Исус је управо поновио како се треба молити. Али то није једина тема о којој је више пута говорио. Када је раније чинио чуда у Галилеји, суочио се с лажним оптужбама да то чини уз помоћ владара демона. Сада су га у Јудеји поново оптужили за то.

Када је из једног човека истерао демона, који му је одузео способност говора, народ је био задивљен. Али његови критичари нису. Поново су га лажно оптужили: „Истерује демоне уз помоћ Велзевула, владара демона“ (Лука 11:15). Други су желели више доказа који би им открили ко је Исус, па су тражили од њега неки знак с неба.

Исус је знао да су желели да га искушају, па им је одговорио исто као и онима који су га оптуживали у Галилеји. Рекао им је да ће свако краљевство које је подељено пропасти и додао је: „Ако је дакле и Сатана раздељен у себи, како ће његово краљевство опстати?“ Затим им је отворено рекао: „Ако ја Божјим прстом истерујем демоне, заиста је међу вас стигло Божје краљевство“ (Лука 11:18-20).

То што је поменуо „Божји прст“ требало је да његове слушаоце подсети на оно што се десило раније у историји Израела. Након што је Мојсије на фараоновом двору учинио једно чудо, очевици су узвикнули: „Ово је прст Божји!“ Такође су на две камене плоче „Божјим прстом“ биле написане Десет заповести (Излазак 8:19; 31:18). Слично томе, „Божји прст“ — његов свети дух, то јест сила којом се он служи — сада је омогућавао Исусу да истерује демоне и лечи болесне. Тако је Божје Краљевство заиста стигло међу те противнике, јер је изабрани Краљ тог Краљевства, Исус, био с њима и чинио сва та дела.

Исусова моћ да истерује демоне била је доказ његове надмоћи над Сатаном, као када снажан човек савлада наоружаног чувара неке куће. Исус је такође поновио причу о нечистом духу који је изашао из неког човека. Ако човек ту празнину не попуни добрим стварима, тај дух ће се вратити са седморицом горих и човек ће бити у горем стању него пре (Матеј 12:22, 25-29, 43-45). Нешто слично се десило израелском народу.

Међу мноштвом које је слушало Исуса била је и једна жена која је узвикнула: „Срећна је утроба која те је носила и груди које су те дојиле!“ За Јудејку би била част да буде мајка неког пророка, а камоли да буде мајка Месије. Зато је ова жена можда мислила да Марија може бити веома срећна што је мајка таквог учитеља. Али Исус је исправио ту жену речима: „Не, него срећни су они који слушају Божју реч и држе је!“ (Лука 11:27, 28). Исус никада није ни наговестио да се Марији треба указивати посебна част. Сваки човек ће праву срећу наћи у верном служењу Богу, а не у родбинским везама или неким достигнућима.

Као и раније у Галилеји, Исус је поново прекорио оне који су тражили знак с неба. Рекао им је да им се неће дати ниједан знак осим „Јониног знака“. Јона је служио као знак тиме што је био три дана у риби и тиме што је храбро проповедао, након чега су се Нинивљани покајали. Исус је рекао: „А овде је неко већи од Јоне“ (Лука 11:29-32). Он је такође већи од Соломона, који је својом мудрошћу задивио краљицу Саве.

„Нико не пали светиљку“, он је додао, „да је стави у подрум или под корпу, него на свећњак“ (Лука 11:33). Можда је мислио на то да је поучавање тих људи и чињење  чуда исто као и стављање светиљке на скривено место. Њихове очи нису биле усредсређене, па нису разумели сврху његових дела.

Исус је управо истерао демона, након чега је неми човек проговорио. То је требало да подстакне људе да одају част Јехови Богу и говоре другима шта он све чини. Зато је Исус онима који су га критиковали упутио упозоравајуће речи: „Пази, дакле, да светлост која је у теби не буде тама. Дакле, ако је цело твоје тело светло, без имало таме, биће сасвим светло као кад те светиљка обасјава својим сјајем“ (Лука 11:35, 36).