Након што је напустио Переју, Исус је стигао надомак Витаније, села које се налазило око три километра источно од Јерусалима. Марта и Марија су биле у жалости због смрти свог брата, Лазара. Многи су били с њима да их теше.

Тада је неко јавио Марти да стиже Исус. Зато му је она пожурила у сусрет. Када га је срела, рекла му је оно о чему су она и њена сестра већ четири дана несумњиво размишљале: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.“ Међутим, она није изгубила наду. „Знам да ће ти Бог дати све што од њега затражиш,“ рекла је (Јован 11:21, 22). Надала се да ће Исус ипак учинити нешто за њеног брата.

Тада јој је Исус рекао: „Твој брат ће устати.“ Марта је мислила да Исус говори о будућем ускрсењу на земљи, у шта су веровали Аврахам и друге Божје слуге. И она је била сигурна у то, па је рекла: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“ (Јован 11:23, 24).

Међутим, да ли ће Исус и сада учинити нешто? Он је наговестио да хоће када је рекао: „Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће. И свако ко живи и исказује веру у мене, никада неће умрети“ (Јован 11:25, 26). Тим речима је подсетио Марту да му је Бог дао моћ над смрћу.

Исус није говорио о томе да његови ученици који су тада били живи неће никада умрети. Он је својим апостолима рекао да чак и он мора страдати (Матеј 16:21; 17:22, 23). Заправо, рекао је да показивање вере у њега води до вечног живота. Многи ће тај живот добити путем ускрсења, док за верне Божје слуге које буду живеле на крају овог света постоји могућност да никада не умру. У сваком случају, сви они који верују у њега могу бити сигурни да неће окусити вечну смрт.

Међутим, да ли је Исус, који је управо рекао: „Ја сам ускрсење и живот“, могао помоћи Лазару, који је неколико дана био мртав? Исус је упитао Марту: „Верујеш ли у то?“ Она му је одговорила: „Да, Господе, ја верујем да си ти Христ, Син Божји, онај који треба да дође на свет.“ Марта је веровала да он већ тог дана може нешто учинити за њеног брата, па је отрчала кући и насамо рекла својој сестри: „Учитељ је овде и зове те“ (Јован 11:25-28). Тада је Марија изашла, а за њом и остали, јер су претпостављали да иде до Лазаревог гроба.

Али Марија је отишла до Исуса, пала је пред његове ноге и плачући рекла оно што и њена сестра пре тога: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.“ Када је видео како Марија и окупљено мноштво плачу, Исус је био толико дирнут да је и сам заплакао. То је на окупљене људе оставило снажан утисак. Али неки су се питали: ’Ако је Исус могао да излечи човека слепог од рођења, зар није могао спречити да овај умре?‘ (Јован 11:32, 37).