Исус се из Јерихона запутио у Витанију. Тај пут од око 20 километара био је стрм и напоран. Јерихон се налазио на око 250 метара испод нивоа мора, а Витанија на око 610 метара изнад нивоа мора. Лазар и његове две сестре су живели у Витанији, селу које се налазило на источном обронку Маслинске горе и које је око три километра било удаљено од Јерусалима.

Многи Јудејци су већ били стигли у Јерусалим за Пасху. Дошли су раније да би се ’обредно очистили‘, у случају да су додирнули неког мртваца или да су учинили нешто због чега су постали нечисти (Јован 11:55; Бројеви 9:6-10). Неки од њих су се окупили у храму. Питали су се да ли ће се Исус појавити за Пасху (Јован 11:56).

Постојала су опречна мишљења у вези са Исусовим доласком. Неке верске вође су желеле да га ухвате и убију. Заправо, они су издали наредбу да свако ко сазна где је Исус мора то да им пријави како би га ухватили (Јован 11:57). То су већ покушали када је Исус ускрснуо Лазара (Јован 11:49-53). Зато је разумљиво што су неки сумњали да ће се Исус уопште појавити у јавности.

Он је у Витанију стигао у петак, „шест дана пре Пасхе“ (Јован 12:1). Нови дан (субота, 8. нисан) почињао је након заласка сунца у петак. Зато је он пре сабата прекинуо своје путовање. Није могао да из Јерихона путује на сабат — од петка вече до суботе вече — будући да је тако нешто било забрањено јеврејским законом. Зато је вероватно отишао код Лазара.

Симон, који је такође живео у Витанији, позвао је Исуса и његове сапутнике, као и Лазара, да дођу код њега у суботу вече на оброк. Симона су звали ’губавац‘ можда зато што га је Исус раније излечио од губе. Марта је као и обично била веома вредна и бринула се око гостију. Марија је поново поклонила велику пажњу Исусу, овај пут на начин који је изазвао доста полемике.

Узела је једну алабастарску бочицу, у коју може стати ’либра скупоценог мирисног уља, правог нарда‘, излила га Исусу на главу и ноге, а затим обрисала његове ноге својом косом (Јован 12:3). То уље је вредело око 300 денара, колико је отприлике износила једна годишња плата! Миомирис је испунио целу кућу.

На то су ученици љутито рекли: „Чему ово расипање мирисног уља?“ (Марко 14:4). Јуда Искариотски је приговорио: „Зашто се ово мирисно уље није продало за триста денара и то дало сиромашнима?“ (Јован 12:5). Међутим, он није  искрено бринуо за сиромашне. Већ неко време је крао из кутије за новац коју су ученици имали.

Исус је стао у Маријину одбрану и рекао: „Шта сте се окомили на ту жену? Учинила је добро дело на мени. Јер сиромашне увек имате поред себе, али мене нећете увек имати. Кад је она излила ово мирисно уље на моје тело, припремила ме је за сахрану. Заиста, кажем вам, где год се буде проповедала ова добра вест, по целом свету, говориће се и то што је учинила ова жена, као сећање на њу“ (Матеј 26:10-13).

Пошто је Исус у Витанији остао дуже од једног дана, брзо се прочуло да је ту. Многи Јудејци су дошли у Симонову кућу да виде њега, али и Лазара, „кога је [Исус] подигао из мртвих“ (Јован 12:9). Свештенички главари су већали да убију и Исуса и Лазара. Сматрали су да је Лазарево ускрсење разлог зашто су многи поверовали у Исуса. Заиста је невероватно колико су били зли!