Док је био у Јудеји, Исус је прихватио позив једног фарисеја да код њега дође на оброк. То вероватно није била вечера него оброк током дана (Лука 11:37, 38; упоредити с Луком 14:12). Пре јела, фарисеји су обредно прали руке до лактова. Исус то није урадио (Матеј 15:1, 2). Опрати руке на тај начин не би било против Божјег Закона, али то није било нешто што је Бог захтевао.

Фарисеј који је позвао Исуса био је изненађен што Исус није следио тај обичај. Исус је то приметио, па је рекао: „Ви фарисеји споља чистите чашу и чинију, а изнутра сте пуни грабежа и злоће. Неразумни! Зар није онај који је начинио оно што је споља, начинио и оно што је унутра?“ (Лука 11:39, 40).

Проблем није било прање руку пре јела, него религиозно лицемерство. Фарисеји и остали који су обредно прали руке нису очистили своје срце од зла. Зато их је Исус саветовао: „Као милостињу дајте оно што је унутра, и све ће вам друго бити чисто“ (Лука 11:41). Заиста истинито! Давање треба да буде подстакнуто љубављу, а не жељом да се други задиве наводном праведношћу.

Није се радило о томе да они нису давали. Исус је то истакао: „Дајете десетак од нане и руте и од сваког поврћа, а не марите за правду и љубав према Богу! Ово прво били сте дужни да чините, а оно друго да не занемарите“ (Лука 11:42). Божји Закон је захтевао плаћање десетка од усева (Поновљени закони 14:22). То је укључивало нану и руту, то јест зачинско биље. Фарисеји су предано давали десетак од ових биљака, али шта је било с важнијим захтевима из Божјег Закона, као што су праведно поступање и скромност пред Богом? (Михеј 6:8).

Исус је наставио: „Тешко вама, фарисеји, јер волите прва места у синагогама и да вас поздрављају на трговима! Тешко вама, јер сте као гробови који се не примећују, па људи по њима ходају, а да то и не знају!“ (Лука 11:43, 44). Дакле, људи су могли да нагазе на такве гробове и постану церемонијално нечисти. Исус је ту чињеницу искористио да би нагласио да нечистоћа фарисеја није била лако уочљива (Матеј 23:27).

Један човек, који је добро познавао Божји Закон, пожалио се: „Учитељу, тим речима и нас вређаш.“ Ипак, требало је да сви познаваоци Закона схвате да су изневерили народ тиме што им нису помагали. Исус је о томе рекао: „Тешко и вама, познаваоци Закона, јер товарите на људе терете који су тешки за ношење, а сами се ниједним прстом не дотичете тих терета! Тешко вама, јер градите гробнице пророцима, а ваши су их праочеви убили!“ (Лука 11:45-47).

Терети које је Исус поменуо односе се на усмена предања и фарисејска тумачења Закона. Ови познаваоци Закона нису олакшавали живот народу. Уместо тога, инсистирали су да се сви придржавају онога што су постали тешки терети. Њихови праочеви су убијали пророке, почев од Авеља. Сада су они, који су се претварали да поштују пророке, подижући им гробнице, опонашали ставове и дела својих предака. Чак су тражили начин да убију Божјег највећег Пророка. Исус је рекао да ће Бог тај нараштај позвати на одговорност. То се и десило 70. н. е., 38 година касније.

 Исус је затим наставио: „Тешко вама, познаваоци Закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а оне који би хтели да уђу спречавате!“ (Лука 11:52). Њихов задатак је био да објашњавају Божју Реч, а они су заправо спречавали друге да је упознају и разумеју.

Како су реаговали фарисеји и писмозналци? Кад је Исус изашао оданде, почели су љутито да му се противе и да га засипају питањима. Нису то радили из жеље да нешто науче. Желели су да га наведу да каже нешто због чега би могли да га ухвате.