом крају. Као и они, и Матеј се одмах одазвао. Касније је то у свом јеванђељу овако описао: „Он [Матеј] је на то устао и пошао за њим [Исусом]“ (Матеј 9:9). Тако је оставио свој посао и постао Исусов ученик.

Нешто касније, можда да би показао колико цени тај Исусов позив, у свом дому је приредио велику гозбу. Поред Исуса и његових ученика, ко је још био позван? Приличан број Матејевих бивших сарадника, других порезника. Они су скупљали порезе за омражене римске власти. Ту су спадали порези од бродова који су упловљавали у луку, порези од каравана који су се кретали главним путевима, као и царина на увезену робу. Како је већина Јудејаца гледала на порезнике? Мрзели су их, јер су порезници често тражили више новца од прописаног. На гозби су били и грешници, они који су били на лошем гласу због свог начина живота (Лука 7:37-39).

Када су надмени фарисеји на гозби видели Исуса окруженог таквим људима, питали су његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе с порезницима и грешницима?“ (Матеј 9:11). Исус их је чуо, па им је рекао: „Не треба лекар здравима, него болеснима. Идите, дакле, и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.‘ Јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике“ (Матеј 9:12, 13; Осија 6:6). Фарисеји нису били искрени када су га ословили са „учитељу“. Међутим, и те како су могли много тога да науче од њега.

По свему судећи, Матеј је у свој дом позвао порезнике и грешнике како би могли чути Исуса и бити духовно излечени, будући да су многи од њих већ „пошли за њим“ (Марко 2:15). Исус је желео да им помогне да дођу у добар однос с Богом. За разлику од охолих фарисеја, Исус није мрзео овакве особе. Подстакнут самилошћу и милосрђем, он је лечио све који су били духовно болесни.

То што им је показивао милосрђе не значи да је умањивао њихове грехе, већ да је саосећао с њима, баш као и у случају оних које је физички лечио. Присетимо се како је самилосно додирнуо губавца и рекао му: „Хоћу. Очисти се“ (Матеј 8:3). Зар не треба и ми да имамо исти самилостан став према онима којима је потребна нека помоћ, посебно у духовном погледу?