Isus je još uvek bio u Judeji i sada je pričao o nečem što su njegovi slušaoci lako mogli da zamisle, naime, o ovcama i torovima. Međutim, koristio je simboličan jezik. Judejci koji su ga slušali, možda su se setili Davidovih reči: „Jehova je moj Pastir. Ništa mi neće nedostajati. Na pašnjacima zelenim odmor mi daje“ (Psalam 23:1, 2). U jednom drugom psalmu, David je pozvao svoje sunarodnike: „Kleknimo pred Jehovu, Tvorca našega. Jer je on Bog naš, a mi smo narod paše njegove“ (Psalam 95:6, 7). Da, Izraelci su već odavno bili upoređeni sa stadom ovaca.

Te „ovce“ su bile u „toru“, to jest pod Mojsijevim zakonom, i to od rođenja. Taj Zakon je služio kao ograda koja ih je odvajala od iskvarenih običaja naroda koji nisu bili pod tim Zakonom. Međutim, neki Izraelci su se loše ponašali prema Božjem stadu. Isus je o tome rekao: „Zaista, zaista, kažem vam, ko u ovčiji tor ne ulazi na vrata, nego preskače na nekom drugom mestu, taj je lopov i pljačkaš. A onaj ko ulazi na vrata pastir je ovcama“ (Jovan 10:1, 2).

Možda su ove Isusove reči podsetile narod na pojedince koji su za sebe tvrdili da su Mesija, to jest Hrist. Takvi ljudi su bili poput lopova i pljačkaša. Zato je bilo pogrešno da ih slede. Umesto toga, trebalo je da idu za ’pastirom ovaca‘, za kog je Isus rekao:

„Njemu vratar otvara i ovce slušaju njegov glas. On svoje ovce zove po imenu i izvodi ih. A kad sve svoje izvede, ide pred njima i ovce idu za njim, jer poznaju njegov glas. A za strancem neće ići, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas stranaca“ (Jovan 10:3-5).

Poput vratara iz Isusove priče, Jovan Krstitelj je ranije rekao da je Isus taj koga simbolične ovce, koje su pod Zakonom, treba da slede. I tako je i bilo. Neke „ovce“ iz Galileje, kao i iz Judeje, prepoznale su Isusov glas. A gde će ih on ’izvesti‘? I šta će biti sa onima koji budu išli za njim? Neki koji su slušali ovu priču možda su bili zbunjeni, jer „nisu shvatili šta im je time hteo reći“ (Jovan 10:6).

Zato im je on objasnio: „Zaista, zaista, kažem vam, ja sam vrata ovcama. Svi koji su došli pre mene lopovi su i pljačkaši, ali ovce ih nisu slušale. Ja sam vrata. Ko uđe kroz mene, biće spasen. Ulaziće i izlaziće i naći će pašu“ (Jovan 10:7-9).

Očigledno je Isus sada govorio o nečem novom. Njegovi slušaoci su znali da on ne predstavlja vrata Zakona, koji je postojao već vekovima. Zato mora da je govorio da će on ’izvesti‘ ovce u drugi tor. I šta će se tada dogoditi?

Isus je izneo još detalja o svojoj ulozi kada je rekao: „Ja sam došao da imaju život, da ga imaju u izobilju. Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaže svoj život za ovce“ (Jovan 10:10, 11). Ranijom prilikom je tešio svoje učenike: „Ne boj se, malo stado, jer je volja vašeg Oca da vam da kraljevstvo“ (Luka 12:32). Oni koji će sačinjavati „malo stado“ predstavljaju one koje će Isus voditi u novi tor i kojima će dati ’život, život u izobilju‘. Zaista je pravi blagoslov biti u tom toru!

Međutim, Isus još nije završio. „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog tora. Moram i njih dovesti i one će slušati moj glas, i sve će biti jedno stado s jednim pastirom“, rekao je (Jovan 10:16). Te ’druge  ovce nisu iz ovog tora‘. Dakle, u pitanju je jedan drugi tor i te ovce nisu iz ’malog stada‘, koje će naslediti Kraljevstvo. Iako pripadnike ova dva tora čeka drugačija nagrada, za sve njih je presudno ono što će Isus učiniti. O tome je on rekao: „Zato me Otac i voli, jer ja polažem svoj život da bih ga opet primio“ (Jovan 10:17).

Mnogi iz naroda su govorili: „Opsednut je demonom i poludeo je.“ Međutim, drugi su pažljivo slušali i bili su spremni da idu za Dobrim pastirom. Oni su govorili: „To nisu reči opsednutog čoveka. Zar demon može slepima otvoriti oči?“ (Jovan 10:20, 21). Očigledno su imali na umu čoveka slepog od rođenja koga je Isus ranije izlečio.