Nakon svog preobraženja i izlečenja dečaka koji je bio pod uticajem demona, Isus je krenuo iz Cezareje Filipove prema Kapernaumu. Putovao je samo sa svojim učenicima, jer nije hteo da „iko sazna“ da oni dolaze (Marko 9:30). To mu je omogućilo da pripremi učenike za svoju smrt i delo koje će oni obavljati. „Sin čovečji biće izdat i predat u ruke ljudima. Oni će ga ubiti, ali on će treći dan uskrsnuti“, rekao je (Matej 17:22, 23).

To nije trebalo da bude ništa novo za učenike. Isus je ranije već govorio o tome da će biti ubijen, iako je Petar odbio da veruje da će se to desiti (Matej 16:21, 22). Pored toga, trojica apostola su videli Isusovo preobraženje i čuli razgovor o Isusovom „odlasku“ (Luka 9:31). Sada su se njegovi sledbenici „veoma ražalostili“ zbog onog što je Isus rekao, iako nisu u potpunosti razumeli šta njegove reči znače (Matej 17:23). Međutim, plašili su se da mu postave dodatna pitanja.

Na kraju su stigli u Kapernaum, mesto gde je Isus često boravio i odakle su bili neki njegovi apostoli. Tamo su oni koji su skupljali hramski porez prišli Petru. Verovatno želeći da optuže Isusa da ne plaća poreze, oni su upitali: „Zar vaš učitelj ne plaća [hramski] porez od dve drahme?“ (Matej 17:24).

„Plaća“, odgovorio je Petar. Nakon toga je došao u kuću gde je bio Isus, koji je već znao šta se dogodilo. Zato on nije čekao da mu to Petar ispriča, već ga je upitao: „Šta misliš, Simone? Od koga kraljevi zemaljski dobijaju takse ili porez? Od svojih sinova ili od tuđih?“ Petar je odgovorio: „Od tuđih.“ Isus je zatim zaključio: „Dakle, njihovi sinovi su oslobođeni poreza“ (Matej 17:25, 26).

Isusov Otac je Kralj svemira i Bog koji se obožavao u hramu u Jerusalimu. Zbog toga Božji Sin zakonski nije bio obavezan da plaća hramski porez. „Ali da ih ne sablaznimo“, rekao je Isus Petru, „idi do mora, baci udicu i uzmi prvu ribu koju uhvatiš, otvori joj usta i naći ćeš stater [tetradrahmu]. Uzmi ga i daj im za mene i za sebe“ (Matej 17:27).

Ubrzo su se učenici ponovo okupili. Želeli su da čuju od Isusa ko će biti najveći u Kraljevstvu. Nedavno su se ustezali da ga ispituju o njegovoj smrti, a sada se nisu ustručavali da ga pitaju za svoju budućnost. Isus je znao o čemu su razmišljali. O tome su se već raspravljali dok su išli za njim u Kapernaum. Zato ih je upitao: „O čemu ste putem raspravljali?“ (Marko 9:33). Oni su se postideli i više ni reč nisu rekli, jer su se raspravljali ko je od njih najveći. Na kraju su otkrili Isusu šta je bio problem kada su ga upitali: „Ko je dakle najveći u nebeskom kraljevstvu?“ (Matej 18:1).

Gotovo je nepojmljivo zamisliti da su nakon skoro tri godine provedene sa Isusom tako razmišljali. Međutim, oni su bili nesavršeni, a i odrasli su u okruženju u kom su se naglašavali ugled i položaj u društvu. Pored toga, Isus je ranije Petru obećao da će mu dati „ključeve“ Kraljevstva. Da li se možda Petar zbog toga osećao važnijim? Možda su  slično razmišljali Jakov i Jovan, pošto su bili svedoci Isusovog preobraženja.

Šta god da je bilo posredi, Isus je ispravio njihov stav. Pozvao je jedno dete, stavio ga među svoje učenike i rekao im: „Ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u nebesko kraljevstvo. Dakle, ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u nebeskom kraljevstvu. I ko prima jedno ovakvo dete u moje ime, i mene prima“ (Matej 18:3-5).

Zaista odličan metod poučavanja! Isus se nije naljutio i rekao učenicima kako su pohlepni i ambiciozni. Umesto toga, poučio ih je na živom primeru. Deca se ne ističu i nemaju uticajan položaj u društvu. Isus je na taj način pokazao učenicima da i oni treba tako da gledaju na sebe. Zatim je svoju pouku o poniznosti zaključio sledećim rečima: „Ko se među svima vama ponaša kao manji, taj je veliki“ (Luka 9:48).