Исус је дошао у Јерусалим за Празник посвећења (Ханука). Овај празник се обележавао у знак сећања на поновно посвећење храма. Више од једног века раније, Сиријски краљ Антиох IV Епифан саградио је олтар на великом олтару у Божјем храму. Касније су синови једног јеврејског свештеника повратили Јерусалим и поново посветили храм Јехови. Од тада се сваке године обележава тај празник 25. кислева, месеца који траје од половине новембра до половине децембра.

Сада је била зима. Исус је био у Соломоновом трему. Тамо су га Јудејци окружили и захтевали од њега: „Докле ћеш нам душе држати у неизвесности? Ако си ти Христ, реци нам отворено“ (Јован 10:22-24). Како је он реаговао? „Рекао сам вам, али не верујете“, биле су његове речи. Он им није директно рекао да је Христ, као што је то учинио пред Самарићанком код бунара (Јован 4:25, 26). Међутим, открио је своје порекло када је рекао: „Пре него што се Аврахам родио, ја сам постојао“ (Јован 8:58).

Желео је да други сами закључе да је он Христ, тако што ће упоредити оно што он чини са оним што је проречено за Христа. Зато је у ранијим приликама говорио својим ученицима да ником не говоре да је он Месија. Али сада је овим непријатељски настројеним Јудејцима отворено рекао: „Дела која ја чиним у име свог Оца, она сведоче о мени. Али ви не верујете“ (Јован 10:25, 26).

Зашто нису веровали да је Исус обећани Христ? Он је одговорио: „Ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. Моје овце слушају мој глас, ја их познајем и оне иду за мном. Ја им дајем вечни живот и никада неће пропасти и нико их неће уграбити из моје руке. Оно што ми је мој Отац дао веће је од свега другог. И нико их не може уграбити из Очеве руке.“ Исус им је затим рекао колико је близак с Оцем: „Ја и Отац једно смо“ (Јован 10:26-30). Исус је био на земљи, а његов Отац на небу, тако да то није значило да су њих двојица дословно једно. Уместо тога, они имају исте циљеве, уједињени су.

Исусове речи су толико разљутиле Јудејце да су узели камење да га поново каменују. Али то га није уплашило. „Показао сам вам многа добра дела Очева“, рекао им је. „За које ме од тих дела каменујете?“ Они су на то рекли: „Не каменујемо те због доброг дела, него због хуле, зато што се ти [...] правиш да си бог“ (Јован 10:31-33). Међутим, Исус никада није тврдио да је Бог. Зашто су га онда оптуживали?

Исус је рекао да он има моћи за које су Јудејци веровали да припадају само Богу. Примера ради, рекао је да ће својим овцама ’дати вечни живот‘, а то је нешто што људи не могу (Јован 10:28). Међутим, они су занемарили чињеницу о којој је Исус отворено говорио, а то је да је такву моћ добио од свог Оца.

Да би оповргао њихову лажну оптужбу, упитао их је: „Зар није записано у вашем Закону [у Псалму 82:6]: ’Ја сам рекао: „Ви сте богови“‘? Ако је ’боговима‘ назвао оне против којих је Бог говорио [...] како онда ви ономе кога је Отац посветио и послао на свет кажете: ’Хулиш‘, зато што сам рекао: ’Ја сам Божји Син‘?“ (Јован 10:34-36).

Дакле, у Писму се чак и неправедне судије називају ’боговима‘. Према томе, како су ти Јудејци могли оптужити Исуса што је рекао: „Ја сам Божји Син“? Исус им је након тога указао на нешто што је требало да им помогне да схвате: „Ако не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. Али ако их чиним, ако и не верујете мени, верујте делима,  да спознате и да знате да је Отац у јединству са мном и ја у јединству с Оцем“ (Јован 10:37, 38).

Тада су Јудејци хтели да га ухвате, али им је он опет побегао. Отишао је из Јерусалима преко Јордана, у подручје где је пре скоро четири године Јован Крститељ почео да крштава народ. То очигледно није било далеко од јужног дела Галилејског мора.

Народ је дошао за Исусом и рекао: „Јован, додуше, није учинио ниједно чудо, али што је год Јован рекао о овом човеку била је истина“ (Јован 10:41). Тако су многи поверовали у Исуса.