Isus je objasnio da će samo oni koji sačinjavaju „malo stado“ biti u nebeskom Kraljevstvu (Luka 12:32). Ali na takvu čast nije trebalo da olako gledaju. Zato je istakao koliko je važno da imaju ispravan stav ako žele da budu deo tog Kraljevstva.

Započeo je tako što je podstakao svoje učenike da budu spremni za njegov povratak, rekavši: „Neka vam bedra budu opasana i svetiljke upaljene. I budite kao oni koji čekaju svog gospodara kad se vraća sa svadbe, da mu odmah otvore kad stigne i pokuca. Srećni su oni robovi koje gospodar, kad stigne, nađe da bdiju!“ (Luka 12:35-37).

Učenicima je bilo lako da shvate o čemu je Isus zapravo govorio. Robovi koje je Isus pomenuo su bili spremni i čekali su povratak gospodara. Isus je to ovako objasnio: „Ako [gospodar] stigne u drugoj straži [od oko 21 sat pa do ponoći], ili čak u trećoj [od ponoći do oko 3 sata], i nađe ih tako, srećni su!“ (Luka 12:38).

Ovo nije bio samo savet o marljivosti. To je bilo jasno zbog načina kako je Isus uveo sebe, Sina čovečjeg, u ovu priču. Rekao je svojim učenicima: „Tako i vi budite spremni, jer Sin čovečji dolazi u čas kad se ne nadate“ (Luka 12:40). Dakle, Isus će u budućnosti ponovo doći. On je želeo da njegovi sledbenici — pogotovo pripadnici ’malog stada‘ — budu spremni.

Petar je želeo da dobro razume Isusove reči, pa ga je upitao: „Gospode, govoriš li ovo poređenje samo nama ili svima?“ Isus mu nije direktno odgovorio, već je ispričao dodatno poređenje: „Ko je dakle verni i razboriti nastojnik koga će njegov gospodar postaviti nad svojom služinčadi da im daje hranu u pravo vreme? Srećan je taj rob, ako ga njegov gospodar, kad dođe, nađe da radi tako! Zaista, kažem vam, postaviće ga nad svim svojim imanjem“ (Luka 12:41-44).

U ranijem poređenju, „gospodar“ je očigledno bio Isus, Sin čovečji. Onda je sasvim logično da je „verni nastojnik“ deo ’malog stada‘, koje će dobiti Kraljevstvo (Luka 12:32). Ovim rečima, Isus je ukazao da će neki članovi ’malog stada‘ davati njegovoj služinčadi ’hranu u pravo vreme‘. Na osnovu toga su Petar i ostali koje je Isus poučavao i duhovno hranio mogli zaključiti da će on kao Sin čovečji u budućnosti ponovo doći i da će se tokom tog perioda, Isusovim sledbenicima, to jest Gospodarevoj služinčadi, duhovna hrana deliti na organizovan način.

Isus je svojim učenicima ponovo naglasio zašto je važno da budu budni i da paze na svoj stav. To je zato što je bilo lako moguće da se neko od njih opusti, pa čak i da počne da se protivi ostalim učenicima. Zato je rekao: „Ali ako bi taj rob u svom srcu rekao: ’Moj gospodar kasni s dolaskom‘, pa bi počeo da tuče sluge i sluškinje i da jede, pije i opija se, gospodar tog roba doći će u dan kad ga ne očekuje i u čas koji ne zna i najstrože će ga kazniti i odrediće mu mesto među nevernima“ (Luka 12:45, 46).

Isus je zatim rekao da je došao da ’zapali vatru na zemlji‘. I zaista je bilo  tako, jer je pokrenuo pitanja koja su dovela do velikih rasprava i razotkrivanja lažnih učenja i predanja. To je čak dovelo do podela među osobama od kojih se očekuje da budu ujedinjene. „Biće razdeljeni: otac protiv sina i sin protiv oca, majka protiv kćeri i kći protiv majke, svekrva protiv snahe i snaha protiv svekrve“ (Luka 12:49, 53).

Ove misli su bile posebno namenjene njegovim učenicima. Nakon toga, Isus se okrenuo k mnoštvu. Većina je tvrdoglavo odbijala da prihvati dokaze da je on Mesija, pa im je zato rekao: „Kad vidite da se oblak diže na zapadu, odmah kažete: ’Dolazi oluja.‘ I bude tako. A kad vidite da duva južni vetar, kažete: ’Biće vrućine.‘ I bude tako. Licemeri, znate da tumačite izgled zemlje i neba. Kako onda ne znate da protumačite ovo vreme?“ (Luka 12:54-56). Očigledno nisu bili spremni.