Nakon što je napustio Pereju, Isus je stigao nadomak Vitanije, sela koje se nalazilo oko tri kilometra istočno od Jerusalima. Marta i Marija su bile u žalosti zbog smrti svog brata, Lazara. Mnogi su bili s njima da ih teše.

Tada je neko javio Marti da stiže Isus. Zato mu je ona požurila u susret. Kada ga je srela, rekla mu je ono o čemu su ona i njena sestra već četiri dana nesumnjivo razmišljale: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“ Međutim, ona nije izgubila nadu. „Znam da će ti Bog dati sve što od njega zatražiš,“ rekla je (Jovan 11:21, 22). Nadala se da će Isus ipak učiniti nešto za njenog brata.

Tada joj je Isus rekao: „Tvoj brat će ustati.“ Marta je mislila da Isus govori o budućem uskrsenju na zemlji, u šta su verovali Avraham i druge Božje sluge. I ona je bila sigurna u to, pa je rekla: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“ (Jovan 11:23, 24).

Međutim, da li će Isus i sada učiniti nešto? On je nagovestio da hoće kada je rekao: „Ko iskazuje veru u mene, ako i umre, oživeće. I svako ko živi i iskazuje veru u mene, nikada neće umreti“ (Jovan 11:25, 26). Tim rečima je podsetio Martu da mu je Bog dao moć nad smrću.

Isus nije govorio o tome da njegovi učenici koji su tada bili živi neće nikada umreti. On je svojim apostolima rekao da čak i on mora stradati (Matej 16:21; 17:22, 23). Zapravo, rekao je da pokazivanje vere u njega vodi do večnog života. Mnogi će taj život dobiti putem uskrsenja, dok za verne Božje sluge koje budu živele na kraju ovog sveta postoji mogućnost da nikada ne umru. U svakom slučaju, svi oni koji veruju u njega mogu biti sigurni da neće okusiti večnu smrt.

Međutim, da li je Isus, koji je upravo rekao: „Ja sam uskrsenje i život“, mogao pomoći Lazaru, koji je nekoliko dana bio mrtav? Isus je upitao Martu: „Veruješ li u to?“ Ona mu je odgovorila: „Da, Gospode, ja verujem da si ti Hrist, Sin Božji, onaj koji treba da dođe na svet.“ Marta je verovala da on već tog dana može nešto učiniti za njenog brata, pa je otrčala kući i nasamo rekla svojoj sestri: „Učitelj je ovde i zove te“ (Jovan 11:25-28). Tada je Marija izašla, a za njom i ostali, jer su pretpostavljali da ide do Lazarevog groba.

Ali Marija je otišla do Isusa, pala je pred njegove noge i plačući rekla ono što i njena sestra pre toga: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“ Kada je video kako Marija i okupljeno mnoštvo plaču, Isus je bio toliko dirnut da je i sam zaplakao. To je na okupljene ljude ostavilo snažan utisak. Ali neki su se pitali: ’Ako je Isus mogao da izleči čoveka slepog od rođenja, zar nije mogao sprečiti da ovaj umre?‘ (Jovan 11:32, 37).