Isus je sa učenicima sada krenuo na sever, prema Galileji. Još uvek je bilo proleće i njive su bile pune klasja koje se talasalo. Učenici su bili gladni, pa su zato kidali žito i jeli. Pošto je bio sabat, farisejima je zapalo za oko ono što su radili.

Ranije su neki Judejci već pokušali da ubiju Isusa, pod optužbom da krši sabat. Sada su fariseji optuživali njegove učenike: „Gle, tvoji učenici rade ono što se na sabat ne sme“ (Matej 12:2).

Fariseji su tvrdili da je branje klasja i njegovo trljanje među dlanovima zapravo žetva i vršidba (Izlazak 34:21). Zbog njihovog krutog tumačenja o tome šta se nije smelo raditi na sabat, ovaj dan je postao teret, i više nije bio radosno vreme puno duhovnih aktivnosti. Zato je Isus izneo primere kojima je pokazao da Jehova Bog nikada nije želeo da se njegov zakon o sabatu tako primenjuje.

Prvi primer se odnosio na Davida i njegove ljude. Kada su bili gladni, oni su se zaustavili kod svetog šatora i jeli hlebove koji su bili stavljeni pred Jehovu. Te hlebove, koji su već bili zamenjeni novima, trebalo je da jedu sveštenici. Međutim, u ovim okolnostima, David i njegovi ljudi nisu bili krivi zbog toga (Levitska 24:5-9; 1. Samuilova 21:1-6).

Isus je naveo i drugi primer: „Zar niste čitali u Zakonu da na sabat sveštenici u hramu skrnave sabat, a ipak nisu  krivi?“ Ono što je time hteo da kaže jeste da su sveštenici čak i na sabat klali životinje za žrtvu i radili druge poslove u hramu. „A kažem vam“, nastavio je on, „da je ovde nešto veće od hrama“ (Matej 12:5, 6; Brojevi 28:9).

Ponovo se osvrnuo na Pismo i rekao: „Da ste razumeli šta znači: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu‘, ne biste osudili nedužne.“ Zatim je zaključio: „Sin čovečji [je] Gospodar sabata.“ Ovim je rečima ukazao na svoju hiljadugodišnju vladavinu mira (Matej 12:7, 8; Osija 6:6).

Satana je veoma dugo gospodar ovog sveta i zato je život tako mučan i pun nasilja i ratovanja. To je ogromna razlika u odnosu na predstojeću Hristovu hiljadugodišnju vladavinu, nalik velikom sabatu, koja će ljudima konačno doneti olakšanje za kojim svi tako čeznemo!