Isus svoje apostole nije samo poučavao kako da propovedaju. Takođe ih je brižno upozoravao na protivnike: „Evo, ja vas šaljem kao ovce među vukove [...] Čuvajte se ljudi, jer će vas predavati sudovima i bičevaće vas u svojim sinagogama. Zbog mene će vas voditi pred namesnike i kraljeve“ (Matej 10:16-18).

Isusovi sledbenici će nailaziti na snažno protivljenje i zato im je dao utešno obećanje: „Kad vas predaju, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti, jer će vam se u taj čas dati šta da govorite. Jer ne govorite vi, nego duh vašeg Oca govori preko vas.“ Još je dodao: „Brat će brata predati na smrt, i otac svoje dete, i deca će ustati na roditelje i predaće ih da se pogube. Svi će vas mrzeti zbog mog imena. Ali ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 10:19-22).

Pošto je propovedanje bilo toliko važno, Isus je rekao da njegovi sledbenici moraju biti mudri kako bi ostali na slobodi i izvršili svoj zadatak. Zato im je rekao: „Kad vas budu progonili u jednom gradu, bežite u drugi. Jer zaista, kažem vam, nećete obići sve izraelske gradove pre nego što dođe Sin čovečji“ (Matej 10:23).

Zaista izvrsne pouke, upozorenja i ohrabrenje! Međutim, ono što je Isus rekao nije se odnosilo samo na apostole već i na one koji će propovedati nakon njegove smrti i uskrsenja. To se vidi iz njegovih reči „svi će vas mrzeti“, a ne samo oni kojima su apostoli bili poslati da propovedaju. Nadalje, nigde ne možemo pročitati da su tada, tokom propovedanja po Galileji, apostoli bili izvođeni pred kraljeve i namesnike ili da su ih članovi porodice predavali na pogubljenje.

Očigledno je Isus govorio o budućnosti. Pogledajmo njegovu izjavu o tome da učenici neće dovršiti propovedanje na svom području „pre nego što dođe Sin čovečji“. On je ukazivao na to da njegovi učenici neće završiti propovedanje o Božjem Kraljevstvu pre nego što slavni Kralj, Isus Hrist, dođe u ulozi Božjeg Sudije.

Dok su propovedali, apostole nije trebalo da čudi protivljenje. Isus im je  o tome rekao: „Učenik nije iznad svog učitelja, niti je rob iznad svog gospodara.“ Poruka je bila jasna. Isus je nailazio na nerazumevanje i protivljenje dok je propovedao o Božjem Kraljevstvu, pa su to i oni mogli očekivati. Zato ih je ohrabrio: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, ali ne mogu ubiti dušu. Bojte se onoga koji može pogubiti i dušu i telo u geheni“ (Matej 10:24, 28).

U tom pogledu, Isus je pružio izvanredan primer. Hrabro je izdržao smrt i ostao veran Jehovi, Svemoćnom Bogu. Samo Jehova može uništiti „dušu“ neke osobe (to jest njen život) ili je uskrsnuti u večni život. Ovo su sigurno bile utešne reči za apostole!

Isus je na sledeći način prikazao koliko Bog brine za svoje sluge: „Zar se dva vrapca ne prodaju za jedan novčić? A ipak nijedan od njih ne pada na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to. Dakle, ne bojte se, vi ste vredniji od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29, 31).

Poruka koju je Isus propovedao dovešće do podela u porodici — neki će je prihvatiti, a neki ne. „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju“, objasnio je Isus. Da bi neki član porodice prihvatio biblijsku istinu, on mora biti hrabar. „Ko voli oca ili majku više nego mene, nije me dostojan. Ko voli sina ili kćer više nego mene, nije me dostojan“, rekao je Isus (Matej 10:34, 37).

Međutim, neki će dobro primiti njegove učenike. O tome je on rekao: „Ko napoji jednog od ovih malih samo čašom hladne vode zato što je učenik, zaista, kažem vam, neće izgubiti svoju platu“ (Matej 10:42).

Pouka, upozorenje i ohrabrenje koje je Isus pružao svojim apostolima pomogli su im da idu „od sela do sela objavljujući dobru vest i lečeći posvuda“ (Luka 9:6).