Isus je došao u Jerusalim za Praznik posvećenja (Hanuka). Ovaj praznik se obeležavao u znak sećanja na ponovno posvećenje hrama. Više od jednog veka ranije, Sirijski kralj Antioh IV Epifan sagradio je oltar na velikom oltaru u Božjem hramu. Kasnije su sinovi jednog jevrejskog sveštenika povratili Jerusalim i ponovo posvetili hram Jehovi. Od tada se svake godine obeležava taj praznik 25. kisleva, meseca koji traje od polovine novembra do polovine decembra.

Sada je bila zima. Isus je bio u Solomonovom tremu. Tamo su ga Judejci okružili i zahtevali od njega: „Dokle ćeš nam duše držati u neizvesnosti? Ako si ti Hrist, reci nam otvoreno“ (Jovan 10:22-24). Kako je on reagovao? „Rekao sam vam, ali ne verujete“, bile su njegove reči. On im nije direktno rekao da je Hrist, kao što je to učinio pred Samarićankom kod bunara (Jovan 4:25, 26). Međutim, otkrio je svoje poreklo kada je rekao: „Pre nego što se Avraham rodio, ja sam postojao“ (Jovan 8:58).

Želeo je da drugi sami zaključe da je on Hrist, tako što će uporediti ono što on čini sa onim što je prorečeno za Hrista. Zato je u ranijim prilikama govorio svojim učenicima da nikom ne govore da je on Mesija. Ali sada je ovim neprijateljski nastrojenim Judejcima otvoreno rekao: „Dela koja ja činim u ime svog Oca, ona svedoče o meni. Ali vi ne verujete“ (Jovan 10:25, 26).

Zašto nisu verovali da je Isus obećani Hrist? On je odgovorio: „Vi ne verujete, jer niste od mojih ovaca. Moje ovce slušaju moj glas, ja ih poznajem i one idu za mnom. Ja im dajem večni život i nikada neće propasti i niko ih neće ugrabiti iz moje ruke. Ono što mi je moj Otac dao veće je od svega drugog. I niko ih ne može ugrabiti iz Očeve ruke.“ Isus im je zatim rekao koliko je blizak s Ocem: „Ja i Otac jedno smo“ (Jovan 10:26-30). Isus je bio na zemlji, a njegov Otac na nebu, tako da to nije značilo da su njih dvojica doslovno jedno. Umesto toga, oni imaju iste ciljeve, ujedinjeni su.

Isusove reči su toliko razljutile Judejce da su uzeli kamenje da ga ponovo kamenuju. Ali to ga nije uplašilo. „Pokazao sam vam mnoga dobra dela Očeva“, rekao im je. „Za koje me od tih dela kamenujete?“ Oni su na to rekli: „Ne kamenujemo te zbog dobrog dela, nego zbog hule, zato što se ti [...] praviš da si bog“ (Jovan 10:31-33). Međutim, Isus nikada nije tvrdio da je Bog. Zašto su ga onda optuživali?

Isus je rekao da on ima moći za koje su Judejci verovali da pripadaju samo Bogu. Primera radi, rekao je da će svojim ovcama ’dati večni život‘, a to je nešto što ljudi ne mogu (Jovan 10:28). Međutim, oni su zanemarili činjenicu o kojoj je Isus otvoreno govorio, a to je da je takvu moć dobio od svog Oca.

Da bi opovrgao njihovu lažnu optužbu, upitao ih je: „Zar nije zapisano u vašem Zakonu [u Psalmu 82:6]: ’Ja sam rekao: „Vi ste bogovi“‘? Ako je ’bogovima‘ nazvao one protiv kojih je Bog govorio [...] kako onda vi onome koga je Otac posvetio i poslao na svet kažete: ’Huliš‘, zato što sam rekao: ’Ja sam Božji Sin‘?“ (Jovan 10:34-36).

Dakle, u Pismu se čak i nepravedne sudije nazivaju ’bogovima‘. Prema tome, kako su ti Judejci mogli optužiti Isusa što je rekao: „Ja sam Božji Sin“? Isus im je nakon toga ukazao na nešto što je trebalo da im pomogne da shvate: „Ako ne činim dela svog Oca, nemojte mi verovati. Ali ako ih činim, ako i ne verujete meni, verujte delima,  da spoznate i da znate da je Otac u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s Ocem“ (Jovan 10:37, 38).

Tada su Judejci hteli da ga uhvate, ali im je on opet pobegao. Otišao je iz Jerusalima preko Jordana, u područje gde je pre skoro četiri godine Jovan Krstitelj počeo da krštava narod. To očigledno nije bilo daleko od južnog dela Galilejskog mora.

Narod je došao za Isusom i rekao: „Jovan, doduše, nije učinio nijedno čudo, ali što je god Jovan rekao o ovom čoveku bila je istina“ (Jovan 10:41). Tako su mnogi poverovali u Isusa.