Ljudi su različito reagovali na Isusove reči i postupke, u zavisnosti kakvo im je bilo srce. To je posebno došlo do izražaja kada je farisej po imenu Simon, iz Galileje, pozvao Isusa u svoju kuću na obrok. Simon je to možda učinio da bi ga bolje upoznao jer je čuo za njegova čudesna dela. Isus je u tome verovatno video priliku da pomogne gostima i zato je prihvatio poziv, baš kao što je i u drugim prilikama prihvatao poziv poreznika i grešnika.

Međutim, nije primio uobičajenu srdačnu dobrodošlicu. Pošto su u Palestini putevi bili prašnjavi, noge bi se u sandalama ugrejale i uprljale. Zbog toga je bio običaj da se gostu noge operu osvežavajućom vodom. Takođe bi mu se poljupcem izražavala dobrodošlica, a u znak naklonosti i gostoljubivosti na glavu mu se izlivalo malo ulja. Ništa od toga nije učinjeno za Isusa! Dakle, koliko je uopšte bio dobrodošao?

Gosti su se okupili za stolom i obrok je počeo. Dok su jeli, u sobu je tiho ušla jedna nepozvana žena. Ona je „u gradu bila poznata kao grešnica“ (Luka 7:37). Svi nesavršeni ljudi su grešni, ali ova žena je izgleda živela nemoralno, možda kao prostitutka. Moguće da je čula Isusova učenja, kao i njegov poziv: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti“ (Matej 11:28, 29). Očigledno dirnuta Isusovim rečima i delima, ona je pošla da ga traži.

Prišla je Isusu s leđa i spustila se kod njegovih nogu. Suze su joj padale na njegove noge, koje je brisala svojom kosom. Nežno mu je ljubila stopala i izlivala na njih mirisno ulje. Simon je to prezrivo gledao i u sebi mislio: „Da je ovaj čovek prorok, znao bi ko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica“ (Luka 7:39).

Isus je znao o čemu Simon razmišlja i zato mu je rekao: „Simone, imam nešto da ti kažem.“ Simon je spremno uzvratio: „Učitelju, kaži!“ Isus je nastavio: „Dva čoveka su bila dužna nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao petsto denara, a drugi pedeset. Kako nisu mogli da vrate dug, on je spremno oprostio obojici. Dakle, koji će ga od njih više voleti?“ Očigledno ne shvatajući značaj ovog pitanja, Simon je rekao: „Verovatno onaj kome je oprostio više“ (Luka 7:40-43).

Isus mu je rekao da je u pravu, a zatim dodao: „Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, i nisi mi dao vode za noge. A ova žena mi je noge oblila suzama i obrisala ih svojom kosom. Nisi me pozdravio poljupcem, a ova žena, otkako sam ušao, nije prestala da mi ljubi noge. Nisi mi namazao glavu uljem, a ova žena mi je namazala noge mirisnim uljem.“ Isus je video da se ova žena iskreno kaje zbog svog načina života. Zato je zaključio sledećim rečima: „Kažem ti, oprošteni su joj gresi, iako ih je mnogo, jer je mnogo ljubavi pokazala. A kome je malo oprošteno, malo ljubavi pokazuje“ (Luka 7:44-47).

Isus ne opravdava nemoral. Umesto toga, on pokazuje razumevanje prema ljudima koji počine ozbiljne grehe, ali se kaju i traže pomoć od njega. Zato je ova žena sigurno osetila veliko olakšanje kada joj je Isus rekao: „Oprošteni su ti gresi [...] Tvoja vera te je spasla. Idi s mirom“ (Luka 7:48, 50).