Након што је одржао Проповед на гори, Исус је отишао у Капернаум. Ту су му пришле неке јудејске старешине. Њих је послао човек који није био из њиховог народа. У питању је био стотник, то јест римски заповедник.

Његов слуга је био озбиљно болестан и био је на самрти. Иако овај стотник није био Јеврејин, он је затражио Исусову помоћ. Зато је послао јудејске старешине да кажу Исусу да његов слуга „лежи код куће парализован, у тешким мукама“ (Матеј 8:6). Они су о том стотнику похвално рекли: „Заслужује да му то учиниш, јер воли наш народ и саградио нам је синагогу“ (Лука 7:4, 5).

Убрзо је Исус с тим старешинама кренуо у стотникову кућу. Док су јој прилазили, стотник је послао своје пријатеље да му кажу: „Господине, не труди се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров. Зато себе нисам сматрао достојним да дођем к теби“ (Лука 7:6, 7). Каква понизност човека који је навикао да издаје заповести! То показује колико је био другачији од Римљана који су тлачили своје робове (Матеј 8:9).

Стотник је сигурно знао да се Јудејци нису дружили с људима из других народа (Дела апостолска 10:28). Можда је због тога рекао својим пријатељима да поруче Исусу: „Реци реч да оздрави мој слуга“ (Лука 7:7).

Ова изјава је задивила Исуса, па је рекао: „Ни у Израелу нисам нашао тако велику веру“ (Лука 7:9). Када су се стотникови пријатељи вратили кући, видели су да је слуга потпуно здрав.

Исус је ово чудо искористио да би показао да ће и људи из других народа који имају веру бити благословљени: „Многи са истока и са запада доћи [ће] и биће за столом с Аврахамом и Исаком и Јаковом у небеском краљевству.“ А шта ће бити с Јудејцима који немају веру? Исус је рекао да ће они „бити бачени напоље у таму. Тамо ће плакати и шкргутати зубима“ (Матеј 8:11, 12).

Тако ће Јудејци који не буду желели да имају удела у Христовом Краљевству бити одбачени. Зато ће и припадници других народа имати прилику да са Христом „буду за столом“ у небеском Краљевству.