Isus je na mnoge načine nastojao da pokrene ljude da razmišljaju o svom odnosu s Bogom. Još jedna prilika za to mu se ukazala nakon razgovora s mnoštvom ispred kuće jednog fariseja.

Neki iz naroda pomenuli su jedan tragičan događaj, naime, govorili su o „Galilejcima čiju je krv Pilat pomešao s krvlju žrtava koje su prinosili“ (Luka 13:1). O čemu se tu radilo?

Moguće je da je bio u pitanju događaj u kom su hiljade Judejaca pobijeni zbog pobune protiv rimskog namesnika Pilata. Naime, on je uzeo novac iz hramske riznice da bi izgradio akvedukt i doveo vodu u Jerusalim. Možda je do novca došao zahvaljujući saradnji s hramskim starešinama. Oni koji su se osvrnuli na ovaj događaj možda su mislili da je te Galilejce snašla nevolja jer su učinili nešto loše. Isus se nije složio s tim.

Zbog toga ih je upitao: „Mislite li da su ti Galilejci bili veći grešnici od svih ostalih Galilejaca jer su tako stradali?“ Zatim je rekao da to nije tačno. Međutim, taj događaj je upotrebio da upozori Judejce: „Ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti“ (Luka 13:2, 3). Zatim je ukazao na još jedan događaj koji je možda bio povezan s izgradnjom pomenutog akvedukta.

Rekao je: „Onih osamnaest na koje je pala kula u Siloamu i ubila ih, mislite li da su oni bili veći grešnici od svih ostalih ljudi koji žive u Jerusalimu?“ (Luka 13:4). Narod je možda mislio da su oni nastradali zbog nekih svojih greha. Isus se ponovo nije složio. On je znao da su „vreme nevolje i nepredviđeni događaji“ verovatno bili odgovorni i za ovu tragediju (Propovednik 9:11). Pa ipak, iz ovog događaja narod je mogao izvući jednu pouku. Isus je o tome rekao: „Ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti“ (Luka 13:5). Ali zašto je sada to naglasio?

To je bilo povezano s tim koliko dugo on već propoveda. Zato je ispričao jedno poređenje: „Jedan čovek je u svom vinogradu imao zasađenu smokvu i došao je da traži plod na njoj, ali ga nije našao. I rekao je vinogradaru: ’Evo, već tri godine dolazim da tražim plod na ovoj smokvi, ali ga ne nalazim. Poseci je! Zašto da zbog nje zemlja stoji beskorisna?‘ On mu je na to rekao: ’Gospodaru, ostavi je još ovu godinu, dok okopam oko nje i nađubrim je. Možda će ubuduće donositi plod. A ako ga ne donese, poseći ćeš je‘“ (Luka 13:6-9).

Već više od tri godine, Isus je nastojao da pomogne Judejcima da razviju veru. Pa ipak, relativno malo njih su postali njegovi učenici, za koje se može reći da su plod njegovog truda. Sada je bila četvrta godina njegove službe i on je ulagao još više napora. Simbolično govoreći, kao da je okopavao i đubrio judejsku smokvu, tako što je propovedao i poučavao u Judeji i Pereji. Kako su ljudi reagovali? Samo mali broj Judejaca se odazvao. U celini  gledano, narod je odbio da se pokaje i zbog toga ga je čekalo uništenje.

Takva neprijemčivost je ubrzo ponovo došla do izražaja na jedan sabat. Isus je poučavao u jednoj sinagogi. Tamo je ugledao ženu koja je bila opsednuta demonom, zbog koga je 18 godina bila zgrčena. Isus joj je saosećajno rekao: „Ženo, oslobođena si svoje bolesti“ (Luka 13:12). Tada je položio svoje ruke na nju i ona se odmah ispravila i počela da slavi Boga.

To je razbesnelo starešinu sinagoge, pa je rekao: „Šest je dana u koje treba raditi. Dakle, u te dane dolazite i lečite se, a ne na sabatni dan“ (Luka 13:14). Taj starešina nije porekao da Isus ima moć da leči, već je osudio narod što je došao da bude izlečen na sabat. Na to je Isus izneo neoborivu logiku: „Licemeri, ne odvezuje li svako od vas na sabat svog bika ili magarca od jasala i odvodi ga da ga napoji? Zar nije onda trebalo ovu Avrahamovu kćer, koju je Satana osamnaest godina držao svezanu, osloboditi tih okova na sabatni dan?“ (Luka 13:15, 16).

Njegovi protivnici su se postideli, a narod se radovao zbog divnih dela koja je Isus učinio. Nakon toga je Isus i ovde u Judeji izneo dva proročanska poređenja o Kraljevstvu, koja je ispričao ranije iz čamca na Galilejskom moru (Matej 13:31-33; Luka 13:18-21).