Isus je sa ostalim putnicima stigao u Jerihon, koji se nalazio na oko dan hoda od Jerusalima. Jerihon se u suštini sastojao iz dva dela — novog, rimskog grada i starog, jevrejskog grada, koji je bio nešto više od kilometar i po udaljen od novog. Dok su Isus i mnoštvo bili na putu ka novom gradu, dva slepa prosjaka su čula žamor. Jedan od njih se zvao Vartimej.

Kada je čuo da Isus prolazi, Vartimej je sa svojim prijateljem počeo da viče: „Gospode, smiluj nam se, Sine Davidov!“ (Matej 20:30). Neki iz mnoštva su im strogo naredili da ućute, ali oni su počeli još glasnije da viču. Isus je čuo metež i zaustavio se. Pitao je ljude oko sebe ko to viče. Oni su otišli do tih prosjaka i rekli jednom od njih: „Budi hrabar! Ustani, zove te“ (Marko 10:49). Oduševljeni slepi čovek je zbacio sa sebe haljinu, skočio na noge i prišao Isusu.

„Šta hoćete da vam učinim?“, upitao je Isus. Obojica su mu odgovorila: „Gospode, neka nam se otvore oči“ (Matej 20:32, 33). Isus se sažalio, dotakao njihove oči i jednom od njih rekao: „Idi, vera te je tvoja izlečila“ (Marko 10:52). Ova dva slepa čoveka su progledala i bez sumnje su obojica počeli da slave Boga. Kada su drugi videli šta se dogodilo, i oni su slavili Boga. Oba izlečena čoveka su pošla za Isusom.

Oko Isusa se okupilo veliko mnoštvo dok je prolazio Jerihonom. Svi su želeli da vide onoga ko je izlečio ta dva slepa čoveka i zato su se tiskali oko njega. Ali neki nisu uspeli da ga vide. Tako je bilo sa Zakhejem. On je bio glavni poreznik u Jerihonu i okolini. Pošto je bio niskog rasta, nije mogao da vidi šta se dešava. Zato je otrčao ispred svih i popeo se na divlju smokvu, koja se nalazila na putu kojim je Isus trebalo da prođe. Odatle je mogao sve dobro da vidi. Kada se Isus približio i video ga na drvetu, rekao mu je: „Zakheju, siđi brzo, jer danas treba da budem gost u tvojoj kući“ (Luka 19:5). Zakhej je sišao i brzo otišao kući da sve pripremi za svog cenjenog gosta.

Kada su ljudi videli šta se događa, počeli su da gunđaju. Mislili su da nije ispravno da Isus bude gost u kući čoveka koga su smatrali grešnikom. Zakhej se obogatio tako što je iznuđivao novac dok je sakupljao porez.

Kad su videli da je Isus ušao u Zakhejevu kuću, počeli su da se žale: „Svratio je kod čoveka koji je grešnik.“ Međutim, Isus je video da Zakhej može da se pokaje,  i tako je i bilo. Isus se nije razočarao. Zakhej je ustao i rekao mu: „Evo, Gospode, pola svoje imovine dajem siromašnima, i svima koje sam lažno optužio da bih iznudio novac vraćam četvorostruko“ (Luka 19:7, 8).

Bio je to zaista izvrstan način da pokaže da se iskreno kaje! Verovatno je iz svojih poreskih računa mogao da vidi koliko je novca uzeo od drugih. Sada se zavetovao da će im vratiti četvorostruko. To je čak više od onoga što je zahtevao Božji zakon (Izlazak 22:1; Levitska 6:2-5). Štaviše, Zakhej je obećao da će polovinu svog imetka dati siromašnima.

Isusu je bilo drago kada je video da se Zakhej pokajao i zato mu je rekao: „Danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i ovo Avrahamov sin. Jer je Sin čovečji došao da traži i da spase ono što je izgubljeno“ (Luka 19:9, 10).

Ne tako davno pre toga, Isus je govorio o onima koji su „izgubljeni“ kada je ispričao priču o izgubljenom sinu (Luka 15:11-24). Sada je ovo bio živi primer kako je neko ko je takoreći bio izgubljen ponovo pronađen. Verske vođe i njihove pristalice su se žalile i kritikovale Isusa zbog toga što je obraćao pažnju na osobe poput Zakheja. Pa ipak, Isus je nastavio da traži i skuplja izgubljene Avrahamove sinove.