Bližio se kraj 32. n. e. Prošlo je oko tri godine od kada se Isus krstio. Nedavno je sa svojim učenicima bio u Jerusalimu na proslavi Praznika senica. Verovatno su još uvek bili u tom kraju (Luka 10:38; Jovan 11:1). U stvari, poslednjih šest meseci svoje službe, Isus je uglavnom proveo u Judeji ili s druge strane Jordana, u Pereji. I na ovom području je trebalo da se propoveda.

Ranije, nakon Pashe 30. n. e., Isus je neko vreme proveo propovedajući u Judeji i putujući kroz Samariju. Onda, otprilike u vreme Pashe 31. n. e., Judejci su pokušali da ga ubiju. Narednih godinu i po dana, uglavnom je poučavao na severu, u Galileji. Tokom tog vremena, mnogi su počeli da ga slede. U Galileji je obučavao svoje apostole, dajući im sledeće uputstvo: „Propovedajte: ’Približilo se nebesko kraljevstvo‘“ (Matej 10:5-7). Sada je uradio nešto slično i u Judeji.

Najpre je odabrao 70 učenika i poslao ih dvojicu po dvojicu da propovedaju. Prema tome, sada je bilo 35 parova za propovedanje na području gde je ’žetva bila zaista velika, a radnika malo‘ (Luka 10:2). Trebalo je da idu u mesta u koja bi Isus kasnije mogao doći, da leče bolesne i šire poruku koju je on propovedao.

Isus im je rekao da se ne koncentrišu na propovedanje u sinagogama, već da posećuju ljude u njihovim domovima. „U koju god kuću uđete“, uputio ih je, „prvo recite: ’Mir ovoj kući!‘ I ako tamo bude prijatelj mira, vaš mir će ostati na njemu.“ Koju poruku je trebalo da prenose? Isus im je rekao: „Govorite im: ’Približilo vam se Božje kraljevstvo‘“ (Luka 10:5-9).

Uputstva koja im je dao bila su slična onima koja je godinu dana ranije dao dvanaestorici apostola. Upozorio ih je da ih neće svi lepo primiti. Pa ipak, svojim propovedanjem će kod mnogih koji budu bili prijemčivi stvoriti želju da upoznaju Gospoda, Isusa, i da uče od njega, kad ih on ubrzo bude posetio.

Nedugo zatim, 35 parova se vratilo kod Isusa. Radosno su mu ispričali: „Gospode, čak nam se i demoni pokoravaju kad se služimo tvojim imenom.“ Ovaj povoljni izveštaj je sigurno obradovao Isusa, pa je rekao: „Gledao sam Satanu kako je kao munja pao s neba. Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i škorpijama“ (Luka 10:17-19).

 Zatim je uverio svoje sledbenike da će savladavati sve poteškoće, da će takoreći gaziti zmije i škorpije. Nadalje, mogli su da budu sigurni da će u budućnosti Satana biti zbačen s neba. Pored toga, on je pomogao učenicima da shvate šta zaista ima trajnu vrednost. Rekao je: „Ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što je vaše ime zapisano na nebesima“ (Luka 10:20).

Isus je bio veoma srećan i zato je javno iskazao hvalu svom Ocu što je na tako divan način koristio svoje ponizne sluge. Obraćajući se svojim učenicima, rekao je: „Srećne su oči koje gledaju ono što vi gledate. Jer kažem vam, mnogi proroci i kraljevi želeli su da vide to što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju to što vi čujete, ali nisu čuli“ (Luka 10:23, 24).