Time što su poricali da Isus isteruje demone uz pomoć Božjeg duha, pismoznalci i fariseji su mogli biti krivi za hulu na sveti duh. Prema tome, na čiju će stranu stati — Božju ili Sataninu? Isus je to slikovito opisao: „Ili vam je drvo dobro i njegov plod dobar ili vam je drvo loše i njegov plod bezvredan. Jer po plodu se drvo poznaje“ (Matej 12:33).

Nema nikakve logike tvrditi da Isusovo dobro delo — isterivanje demona — potiče od Satane. Isus je jasno rekao u svojoj Propovedi na gori da ako je plod dobar, onda je i drvo dobro. Dakle, loša dela fariseja — njihovo optuživanje Isusa — pokazala su koliko su zli. Isus im je rekao: „Leglo zmijsko! Kako možete dobro da govorite, kad ste zli? Jer usta govore ono čega je srce puno“ (Matej 7:16, 17; 12:34).

Naše reči pokazuju kakvo nam je srce i na osnovu njih nam se može suditi. Zato je Isus nastavio: „Kažem vam da će ljudi za svaku bezvrednu reč koju izgovore položiti račun u Sudnji dan. Jer ćeš po svojim rečima biti proglašen pravednim, i po svojim rečima bićeš osuđen“ (Matej 12:36, 37).

Pismoznalcima i farisejima nisu bila dovoljna Isusova veličanstvena dela. Zato su tražili: „Učitelju, hteli bismo da od tebe vidimo neki čudesan znak.“ Možda oni nisu videli neko njegovo čudo, ali mnogi drugi jesu, i zato im je Isus rekao: „Zao i preljubnički naraštaj stalno traži znak, ali neće mu se dati nikakav znak osim znaka proroka Jone“ (Matej 12:38, 39).

Isus im je objasnio na šta je mislio: „Kao što je Jona bio u utrobi ogromne ribe tri dana i tri noći, tako će i Sin čovečji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći.“ Jonu je progutala jedna velika riba, ali je bio izbavljen — što je bilo ravno uskrsenju. Pomoću ovog primera, Isus je prorekao da će umreti i da će trećeg dana uskrsnuti. Kada se to kasnije bude desilo, judejske vođe će odbaciti ’znak proroka Jone‘ tako što se neće pokajati i promeniti (Matej 27:63-66; 28:12-15). Za razliku od njih, „stanovnici Ninive“ su se pokajali nakon što im je Jona propovedao. Zato će oni u nekom smislu osuditi naraštaj Isusovog vremena. Isus je još rekao da će i kraljica Save svojim primerom  osuditi taj naraštaj. Ona je želela da čuje Solomonovu mudrost i ostala je zadivljena. A sada, zapazio je Isus: „Ovde je neko veći od Solomona“ (Matej 12:40-42).

Isus je uporedio stanje tog zlog naraštaja s čovekom iz kog je izašao nečisti duh (Matej 12:45). Pošto taj čovek nije popunio prazninu dobrim stvarima, zli duh se vratio i sa sobom doveo sedam još gorih duhova. Slično tome, iako je izraelski narod bio očišćen i organizovan, oni su odbacili Božje proroke i čak progonili Isusa, bez obzira što je na njemu očigledno bio Božji duh. To pokazuje koliko je narod bio iskvaren.

Dok je Isus još govorio, mnoštvu su prišli njegova majka i braća. Neko od onih koji su sedeli blizu njega rekao je: „Tvoja majka i tvoja braća stoje napolju i žele da te vide.“ Isus je zatim pokazao koliku bliskost oseća sa svojim učenicima, koji su mu bili poput rođenog brata, sestre ili majke. Pružajući ruku prema učenicima, on je rekao: „Moja majka i moja braća jesu ovi koji slušaju reč Božju i vrše je“ (Luka 8:20, 21). Na taj način je pokazao da koliko god da su mu bili važni odnosi u porodici, još mu je važniji bio odnos s njegovim učenicima. I nas bliskost s duhovnom braćom i sestrama zaista okrepljuje, pogotovo onda kada su drugi sumnjičavi prema našim dobrim delima ili nas prekoravaju.