Након свог преображења и излечења дечака који је био под утицајем демона, Исус је кренуо из Цезареје Филипове према Капернауму. Путовао је само са својим ученицима, јер није хтео да „ико сазна“ да они долазе (Марко 9:30). То му је омогућило да припреми ученике за своју смрт и дело које ће они обављати. „Син човечји биће издат и предат у руке људима. Они ће га убити, али он ће трећи дан ускрснути“, рекао је (Матеј 17:22, 23).

То није требало да буде ништа ново за ученике. Исус је раније већ говорио о томе да ће бити убијен, иако је Петар одбио да верује да ће се то десити (Матеј 16:21, 22). Поред тога, тројица апостола су видели Исусово преображење и чули разговор о Исусовом „одласку“ (Лука 9:31). Сада су се његови следбеници „веома ражалостили“ због оног што је Исус рекао, иако нису у потпуности разумели шта његове речи значе (Матеј 17:23). Међутим, плашили су се да му поставе додатна питања.

На крају су стигли у Капернаум, место где је Исус често боравио и одакле су били неки његови апостоли. Тамо су они који су скупљали храмски порез пришли Петру. Вероватно желећи да оптуже Исуса да не плаћа порезе, они су упитали: „Зар ваш учитељ не плаћа [храмски] порез од две драхме?“ (Матеј 17:24).

„Плаћа“, одговорио је Петар. Након тога је дошао у кућу где је био Исус, који је већ знао шта се догодило. Зато он није чекао да му то Петар исприча, већ га је упитао: „Шта мислиш, Симоне? Од кога краљеви земаљски добијају таксе или порез? Од својих синова или од туђих?“ Петар је одговорио: „Од туђих.“ Исус је затим закључио: „Дакле, њихови синови су ослобођени пореза“ (Матеј 17:25, 26).

Исусов Отац је Краљ свемира и Бог који се обожавао у храму у Јерусалиму. Због тога Божји Син законски није био обавезан да плаћа храмски порез. „Али да их не саблазнимо“, рекао је Исус Петру, „иди до мора, баци удицу и узми прву рибу коју ухватиш, отвори јој уста и наћи ћеш статер [тетрадрахму]. Узми га и дај им за мене и за себе“ (Матеј 17:27).

Убрзо су се ученици поново окупили. Желели су да чују од Исуса ко ће бити највећи у Краљевству. Недавно су се устезали да га испитују о његовој смрти, а сада се нису устручавали да га питају за своју будућност. Исус је знао о чему су размишљали. О томе су се већ расправљали док су ишли за њим у Капернаум. Зато их је упитао: „О чему сте путем расправљали?“ (Марко 9:33). Они су се постидели и више ни реч нису рекли, јер су се расправљали ко је од њих највећи. На крају су открили Исусу шта је био проблем када су га упитали: „Ко је дакле највећи у небеском краљевству?“ (Матеј 18:1).

Готово је непојмљиво замислити да су након скоро три године проведене са Исусом тако размишљали. Међутим, они су били несавршени, а и одрасли су у окружењу у ком су се наглашавали углед и положај у друштву. Поред тога, Исус је раније Петру обећао да ће му дати „кључеве“ Краљевства. Да ли се можда Петар због тога осећао важнијим? Можда су  слично размишљали Јаков и Јован, пошто су били сведоци Исусовог преображења.

Шта год да је било посреди, Исус је исправио њихов став. Позвао је једно дете, ставио га међу своје ученике и рекао им: „Ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у небеско краљевство. Дакле, ко се понизи као ово дете, тај је највећи у небеском краљевству. И ко прима једно овакво дете у моје име, и мене прима“ (Матеј 18:3-5).

Заиста одличан метод поучавања! Исус се није наљутио и рекао ученицима како су похлепни и амбициозни. Уместо тога, поучио их је на живом примеру. Деца се не истичу и немају утицајан положај у друштву. Исус је на тај начин показао ученицима да и они треба тако да гледају на себе. Затим је своју поуку о понизности закључио следећим речима: „Ко се међу свима вама понаша као мањи, тај је велики“ (Лука 9:48).