Jair je bio svedok izlečenja žene koja je krvarila. Zato je verovao da Isus može pomoći i njegovoj ćerki, iako je mislio da je dotad već sigurno mrtva (Matej 9:18). Da li je Isus i njoj mogao da pomogne?

Dok je Isus još razgovarao sa ženom koju je izlečio, došli su ljudi iz Jairove kuće i javili mu: „Kći ti je umrla!“ Zatim su dodali: „Zašto da još mučiš učitelja?“ (Marko 5:35).

To je zaista bilo potresno! Jair, koji je uživao veliko poštovanje u svom kraju, sada je bio potpuno bespomoćan. Njegova jedinica je umrla. Međutim, Isus je čuo o čemu su razgovarali. Okrenuo se k Jairu i ohrabrio ga rečima: „Ne boj se, samo veruj“ (Marko 5:36).

Zajedno su nastavili put do Jairove kuće. Kada su stigli, zatekli su veliki metež. Okupljeni ljudi su plakali, jadikovali i udarali se u grudi od bola. Isus je stao među njih i rekao nešto neočekivano: „Dete nije umrlo, nego spava“ (Marko 5:39). Kada su to čuli, ljudi su počeli da mu se smeju. Znali su da je devojčica umrla. Ali Isus će uz Božju pomoć pokazati da baš kao što je moguće usnulu osobu probuditi iz sna, moguće je i mrtve vratiti u život.

Tada je rekao da svi izađu, osim Petra, Jakova, Jovana i roditelja umrle devojčice. S njih petoro je ušao u sobu gde je ona ležala. Uzeo ju je za ruku i rekao: „’Talita kum‘, što znači: ’Devojčice, tebi govorim, ustani!‘“ (Marko 5:41). Ona je odmah ustala i počela da hoda. Jair i njegova žena su bili van sebe od sreće! Da bi ih uverio da je devojčica zaista živa, Isus im je rekao da joj daju nešto da jede.

U ranijim prilikama, Isus je onima koje je izlečio govorio da ne govore drugima šta je učinio za njih. To je rekao i ovog puta. Ali presrećni roditelji i drugi nisu mogli to da zadrže za sebe i glas o uskrsenju „proširio se po celom tom kraju“ (Matej 9:26). Ko bi mogao da ćuti ako bi video voljenu osobu kako ustaje iz mrtvih? Ovo je drugo zabeleženo uskrsenje koje je Isus učinio.