На источном обронку Маслинске горе, око три километра од Јерусалима, лежало је село Витанија (Јован 11:18). Исус је тамо отишао у посету код две сестре, Марте и Марије, и њиховог брата Лазара. Они су били Исусови пријатељи и топло су га дочекали.

Велика је част имати Месију у гостима. Зато је Марта уложила велики труд да га угости и напорно радила да би обезбедила богату трпезу. Док је она радила, њена сестра, Марија, седела је код Исусових ногу и слушала га. Након неког времена, Марта је рекла Исусу: „Господе, зар не мариш што ме је сестра оставила саму да послужујем? Реци јој да ми помогне“ (Лука 10:40).

Исус није искритиковао Марију, већ је Марту посаветовао да није потребно да се толико труди око јела: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш око много тога, а мало тога је потребно или само једно. Марија је изабрала бољи део, који јој се неће одузети“ (Лука 10:41, 42). Исус је истакао да није потребно потрошити превише времена на спремање разних јела. Био је довољан једноставан оброк.

Мартине намере су биле добре. Она је желела да буде гостољубива. Па ипак, пропустила је важне поуке од Божјег Сина јер се претерано бринула око хране. Исус је нагласио да је Марија направила мудар избор, због ког ће имати трајну корист. Из њеног примера и ми можемо нешто важно научити.

Једном другом приликом, Исус је пружио другачију, али једнако вредну поуку. Један ученик га је упитао: „Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике“ (Лука 11:1). Исус је већ говорио о томе пре око годину и по дана, када је одржао Проповед на гори (Матеј 6:9-13). Али можда ови ученици тада нису били присутни, па је Исус сада поновио кључне мисли. Затим је испричао једну причу да би истакао важност истрајности у молитви.

„Замислите да у поноћ одете код пријатеља и да му кажете: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је управо дошао пријатељ с пута, а немам шта да изнесем пред њега‘? А он из куће каже: ’Немој да ми досађујеш! Врата су већ закључана, и моја деца и ја већ смо у кревету. Не могу да устанем да ти то дам.‘ Кажем вам, ако и неће устати и дати му зато што му је пријатељ, устаће због његове упорности и даће му оно што му треба“ (Лука 11:5-8).

Исус није хтео да каже да Јехова не жели да одговори на молитве, попут овог човека из приче који ће се само због упорности свог пријатеља одазвати. За разлику од њега, Јехова, наш брижни небески Отац, једва чека да одговори на искрене молбе својих верних слугу. Исус је наставио: „Зато вам кажем: Молите, и даће вам се! Тражите, и наћи ћете! Куцајте, и отвориће вам се! Јер свако ко моли, добија. Свако ко тражи, налази. И свакоме ко куца, отвориће се“ (Лука 11:9, 10).

Исус је затим подвукао ту поуку тиме што је испричао једно поређење: „Који би отац међу вама свом сину, ако га замоли за рибу, дао змију уместо рибе? Или ако га замоли за јаје, хоће ли му дати шкорпију? Дакле, ако ви, иако сте зли, знате да дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац, који је на небу, дати светог духа онима који га моле за то!“ (Лука 11:11-13). Заиста дирљива потврда да нас наш Отац радо слуша и задовољава наше потребе!